Поморници
Поморници су група предаторских морских птица са око седам врста које формирају фамилију Stercorariidae и род Stercorarius. Три мања поморника се називају џегерима у америчком енглеском.
| Поморници | |
|---|---|
| |
| Stercorarius pomarinus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Цхарадрииформес |
| Подред: | Лари |
| Породица: | Стерцорариидае Gray, 1871 |
| Rod: | Stercorarius Brisson, 1760 |
| Типска врста | |
| Larus parasiticus Linnaeus, 1758
| |
| врсте | |
|
Погледајте текст. | |
Енглеска реч skua потиче од фарског имена за великог поморника, скúгвур IPA: [ˈskɪkvʊər], при чему је острво Скувој познато по својој колонији тих птица. Општи термин Faroese за поморнике је кјóгви IPA: [ˈtʃɛkvə]. Реч „џегер” је изведена из немачке речи Јäгер, са значењем „ловац”.[1][2] Име рода Stercorarius је латинског порекла и значи „из ђубрета”;[ноте 1] некада се сматрало да је храна коју су друге птице избациле када су их прогонили поморци била измет.[3]
Поморци се гнезде у умереним и арктичким регионима, и врше миграције преко великих растојања. Оне су чак биле запажене на Јужном полу.[4]
Опис и понашање уреди
Изван сезоне парења, поморници се хране рибом, отпацима и стрвинама. Многе врсте су деломично клептопаразити (краду храну од других птица) и јуре галебове, чигре и остале морске птице како би им украли ловину, без обзира колико је нападнута птица велика (може бити чак три пута тежа од поморника који је напада). Веће врсте попут великог поморника такође убијају и једу одрасле птице, попут морских папагаја (њорке) и галебова, а забележено је и да су убили птицу величине сиве чапље.[5] Близу гнездилишта често убијају леминге, као и јаја и младе других птица.[6]
У јужним океанима и региону Антарктика, неке врсте поморница (нарочито јужни поларни поморци)[7][8] се хране лешевима у колонијама за размножавање пингвина и перијара. Они такође убијају пилиће пингвина. У овим областима, поморци често уступију свој улов знатно већим и веома агресивним џиновским буревицама. Такође је примећено да поморнице директно краду млеко из сиса морског слона.[9]
То су углавном велике птице или птице средње величине, обично са сивим или смеђим перјем, често са белим шарама на крилима.[6] По величини варирају од дугорепог поморника (Stercorarius longicauda) са 310 грама, до поларног поморника (Stercorarius antarcticus) са 1,63 кг. У просеку, поморник је дуг око 56 цм и има распон крила од 121 цм. Имају подугачке кљунове који су кукасти на врху, прсте повезане пливаћом кожицом и оштре канџе. Поморници су снажни и покретљиви летачи. Обично су и агресивни.
Поморници се размножавају на обалама мора и снесу по два пегава јајета. Родитељи дуго времена брину од младима и јајима. Потенцијални грабежљивац који се приближе гнезду и младима бивају кљуцани у главу док не побегну.[10]
Таксономија уреди
Род Stercorarius је увео француски зоолог Матурин Жак Брисон 1760. године са паразитским поморником (Stercorarius parasiticus) као типском врстом.[11][12]
Поморници су сродни са галебовима, кулицима, њоркама, и водосецима. Код три мање врсте, све од којих се искљућиво гнезде на Холарктику, одрасле птице које се паре имају очигледно издужена два централна пера репа. Део одраслих птица има бело перје на доњим деловима тела, а бледо жуто на врату. Ове особине немају веће врсте, чије природно станиште је у јужној хемисфери, изузев великог поморника. Стога се поморници често деле у два рода, про чему се мање врсте задржавају у Stercorarius, а веће стављају у Catharacta. Међутим, на бази генетике, понашања, и причијих ваши, свеукупни однос међу врстама се најбоље изражава стављањем свих врста у заједнички род.[13] Митохондријски геном (који се наслеђује од мајке) помарина и великих поморника заправо је међусобно сроднији него са било арктичким или дугорепим поморницима, или са врстама са јужне хемисфере.[14] Стога је хибридизација вероватно имала знатну улогу у еволуцији разноврсности поморника на северној хемисфери.
