Википедија

Посткоитална меланхолија

Посткоитална меланхолија или посткоитална депресија је пролазно стање очаја осећаја туге, анксиозности, агитације или агресије након сексуалног односа.[1][2]

Посткоитална меланхолија
Едгар Дега — Меланхолија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија

У свакодневном животу, посткоиталну меланхолију неки погрешно поистовећују са синдромом посторгазмичке болести (ПОИС), једном од ретких стања из групе посторгазмичких болести, које настаје услед за сада још недовољно изучемих узрока, почев од недостатка прогестерона до алергије на семену течност. Како овај синдром код оболелих може да изазове широк дијазапон симптома, укључујући апатију, сврабеж очију и плачљивост, чак и неколико дана после оргазма.[3][1]

Како, у већини случајева, посткоитална негативна осећања нису јака нити трају довољно дуго да би теже увукле неку особу у депресију, ово стање најчешће не захтева медицинску помоћ. [4] Међутим ако то осећање постане прејако, најбоље је да се особа са посткоиталном меланхолијом јави психијатру или психотерапеуту.[5][6] [7][8] [9]

Историја уреди

Меланхолија коју нека особа осети после оргазма, као до сада добро обрађен феномен, први пут је поменут још у време Римског царства око 150 године п. н. е, од стране познатог грчког лекара Галена који је написао: Свака животиња је тужна после коитуса осим жене и певца. Додуше, Гален ма колико био добар познавалац медицине, није баш све спознао о овом меланхоличном стању, јер тужна су оба пола, а искуства се радикално разликују од особе до особе.[10]

Аристотел, Ниче и холандски филозоф Барух Спиноза овај феномен покушали су да повежу делимично са чињеницом да он има везе са трошењем „животне снаге”. Међутим и они нису били сасвим у праву зато што од посткоиталне туге не пате само мушкарци.

Фројд који је нашироко писао о наметљивој природи људском нагону за сексом, тврдио да је један од кључних разлога зашто толико халапљиво жудимо за сексом нешто више од обичног задовољења биолошке потребе. Уместо тога, он је веровао да је то најближе што неко може да се приближи бекству од урођене изолације људског постојања – тако што ће се буквално сакрити унутар неке особе (и обрнуто).[11] [12][13][10]

Амерички психијатар Ричард Фридман који је 2009. године истраживао могућа биолошка објашњења за посткоиталну тугу, желео је да докаже да је феномен, у неким случајевима, резултат опоравка амигдала (лат. corpusa amygdaloideuma) – дела мозга који се носи са страхом и тескобом. Током секса, овај део мозга „пригушује” страх и тескобу. Стога, посткоитална туга може да се објасни као нагли повратак функције амигдала на нормалан ниво. Да би доказао ову хипотезу, доктор Фридман је спровео неортодоксни експеримент. Велики број пробних субјеката добио је селективне инхибиторе преузимања серотонина (ССРИс), лекове којима се лечи депресија. Како антидепресивна својства не делују све док се лек не узме у одређеном времена, неке физичке нуспојаве почињу да се испољавају готово тренутно. Једна од тих нуспојава је смањено сексуално задовољство и, као што је доктор Фридман предвидео, овај мањи губитак уживања ставио је у корелацији са маргиналним падом у забележеним осећањима туге после секса.[14] [15] [16]

Епидемиологија уреди

Према студији коју су спровели Роберт D Сцхwеитзер, ет ал. 46% испитаника симптоме посткоиталну меланхолије ималом је бар једном у свом животу,[17] при чему је 5,1% доживело симптоме посткоиталне меланхолије неколико пута у последње 4 недеље[18].[19][20]

Етиопатогенеза уреди

 
Избацивања сперме током оргазма према неким студијама праћено је појаву неких хормонских промена

Биолошки фактори уреди

Неколико студија показало је појаву неких хормонских промена током сексуалног узбуђења и оргазма код жена и мушкараца.[21][22] У експерименталној срудији спроведеној на женама од стране Ектон ет ал. (1999),[21] сексуално узбуђење узроковано је значајно повећаном концентрацијом у плазми адреналина и норадреналина, док је оргазам изазвао велико повећање концентрација у плазми пролактина, чије вредности су остале повишене и до 60 минута након завршетак узбуђења. Поред тога, утврђено је и незнатно повећање ЛХ и концентрације тестостерона.[23][21]

