Википедија

Пурпурна боја

опсег боја с нијансама између плаве и црвене

Пурпурна је боја између плаве и црвене.[2][3][4][5] Слична је љубичастој,[6][7] али за разлику од љубичасте, која је спектрална боја са сопственом таласном дужином на видљивом спектру светлости, пурпурна је секундарна боја настала комбиновањем црвене и плаве.[8][9][10] Комплементарна боја пурпурне боје у RYB моделу боја је жута.[11]

Пурпурна
Кординате боје
Хексадецимално#6А0ДАД
сРГББ  (р, г, б)(106, 13, 173)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(39, 92, 0, 32)
ХСВ       (х, с, в)(275°, 92%, 68[1]%)
РеференцаХТМЛ
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Према истраживањима у Европи и Северној Америци, пурпурна је боја која се најчешће повезује са реткошћу, краљевством,[12] магијом, моћи, мудрошћу, зрелошћу, натприродним, паранормалним, окултом, Месецом, ноћи, ноћним небом, мистеријом и побожношћу.[13] У комбинацији са розе бојом, повезује се с еротицизмом, женственошћу и заводљивошћу.[14]

Пурпурна је била боја коју су носили римски магистрати; постала је царска боја коју су носили владари Византијског царства и Светог римског царства, а касније и римокатолички бискупи. Слично томе се у Јапану, ова боја се традиционално повезује са царем (види: Цар Јапана) и аристократијом.[15]

Етимологија и дефиниције уреди

 
Линија љубичасте боје је заокружена на ЦИЕ дијаграму хроматичности. У оптици се пурпурна боја односи на тачке близу и дуж заокружене линије, док се љубичаста односи на дно закривљене леве ивице.

У модерном енглеском језику реч purple долази од староенглеске речи purpul, која потиче од латинске речи пурпура, која је изведена из грчке речи πορφύρα (porphura),[16] назива за тиријску пурпурну боју произвођену у класичним античким временима из слузи коју излучује Bolinus brandaris врста пужева.[2][17] Прва забележена употреба речи пурпурно датира из касних 900-их година нове ере.[2]

Однос са љубичастом уреди

Пурпурна је уско повезана с љубичастом бојом. У уобичајеној употреби, обе се односе на боје које су између црвене и плаве нијансама боје, при чему је пурпурна ближе црвеној, а љубичаста ближе плавој.[9][10] Слично томе, у традиционалном сликарском колу боја, пурпурна и љубичаста су постављене између црвене и плаве, с тим да је љубичаста ближа црвеној.

У оптици је љубичаста спектрална боја: она се односи на боју било које од различитих појединачних таласних дужина светлости на краткоталасном крају видљивог спектра, између приближно 380 и 450 нанометара,[18] док је пурпурна боја различитих комбинација црвене, плаве и љубичасте светлости,[19][20] неке од којих људи доживљавају као боје сличне љубичастој.

У уметности, историји и моди уреди

У праисторији и античком свету: тирска љубичаста уреди

 
Византијски цар Јустинијан I обучен у тирску љубичасту боју, мозаик из 6. века у базилици Сан Виталија

Љубичаста се први пут појавила у праисторијској уметности током неолита. Уметници пећине Пеш Мерл и других неолитских налазишта у Француској користили су штапиће мангана и хематитног праха да цртају и сликају животиње и обрисе сопствених руку на зидовима својих пећина. Ови радови су датирани између 16.000 и 25.000 година пре нове ере.[21]

Још у 15. веку пре нове ере становници Сидона и Тира, два града на обали Древне Феникије (данашњи Либан), производили су љубичасту боју од морског пужа званог бодљикава боја-мурекс.[22] Одећа обојена тирском бојом помиње се и у Хомеровој Илијади и у Вергилијевој Енеиди. Дубока, богата љубичаста боја направљена од овог пужа постала је позната као тирска љубичаста.[23]

Процес прављења боје био је дуг, тежак и скуп. Хиљаде сићушних пужева је морало бити пронађено, њихове љуске разбијене, пуж уклоњен. Планине празних шкољки пронађене су на древним локалитетима Сидона и Тира. Пужеви су остављени да се намачу, затим је уклоњена сићушна жлезда, а сок је извађен и стављен у лавор који је стављен на сунце. Тамо се догађала изузетна трансформација. На сунчевој светлости сок је постајао бео, затим жуто-зелен, зелен, љубичаст, и црвен, што је постајало све тамније. Процес је морао да се заустави у тачно право време да би се добила жељена боја, која је могла да варира од светло гримизне до тамно љубичасте, боје осушене крви. Том бојом би се фарбала вуна, лан или свила. Тачна нијанса је варирала између гримизне и љубичасте, али је увек била богата, светла и трајна.[24]