Врсте уреди
Овај род се састоји од седам врста:[15]
| Скуа специес | |||
|---|---|---|---|
| Заједничка и биномијална имена | Слика | Опис | Опсег |
| Дугорепи поморник (Stercorarius longicaudus) |
_26.jpg)
|
||
| Краткорепи поморник или арктички поморник (Stercorarius parasiticus) |
|
||
| Широкорепи поморник или помарински поморник (Stercorarius pomarinus) |
|
||
| Чилеански поморник (Stercorarius chilensis)[16] |
.jpg)
|
||
| Антарктички поморник (Stercorarius maccormicki) |
|
||
| Смеђи поморник (Stercorarius antarcticus)[17][18][19] |
|
||
| Велики поморник (Stercorarius skua)[20][21][22] |
_auf_Handa_Island.JPG)
|
||
Галерија уреди
-
Дугорепи поморник -
Краткорепи поморник -
Широкорепи поморник -
Чилеански поморник -
Антарктички поморник -
Велики поморник -
Велики поморник
_on_an_ice_floe,_Svalbard.jpg)
Напомене уреди
- ^ Тхе wорд стерцорāриус ис фром стерцус ("дунг"), wхицх ис алсо тхе етyмон оф стерцоранисм, стерцобилин, стерцорал, етц.
Референце уреди
- ^ „Јаегер”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ „Скуа”. Оxфорд Енглисх Дицтионарy (3рд изд.). Оxфорд Университy Пресс. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ Јоблинг, Јамес А (2010). Тхе Хелм Дицтионарy оф Сциентифиц Бирд Намес. Лондон: Цхристопхер Хелм. стр. 365. ИСБН 978-1-4081-2501-4.
- ^ Марк Саббатини, "Нон-хуман лифе форм сеен ат Поле", Тхе Антарцтиц Сун, 5 Јануарy 2003.
- ^ Сцоттисх Орнитхологистс' Цлуб Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine
- ^ а б Harrison, Colin J.O. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 109. ISBN 1-85391-186-0.
- ^ BirdLife International (2018). „Stercorarius maccormicki”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22694218A132533643. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22694218A132533643.en
. Приступљено 16. 2. 2022.
- ^ „Megalestris Hill”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey.
- ^ „Antarctica’s Milk-Stealing, Grudge-Holding Seabirds”. Boston NPR. 2016.
- ^ „Scottish Wildlife Trust builds £50,000 loo on Handa”. BBC News. 12. 3. 2012.
- ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: француски). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 56, Vol. 6, p. 149.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. Volume 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 311.
- ^ American Ornithologists' Union (2000). Forty-second supplement to the American Ornithologists' Union Check-list of North American Birds. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2011) The Auk 117(3):847–858.
- ^ Cohen, Baker, Belchschmidt, Dittmann, Furness, Gerwin, Helbig, de Korte, Marshall, Palma, Peter, Ramli, Siebold, Willcox, Wilson and Zink (1997). Enigmatic phylogeny of skuas. Proc. Biol. Sci. 264(1379):181–190.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Coursers, noddies, gulls, terns, auks, sandgrouse”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Архивирано из оригинала 01. 11. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2019.
- ^ BirdLife International (2012). „Catharacta chilensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ BirdLife International (2017). „Catharacta antarctica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T62289571A111158661. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T62289571A111158661.en . Приступљено 20. 2. 2022.
- ^ HBW 3 - Species accounts: Brown Skua Архивирано 2012-02-05 на сајту Wayback Machine (2011).
- ^ ЦРЦ Хандбоок оф Авиан Бодy Массес бy Јохн Б. Дуннинг Јр. (Едитор). ЦРЦ Пресс (1992), ISBN 978-0-8493-4258-5.
