Португалско царство

Португалско колонијално царство је уз шпанско било најстарије и надуговечније колонијално царство у историји. Трајало је шест векова, од освајања Сеуте 1415. до повлачења из Макаоа 1999. и неовисности Источног Тимора 2002. године. Прекоморска експанзија Португалаца почиње 1488. када Бартоломео Дијас опловљава Рт добре наде, следи успешно путовање до Индије Васка да Гаме 1498, те откриће Бразила за које је заслужан Педро Алварес Кабрал 1500. године. Португалско царство се описује као прво глобално царство у историји,[1][2][3] мада се тај статус понекад приписује Шпанском царству.[4][5]

Португалски поседи
Грб царства

Португалско царство је настало на почетку ере великих географских открића. Моћ и утицај Португалске краљевине су се временом проширили по целом свету. Након реконкисте, португалски морепловци су почели да истражују обале Африке и Атланског архипелага током 1418–19, користећи недавне навигационе изуме, картографију и поморску технологију, као што је каравела, с циљем проналажења поморске руте до извора уносне трговине зачинима. Током наредних деценија, португалски морнари су наставили да истражују обале и острва Источне Азије, успостављајући утврђења и производне центре на свом путу. До 1571. године низ поморски постаја је повезивао Лисабон са Нагасакијем дуж обале Африке, Средњег Истока, Индије и јужне Азије. Ова трговачка мрежа и колонијална трговина су имали знатан позитиван учинак на португалски економски раст (1500–1800), када је сачињавала око петине португалске зараде по глави становника.

Кад је краљ Филип II од Шпаније наследио португалску круну 1580. године започела је шездесетогодишња унија Шпаније и Португалије позната наредној историографији као Иберијска унија. Подручја су и даље имала одвојене управе. Како је краљ Шпаније био исто тако краљ Португалије, португалске колоније су постале предмет напада три ривалске европске силе непријатељске према Шпанији: Холандске републике, Енглеске, и Француске. Са својом мањом популацијом, Португалија није могла да ефективно обрани своју прерастегнуту мрежу трговачких постаја, а царство је започело дуго и поступно опадање. Коначно, Бразил је постао највреднија колонија друге епохе царства (1663–1825), док се, као део таласа покрета независности који је захватио Америке током раног 19. века, није одвојио 1822. године.

Колоније уреди

Северна Африка

Подсахарска Африка

Западна Азија

Индијски потконтинент

Португалска Индија:

Источна Азија

Јужна Америка

Атлантски океан

Референце уреди

  1. ^ Паге, Мелвин Еугене; Сонненбург, Пеннy M. (2003). Цолониалисм: Ан Интернатионал, Социал, Цултурал, анд Политицал Енцyцлопедиа (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 481. ИСБН 9781576073353. Приступљено 5. 10. 2018. 
  2. ^ Броцкеy, Лиам Маттхеw (2008). Португуесе Цолониал Цитиес ин тхе Еарлy Модерн Wорлд (на језику: енглески). Асхгате Публисхинг, Лтд. стр. xв. ИСБН 9780754663133. Приступљено 5. 10. 2018. 
  3. ^ Јуанг, Рицхард M.; Морриссетте, Ноелле (2008). Африца анд тхе Америцас: Цултуре, Политицс, анд Хисторy : а Мултидисциплинарy Енцyцлопедиа (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 894. ИСБН 9781851094417. Приступљено 5. 10. 2018. 
  4. ^ Спаин ас тхе фирст глобал емпире (Цхаптер 5) - А Цонцисе Хисторy оф Спаин
  5. ^ Поwелл, Пхилип Wаyне ([1991?]). Áрбол де одио: ла леyенда негра y сус цонсецуенциас ен лас релационес ентре Естадос Унидос y ел мундо хиспáницо. Едиционес Ирис де Паз. ISBN 9788440488855.

Литература уреди

Спољашње везе уреди