На основу ових сазнања постоји вероватноћа да посткоиталне и/или посторгазмичне ендокрине промене могу узроковати симптоме посткоитална меланхолије код жена, мада не постоји значајан број доказа који указују на ефекте хормона на расположење, депресију, анксиозност и тако даље,[24][25] посебно естрогена за кога се сматра да утиче на расположење, због своје способности повећања нивоа серотонина и бета-ендорфина,и да би према томе могао бити укључен у патогенезу посткоиталне меланхолије.[26] [27][3]

Психолошки фактори уреди

 
Поред биолошких фактора, истраживање женске сексуалне дисфункције (ФСД) показао је неколико психолошких ентитета који снажније корелиралају са сексуалним функционисањем

Поред биолошких фактора, истраживање женске сексуалне дисфункције (ФСД) показао је неколико психолошких ентитета који снажније корелиралају са сексуалним функционисањем. Психосоцијално фактори ризика који утичу на сексуално функционисање су многобројни и обухватају: [28][29][30][31] [32][33]

  • Интерперсоналне — као што је однос неуравнотежености или недостатка поверења.[34]
  • Емоционалне — као што су стрес или историја сексуалног и физичког злостављања.(Куресхи и сар., 2007; Сцхнарцх, 1997).[35]

Стога постоји вероватноћа да, слично као код женске сексуалне дисфункције, ови психолошки фактори такође могу допринети развоју посткоитална меланхолије.[36][37]

С обзиром на потпуно одсуство епидемиолошких сазнања о посткоиталној меланхолији у Великој Британијији је сппроведено велико истраживање код жена поред осталог и да се утврди да ли постоји генетска варијација (херитабилност) према уобичајеним узроцима посткоиталне меланхолије који упућују на биолошку основу код посткоиталне меланхолије.[1] Том прилоком дошло се до закључка да утицаји заједничке животне средине у спроведним студијам,а нису били значајни. То сугерише да је заједничко породично окружење (нпр пренешени ставови према сексуалности) током васпитања од занемарљивог утицаја на сексуалне функције у одраслих жена или на искуство о посткоиталној меланхолији.[38]

Међутим у овој студији резултати су показали да се биофизиолошки или генетским утицајима може објаснити само мали део фенотипских варијанти, већ да за настанк посткоиталне меланхолије утичу пре свега интерперсоналне и контекстуалне варијабле (међуљудски односи). I да су у том смислу најважнији за правилну интервенцију и правовремену превенцију нергативног дејства појединих фактора од битног значаја; квалитет односа и задовољство и историја емоционалног или физичког злостављања.[39][38]

Иако жртвовање или злостављање од стране партнера код жена може развити емоционалне или психолошке проблеме, као што је повећана анксиозност од сексуалних контаката, не треба сасвим занемарити и утицаје генетских и других еколошких фактора.[38]

Терапија уреди

У већини случајева, посткоитална негативна осећања нису јака нити трају довољно дуго да би теже увукла неку особу у депресију, тако да ово стање најчешће не захтева медицинску помоћ.[24]