- ^ BirdLife International (2012). „Catharacta skua”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ Brünnich, Morten Thrane (1764). M. Th. Brünnichii Ornithologia borealis, sistens collectionem avium : ex omnibus, Imperio danico subjectis, provinciis insulisqve borealibus Hafniæ factam, cum descriptionibus novarum, nominibus incolarum, locis natalium et icone (на језику: Latin). Hafniae [Copenhagen]: Typis Andreæ Hartvigii Godiche. стр. 33—36.
- ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-List of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 309—310.
Literatura уреди
- Paton, Tara A.; Baker, Allan J. (2006). „Sequences from 14 mitochondrial genes provide a well-supported phylogeny of the Charadriiform birds congruent with the nuclear RAG-1 tree”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 39 (3): 657—667. PMID 16531074. doi:10.1016/j.ympev.2006.01.011.
- Paton, T. A.; Baker, A. J.; Groth, J. G.; Barrowclough, G. F. (2003). „RAG-1 sequences resolve phylogenetic relationships within charadriiform birds”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 29: 268—278. PMID 13678682. doi:10.1016/S1055-7903(03)00098-8.
- Thomas, Gavin H.; Wills, Matthew A.; Székely, Tamás (2004). „A supertree approach to shorebird phylogeny”. BMC Evol. Biol. 4: 28. PMC 515296 . PMID 15329156. doi:10.1186/1471-2148-4-28.
- "National Geographic" Field Guide to the Birds of North America ISBN 0-7922-6877-6
- Сеабирдс бy Петер Харрисон, ISBN 0-7470-1410-8
- Baker, A.J.; Pereira, S.L.; Paton, T.A. (2007). „Phylogenetic relationships and divergence times of Charadriiformes genera: multigene evidence for the Cretaceous origin of at least 14 clades of shorebirds”. Biology Letters. 3: 205—209. PMC 2375939 . PMID 17284401. doi:10.1098/rsbl.2006.0606 . Baker, A. J.; Pereira, S. L.; Paton, T. A. (2008). „Erratum: Phylogenetic relationships and divergence times of Charadriiformes genera: multigene evidence for the Cretaceous origin of at least 14 clades of shorebirds”. Biology Letters. 4: 762—763. doi:10.1098/rsbl.2006.0606erratum .
- Paton et al., 2003; Thomas et al., 2004; Paton & Baker, 2006
- Cracraft, Joel (2013). Dickinson, E.C.; Remsen, J.V., Jr., ур. The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th изд.). Eastbourne, UK: Aves Press. стр. xxxvii—xxxviii. ISBN 978-0-9568611-0-8.
- Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2021). „IOC World Bird List Version 11.2”. International Ornithologists' Union. Приступљено 19. 12. 2021.
- Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3'-UTRs resolves the avian family-level tree of life”. Molecular Biology and Evolution: 143. doi:10.1093/molbev/msaa191 .
- Lee, W.Y.; Han, Y.D.; Jablonski, P.G.; Jung, J.W.; Kim, J.H. (2016). „Antarctic skuas recognize individual humans”. Animal Cognition. 19 (4): 1—5. PMID 26939544. doi:10.1007/s10071-016-0970-9.
- Mihailova, Natalya (6. 3. 2015). „Russian priest feels closer to God in serenity of Antarctica”. Pravmir. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 28. 11. 2020.
- Harrison, Peter (1996). Seabirds - an identification guide. Christopher Helm: A & C Black, London. ISBN 0-7136-3510-X.
- Heather, Barrie D; Robertson, Hugh A; Onley, Derek (2000). The field guide to the birds of New Zealand. Viking: Printing Press. ISBN 0-670-89370-6.
- Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 56, Vol. 6, p. 149.
- Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (2020). „Noddies, gulls, terns, auks”. IOC World Bird List Version 10.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 4. 6. 2020.
- English Review Magazine, 2—3, Eyre and Spottiswoode limited., 1949, стр. 369
- Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 365. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Spoljašnje veze уреди
- „Skua”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). 1911.
- Skua videos on the Internet Bird Collection