Тирска љубичаста постала је боја краљева, племића, свештеника и судија широм Медитерана. Помиње се у хебрејској Библији (Стари завет); у Књизи Изласка, Бог налаже Мојсију да му Израелити донесу жртву укључујући платно „плаве, пурпурне и скерлетне“ боје,[25] које ће се користити за завесе табернакла и одећу свештеника. Термин коришћен за љубичасту боју у верзији библијског одломка на вулгарном латинском из 4. века је пурпура или тирска љубичаста.[26] У Хомеровој Илијади, Ајаксов појас је пурпуран, и репови коња тројанских ратника умочени су у пурпур. У Одисеји су ћебад на Одисејевом брачном кревету љубичасте боје. У песмама Сафое (6. век п. н. е.) она слави вештину бојења грчког краљевства Лидије у којој је правили пурпурну обућу, а у Есхиловој драми (525–456 пне) краљица Клитемнестра дочекује свог мужа Агамемнона украшавањем палата са љубичастим ћилимима. Године 950. пне, извештено је да је краљ Соломон довео занатлије из Тира да обезбеде љубичасте тканине за украшавање Јерусалимског храма.[27]

У старом Риму, Тога праетеxта је била обична бела тога са широком љубичастом пругом на ивици. Носили су га слободнорођени римски дечаци који још нису били пунолетни,[28] курулски магистрати,[29][30] извесне категорије свештеника[31] и још неколико категорија грађана.

Тога пикта је била потпуно љубичаста, извезена златом. Током Римске републике, носили су је генерали у својим тријумфима, и претор Урбанус када се у колима богова ушао у циркус у Луди Аполинаресу.[32] За време царства, тогу пикту су носили магистрати који су приређивали јавне гладијаторске игре, конзули, као и цар у посебним приликама.

Током Римске републике, када је одржаван тријумф, почашћени генерал је носио потпуно љубичасту тогу оивичену златом, а римски сенатори су носили тогу са љубичастом пругом. Међутим, за време Римског царства љубичаста је све више била везана искључиво за цареве и њихове официре.[33] Светоније тврди да је рани цар Калигула наложио да се убије краљ Мауретаније због сјаја његовог пурпурног огртача, а да је Нерон забранио употребу одређених љубичастих боја.[34] У касном царству продаја пурпурног платна постала је државни монопол заштићен смртном казном.[35]

Према Новом завету, Исуса Христа је римски гарнизон обукао у пурпурно (πορφύρα: порпхура) у сатима који су претходили његовом распећу како би се ругали његовој тврдњи да је „краљ Јевреја“.[36]

Сматра се да је стварна тирска љубичаста боја варирала од црвенкасте до плавичасто љубичасте. Према римском писцу Витрувију, (1. век пре нове ере), шкољке мурекса које долазе из северних вода, вероватно Болинус брандарис, давале су плављу боју од оних на југу, вероватно Хеxаплеx трунцулус. Најцењеније су биле нијансе које су ближе боји сасушене крви, што се види на мозаицима одежди цара Јустинијана у Равени. Хемијски састав боје из мурекса близак је боји из индига, а индиго се понекад користио за прављење фалсификоване тирске љубичасте боје, што је био злочин који је био строго кажњаван. Оно што је изгледа било важно код тирске љубичасте није била њена боја, већ њен сјај, богатство, отпорност на временске прилике, светлост, и висока цена.[37]

У модерно доба, тирска љубичаста је поново створена, уз велике трошкове. Када је немачки хемичар Пол Фридандер покушао да поново створи тирску љубичасту боју 2008. године, требало му је дванаест хиљада мекушаца да створи 1,4 унце боје, довољно да обоји марамицу. Године 2000. грам тирске пурпуре направљен од десет хиљада мекушаца по оригиналној формули коштао је две хиљаде евра.[38][39]

