Подзаконски акти
Подзаконски акти представљају посебну категорију општих аката, различитих по називу, доносиоцима и правној природи. То су општи правни акти ниже правне снаге од закона[1].
Правна снага подразумева меру утицаја коју један правни акт има на друге акте. У том смислу, акт ниже правне снаге мора да буде сагласан са актом више правне снаге, као што сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом Републике Србије, тако и сви подзаконски акти морају бити у складу са законом (хијерархија извора права)[2].
- Пример хијерархије извора права: Статут Универзитета у Београду[3] мора бити у складу са Законом о високом образовању[4], који мора бити у складу са Уставом Републике Србије.
Врсте и доносиоци
уредиПодзаконске опште акте доносе: Влада, органи државне управе, имаоци јавних овлашћења, а изузетно их може доносити и Народна скупштина. За разлику од Владе, која може да донесе подзаконски акт када процени да је потребно донети такав пропис (без посебног овлашћења), органи државне управе могу донети подзаконски пропис само ако су посебно овлашћени законом или прописом Владе.
Међу подзаконским актима, посебан значај имају општи акти које доносе шеф државе или Влада (уредбе, декрети, ордонансе, извршне наредбе). Подзаконски акти су они акти који не утврђују нова права и обавезе субјеката, већ их само разрађују и допуњавају. Подзаконски акти потичу из закона и доносе се са циљем примене закона[1]. Подзаконским прописима се не могу установљавати права и обавезе грађана.
Подзаконски акти могу бити:
- Уредбе
- Одлуке
- Правилници
- Наредбе
- Упутства
Као подзаконске опште акте, Влада доноси уредбе и одлуке. Министарства и посебне организације доносе правилнике, наредбе и упутства[5].
Уредбе
уредиУредбе се издвајају по свом значају, првенствено јер њих доноси само Влада.
Влада уредбом подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона[6]. Потреба за доношењем уредби произилази из општости и недовољне одређености законских одредби. С тога, уредба представља изведени, а не самостални акт[1]. Уредбе не могу изменити, опозвати или укинути законе парламента[7]. Неке уредбе Влада доноси само када је посебно овлашћена, а неке када процени да је за примену неког закона то потребно.
- Пример: Уредба о подстицању запошљавања[8] - којом се утврђују услови и начин остваривања права послодаваца из приватног сектора на субвенционисање одређеног дела обрачунатог пореза на зараде и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, ради подстицања запошљавања.
Одлуке
уредиЗа разлику од уредбе, одлуку, као општи подзаконски акт, доносе различити државни органи: парламент, Влада и управа[1]. Влада одлуком оснива јавна предузећа, установе и друге организације, предузима мере и уређује питања од општег значаја и одлучује о другим стварима за које је законом или уредбом одређено да их Влада уређује одлуком[6]. Одлука је мање апстрактна од уредбе, пошто је њен предмет уређивања далеко ужи.
- Пример: Одлука о комуналној полицији[9] - којом се ближе одређују послови и овлашћења комуналне полиције утврђени законом и одлукама Скупштине града Београда[10], као и облици и начин остваривања сарадње комуналне полиције са градским инспекцијским службама и организацијама од значаја за град Београд.
Правилници
уредиПравилником се разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе[5].
- Пример: Правилник о међународним возачким дозволама[11] - којим се прописује поступак и начин издавања и вођења евиденција издатих међународних возачких дозвола.
Наредбе
уредиНаредбом се наређује или забрањује неко понашање у једној ситуацији која има општи значај[5]. Наредба заправо регулише појединачну ситуацију на општи начин.
- Пример: Наредба о забрани сакупљања појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2011. години[12]
Упутства
уредиУпутством се одређује начин на који органи државне управе и имаоци јавних овлашћења извршавају поједине одредбе закона или другог прописа[5].
- Пример: Опште обавезујуће упутство о понашању емитера - којим се уређује понашање емитера у вези са емитовањем "ријалити програма".[13]
Уредбе, одлуке, правилници, наредбе и упутства објављују се у “Службеном гласнику Републике Србије”.[14][5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Лукић, D. Радомир & Кошутић, П. Будимир, Увод у право, Београд 2009, Правни факултет Универзитета & Јавно предузеће Службени гласник. ISBN 978-86-7630-201-7. (ПФ) &. ISBN 978-86-519-0315-4. (СГ), стр.176,177,178,179.
- ^ Устав Републике Србије. Приступљено на дан 2011-12-13
- ^ „Статут Универзитета у Београду”. Архивирано из оригинала 04. 12. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2011.
- ^ Законом о високом образовању
- ^ а б в г д Закон о државној управи. Приступљено на дан 2011-12-13
- ^ а б Закон о Влади. Приступљено на дан 2011-12-13
- ^ Марковић, Р., Уставно право, Београд 2010, Правни факултет Универзитета & Службени гласник. ISBN 978-86-519-0474-8. стр. 21. .
- ^ „Уредба о подстицању запошљавања”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2011.
- ^ „Одлука о комуналној полицији”. Архивирано из оригинала 04. 01. 2012. г. Приступљено 14. 12. 2011.
- ^ Скупштине града Београда
- ^ Правилник о међународним возачким дозволама
- ^ „Наредба о забрани сакупљања појединих заштићених врста дивље флоре и фауне у 2011. години”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2011.
- ^ Опште обавезујуће упутство о понашању емитера
- ^ “Службеном гласнику Републике Србије”