Међутим ако то осећање постане прејако, најбоље је да се особа са посткоиталном меланхолијом јави за помоћ психијатру или психотерапеуту.[16] [9]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ а б в Сцхwеитзер, РД; О'Бриен, Ј; Бурри, А (Децембер 2015). Постцоитал Дyспхориа: Преваленце анд Псyцхологицал Цоррелатес.. Сеxуал медицине. 3 (4): 235–43.
  2. ^ Бассон Р, Берман Ј, Бурнетт А, Дерогатис L, Фергусон D, Фоурцроy Ј, Голдстеин I, Гразиоттин А, Хеиман Ј, Лаан Е, Леиблум С, Падма‐Натхан Х, Росен Р, Сегравес К, Сегравес РТ, Схабсигх Р, Сипски M, Wагнер Г, Wхиппле Б. Репорт оф тхе Интернатионал Цонсенсус Девелопмент Цонференце он фемале сеxуал дyсфунцтион: Дефинитионс анд цлассифицатион. Ј Урол 2000;163:888–893.
  3. ^ а б „Пост-цоитал дyспхориа: Wхy ит ис нормал то сометимес феел мисерабле афтер сеx”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 2020-10-01. Приступљено 2021-02-02. 
  4. ^ Бреннан КА, Цларк CL, Схавер ПР. Селф‐репорт меасуремент оф адулт аттацхмент: Ан интегративе овервиеw Ин: Симпсон ЈА, Рхолес WС, едс. Аттацхмент тхеорy анд цлосе релатионсхипс. Неw Yорк: Гуилфорд Пресс; 1998:46–76. [Гоогле Сцхолар]
  5. ^ Сцхнарцх ДМ. Пассионате марриаге: Сеx, лове, анд интимацy ин емотионаллy цоммиттед релатионсхипс. Неw Yорк: Нортон; 1997. [Гоогле Сцхолар]
  6. ^ Сцхнарцх ДМ. Интимацy анд десире: Аwакен тхе пассион ин yоур релатионсхип. Неw Yорк: Беауфорт Боокс; 2009. [Гоогле Сцхолар]
  7. ^ Сцхнарцх ДМ. Цонструцтинг тхе сеxуал цруцибле: Ан интегратион оф сеxуал анд маритал тхерапy. Неw Yорк: Нортон; 1991. [Гоогле Сцхолар]
  8. ^ Цхарлес Р. Ис тхере анy емпирицал суппорт фор Боwен'с цонцептс оф дифферентиатион оф селф, триангулатион, анд фусион? Ам Ј Фам Тхер 2001;29:279–292. [Гоогле Сцхолар]
  9. ^ а б Бурри АВ, Спецтор ТД. Ан епидемиологицал сурвеy оф пост‐цоитал псyцхологицал сyмптомс ин а УК популатион сампле оф фемале тwинс. Тwин Рес Хум Генет 2011;14:240–248
  10. ^ а б Сцхнарцх ДМ. Пассионате марриаге: Сеx, лове, анд интимацy ин емотионаллy цоммиттед релатионсхипс. Неw Yорк: Нортон; 1997.
  11. ^ Росен Р, Броwн C, Хеиман Ј, Леиблум С, Местон C, Схабсигх Р, Фергусон D, D'Агостино Р Јр. Тхе Фемале Сеxуал Фунцтион Индеx (ФСФИ): А мултидименсионал селф‐репорт инструмент фор тхе ассессмент оф фемале сеxуал фунцтион. Ј Сеx Маритал Тхер 2000;26:191–208. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  12. ^ Кесслер РЦ, Андреwс Г, Цолпе Љ, Хирипи Е, Мроцзек ДК, Норманд СЛТ, Wалтерс ЕЕ, Заславскy АМ. Схорт сцреенинг сцалес то монитор популатион преваленцес анд трендс ин нон‐специфиц псyцхологицал дистресс. Псyцхол Мед 2002;32:959–976. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  13. ^ Скоwрон ЕА, Сцхмитт ТА. Ассессинг интерперсонал фусион: Релиабилитy анд валидитy оф а неw ДСИ Фусион wитх отхерс субсцале. Ј Маритал Фам Тхер 2003;29:209–222. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  14. ^ Маттхеwс АК, Хугхес ТЛ, Тартаро Ј. Сеxуал бехавиор анд сеxуал дyсфунцтион ин а цоммунитy сампле оф лесбиан анд хетеросеxуал wомен Ин: Омото АМ, Куртзман ХС, едс. Сеxуал ориентатион анд ментал хеалтх: Еxамининг идентитy анд девелопмент ин лесбиан, гаy, анд бисеxуал пеопле. Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхологицал Ассоциатион; 2006:185–205. [Гоогле Сцхолар]
  15. ^ Местон CM, Реллини АХ, Хеиман ЈР. Wомен'с хисторy оф сеxуал абусе, тхеир сеxуалитy, анд сеxуал селф‐сцхемас. Ј Цонсулт Цлин Псyцхол 2006;74:229–236. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  16. ^ а б „Wхат ис постцоитал дyспхориа (“пост-сеx блуес”)?”. ИССМ (на језику: енглески). 2015-12-01. Приступљено 2021-02-02. 
  17. ^ ван де Мортел ТФ. Факинг ит: Социал десирабилитy респонсе биас ин селф‐репорт ресеарцх. Ауст Ј Адв Нурс 2008;25:40–48. [Гоогле Сцхолар]
  18. ^ Тромпетер СЕ, Беттенцоурт Р, Барретт‐Цоннор Е. Сеxуал ацтивитy анд сатисфацтион ин хеалтхy цоммунитy‐дwеллинг олдер wомен. Ам Ј Мед 2012;125:37–43. [ПМЦ фрее артицле] [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  19. ^ Сцхwеитзер, Роберт D; О'Бриен, Јессица; Бурри, Андреа (2015-10-05). „Постцоитал Дyспхориа: Преваленце анд Псyцхологицал Цоррелатес”. Сеxуал Медицине. 3 (4): 235—243. ИССН 2050-1161. ПМЦ 4721025  . ПМИД 26797056. дои:10.1002/см2.74. 
  20. ^ Роберт D Сцхwеитзер, ПхД, Јессица О'Бриен, МА (Цлин Псy.), Андреа Бурри, ПхД Постцоитал Дyспхориа: Преваленце анд Псyцхологицал Цоррелатес, Сеx Мед. 2015 Дец; 3(4): 235–243.
  21. ^ а б в Еxтон, M. С., Биндерт, А., Круегер, Т., Сцхеллер, Ф., Хартманн, У., & Сцхедлоwски, M. (1999). Цардиовасцулар анд ендоцрине алтератионс афтер мастурбатион-индуцед оргасм ин wомен. Псyцхосоматиц Медицине, 61, 280–289.
  22. ^ Круегер, Т., Хааке, П., Цхереатх, D., Кнапп, W., Јанссен, О., Еxтон, M., Сцхедлоwски, M., & Хартманн, У. (2003). Сепцифицитy оф тхе неуроендоцрине респонсе то оргасм дуринг сеxуал ароусал ин мен. Јоурнал оф Ендоцринологy, 177, 57–64
  23. ^ Wеи M, Русселл ДW, Маллинцкродт Б, Вогел DL. Тхе Еxпериенцес ин Цлосе Релатионсхипс Сцале (ЕЦР)‐схорт форм: Релиабилитy, валидитy, анд фацтор струцтуре. Ј Перс Ассесс 2007;88:187–204. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  24. ^ а б Делл, D. L., & Стеwарт, Е. (2000). Менопаусе анд моод: Исдепрессион линкед wитх хормоне цхангес? ПостградуатеМедицине, 108, 231–238.
  25. ^ Сцхмидт, П. Ј., Ниеман, L. К., Данацеау, M. А. (1998). Дифферентиал бехавиорал еффецтс оф гонадал стероидс ин wомен wитх анд ин тхосе wитхоут пременструал сyндроме. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине, 338, 209–16.
  26. ^ Скоwрон ЕА, Фриедландер ML. Тхе дифферентиатион оф селф инвенторy: Девелопмент анд инитиал валидатион. Ј Цоунс Псyцхол 1998;45:235–246. [Гоогле Сцхолар]
  27. ^ Греене WХ. Ецонометриц аналyсис. 5тх едитион Неw Јерсеy: Прентице Халл; 2003. [Гоогле Сцхолар]
  28. ^ Росен Р, Сегравес К, Сегравес РТ, Схабсигх Р, Сипски M, Wагнер Г, Wхиппле Б. Репорт оф тхе Интернатионал Цонсенсус Девелопмент Цонференце он фемале сеxуал дyсфунцтион: Дефинитионс анд цлассифицатион. Ј Урол 2000;163:888–893. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  29. ^ Бирд Б, Сцхwеитзер Р, Страссберг D. Тхе преваленце анд цоррелатес оф постцоитал дyспхориа ин wомен. Сеx Хеалтх 2011;23:14–25. [Гоогле Сцхолар]
  30. ^ Бассон Р. А модел оф wомен'с сеxуал ароусал. Ј Сеx Маритал Тхер 2002;28:1–10. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  31. ^ Хатфиелд Е, Рапсон РЛ. Лове, сеx, анд интимацy: Тхеир псyцхологy, биологy, анд хисторy. Неw Yорк: Харпер Цоллинс; 1993. [Гоогле Сцхолар]
  32. ^ Садоцк БЈ, Садоцк ВА, Каплан ХИ. Каплан анд Садоцк'с цонцисе теxтбоок оф цлиницал псyцхиатрy. 3рд едитион Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2008. [Гоогле Сцхолар]
  33. ^ Бассон Р, Берман Ј, Бурнетт А, Дерогатис L, Фергусон D, Фоурцроy Ј, Голдстеин I, Гразиоттин А, Хеиман Ј, Лаан Е, Леиблум С, Падма‐Натхан Х,
  34. ^ Бурри АВ, Сцхwеитзер РД, Обриен Ј. Цоррелатес оф фемале сеxуал фунцтионинг: Адулт аттацхмент анд дифферентиатион оф селф. Ј Сеx Мед 2014;11:2188–2195. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар
  35. ^ Тиефер L. Хисторицал, сциентифиц, цлиницал, анд феминист цритицисмс оф тхе хуман сеxуал респонсе цyцле модел. Анну Рев Сеx Рес 1991;2:1–23. [Гоогле Сцхолар]
  36. ^ Спецтор ИП, Цареy МП, Стеинберг L. Тхе сеxуал десире инвенторy: Девелопмент, фацтор струцтуре, анд евиденце оф релиабилитy. Ј Сеx Маритал Тхер 1996;22:175–190. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  37. ^ Реган ПЦ, Берсцхеид Е. Белиефс абоут тхе стате, гоалс, анд објецтс оф сеxуал десире. Ј Сеx Маритал Тхер 1996;22:110–120. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар] ]
  38. ^ а б в Андреа V. Бурри, Тим D. Спецтор Ан Епидемиологицал Сурвеy оф Пост-Цоитал Псyцхологицал Сyмптомс ин а УК Популатион Сампле оф Фемале Тwинс [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2017)| Тwин Ресеарцх анд Хуман Генетицс, Волуме 14 Нумбер 3 пп. 240–248 Приступљено: 7. 9. 2017.
  39. ^ Бурри АВ, Спецтор ТД. Ан епидемиологицал сурвеy оф пост‐цоитал псyцхологицал сyмптомс ин а УК популатион сампле оф фемале тwинс. Тwин Рес Хум Генет 2011;14:240–248. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]

Литература уреди

  • Андреwс, Т., Харт, D. Ј., Сниедер, Х., де Ланге, M., Спецтор, Т. D., & МацГрегор, А. Ј. (2001). Аре тwинс анд синглетонс цомпарабле? А студy оф дисеасе-релатед анд лифестyле цхарацтеристицс. Тwин Ресеарцх анд Хуман Генетицс, 4, 464–77.
  • Баилеy, Ј. M., Дунне, M. П., & Мартин, Н. Г. (2000). Генетиц анд енвиронментал инфлуенцес он сеxуал ориентатион анд итс цоррелатес ин ан Аустралиан тwин сампле. Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy, 78, 524–536.
  • Банцрофт, Ј., & Цолес, L. (1976). Тхрее yеарс’ еxпериенце ин а сеxуал проблемс цлиниц. БМЈ, 26, 1575–1577.
  • Брадфорд, А., & Местон, C. M. (2006). Тхе импацт оф анxиетy он сеxуал ароусал ин wомен. Бехавиорал Ресеарцх анд Тхерапy, 44, 1067–77.
  • Бурри, А., Цхеркас, L., & Спецтор, Т. (2009). Емотионал интеллигенце анд итс ассоциатион wитх оргасм фреqуенцy ин wомен. Јоурнал оф Сеxуал Медицине, 6, 1930–1937.
  • Бурри, А., Цхеркас, L., & Спецтор, Т. (2010). Тхе генетицс анд епидемиологy оф фемале сеxуал дyсфунцтион: а ревиеw. Јоурнал оф Сеxуал Медицине, 6, 646–57.
  • Даwоод, К., Кирк, К. M., Баилеy, Ј. M., Андреwс, П. W., & Мартин, Н. Г. (2005). Генетиц анд енвиронментал инфлуенцес он тхе фреqуенцy оф оргасм ин wомен. Тwин Ресеарцх анд Хуман Генетицс, 8, 27–33.
  • Делл, D. L., & Стеwарт, Е. (2000). Менопаусе анд моод: Ис депрессион линкед wитх хормоне цхангес? Постградуате Медицине, 108, 231–238.

Спољашње везе уреди

Класификација
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Postkoitalna_melanholija&oldid=27448035”