Референце уреди

  1. ^ „wеб.Форретт.цом Цолор Цонверсион Тоол сет то цолор #8Ф00ФФ (Елецтриц Виолет)”. Wеб.форрет.цом. Приступљено 29. 12. 2012. 
  2. ^ а б в „пурпле, адј. анд н.”. ОЕД Онлине. Приступљено 4. 4. 2020. 
  3. ^ „Пурпле”. Мерриам-Wебстер.цом Дицтионарy (на језику: енглески). Приступљено 4. 4. 2020. 
  4. ^ Оxфорд Енглисх Дицтионарy Он-Лине. „Дефинитион оф пурпле”. 
  5. ^ Мисх, Фредериц C., Едитор ин Цхиеф Wебстер'с Нинтх Неw Цоллегиате Дицтионарy Спрингфиелд, Массацхусеттс, У.С.А.:1984--Мерриам-Wебстер Паге 957
  6. ^ П. У.П. А Гилберт анд Wиллy Хаеберли (2008). Пхyсицс ин тхе Артс. Ацадемиц Пресс. стр. 112. ИСБН 978-0-12-374150-9. 
  7. ^ Лоуис Бевиер Спиннеy (1911). А Теxт-боок оф Пхyсицс. Мацмиллан Цо. стр. 573. 
  8. ^ Wебстер'с Неw Wорлд Дицтионарy оф Америцан Енглисх (Тхирд Цоллеге Едитион) дефинес ит ас: "А дарк цолор тхат ис а бленд оф ред анд блуе."
  9. ^ а б „виолет, н.1”. ОЕД Онлине. Оxфорд Университy Пресс. Приступљено 6. 4. 2020. 
  10. ^ а б „Виолет”. Wебстер'с Тхирд Неw Интернатионал Дицтионарy, Унабридгед. Приступљено 6. 4. 2020. 
  11. ^ Боддy-Еванс, Марион (5. 12. 2018). „Wхат Аре Цомплементарy Цолорс?”. ТхоугхтЦо. Приступљено 18. 4. 2019. 
  12. ^ Дунн, Цасеy (9. 10. 2013). „Тхе Цолор оф Роyалтy, Бестоwед бy Сциенце анд Снаилс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 4. 4. 2020. 
  13. ^ Ева Хеллер, Псyцхологие де ла цоулеур: еффетс ет сyмболиqуес
  14. ^ Хеллер, Ева: Псyцхологие де ла цоулеур – еффетс ет сyмболиqуес, пп. 179-184
  15. ^ Садао Хиби; Кунио Фукуда (јануар 2000). Тхе Цолорс оф Јапан. Кодансха Интернатионал. ИСБН 978-4-7700-2536-4. 
  16. ^ πορφύρα, Хенрy Георге Лидделл, Роберт Сцотт, А Греек-Енглисх Леxицон, он Персеус
  17. ^ „Онлине Етyмологy Дицтионарy”. 
  18. ^ Георгиа Стате Университy Департмент оф Пхyсицс анд Астрономy. „Спецтрал Цолорс”. ХyперПхyсицс сите. Приступљено 20. 10. 2017. 
  19. ^ П. У.П. А Гилберт анд Wиллy Хаеберли (2008). Пхyсицс ин тхе Артс. Ацадемиц Пресс. стр. 112. ИСБН 978-0-12-374150-9. 
  20. ^ Лоуис Бевиер Спиннеy (1911). А Теxт-боок оф Пхyсицс. Мацмиллан Цо. стр. 573. 
  21. ^ Анне Варицхон, Цоулеурс-пигментс данс лес маинс дес пеуплес, п. 144–146
  22. ^ Балл, Пхилип, Бригхт Еартх; Арт анд тхе Инвентион оф Цолоур. п. 290
  23. ^ Анне Варицхон, Цоулеурс-пигментс данс лес маинс дес пеуплес, п. 135–138
  24. ^ Анне Варицхон, Цоулеурс-пигментс данс лес маинс дес пеуплес, п. 135
  25. ^ КЈВ Боок оф Еxодус 25:4
  26. ^ „Библиа Сацра Вулгата”. Библе Гатеwаy (на језику: латински). Приступљено 2020-05-19. 
  27. ^ Анне Варицхон (2000), Цоулеурс: пигментс ет теинтурес данс лес маинс дес пеуплес, п. 136
  28. ^ Лив. xxив. 7, 2. Ас цитед бy Тхе Дицтионарy оф Греек анд Роман Антиqуитиес.
  29. ^ цф. Циц. пост ред. ин Сен. 5, 12. Ас цитед бy Тхе Дицтионарy оф Греек анд Роман Антиqуитиес.
  30. ^ Зонар. вии. 19. Ас цитед бy Тхе Дицтионарy оф Греек анд Роман Антиqуитиес
  31. ^ Лив. xxвии. 8, 8; xxxиии. 42. Ас цитед бy Тхе Дицтионарy оф Греек анд Роман Антиqуитиес
  32. ^ цф. Лив. в. 41, 2. Ас цитед бy Тхе Дицтионарy оф Греек анд Роман Антиqуитиес.
  33. ^ „Тyриан Пурпле ин Анциент Роме”. Ммдткw.орг. Приступљено 2012-12-29. 
  34. ^ Суетониус (121). Тхе Ливес оф тхе Тwелве Цаесарс. Лоеб Цлассицал Либрарy (на језику: латински и енглески). Превод: Ролфе, Јохн Цареw. Хеинеманн (објављено 1914). Приступљено 2017-03-28. 
  35. ^ Анналиса Марзано (1. 8. 2013). Харвестинг тхе Сеа: Тхе Еxплоитатион оф Марине Ресоурцес ин тхе Роман Медитерранеан. ОУП Оxфорд. стр. 150. ИСБН 978-0-19-967562-3. 
  36. ^ Марк 15:17 анд 20
  37. ^ Јохн Гаге (2009), Ла Цоулеур данс л'арт, п. 148–150.
  38. ^ Ева Хеллер, Псyцхологие де ла цоулеур: еффетс ет сyмболиqуес, п. 163
  39. ^ Пхиллип Балл (2001), Бригхт Еартх, Арт, анд тхе Инвентион оф Цолоур, п. 291

Литература уреди

  • Балл, Пхилип (2001). Бригхт Еартх, Арт анд тхе Инвентион оф Цолоур. Хазан (Френцх транслатион). ИСБН 978-2-7541-0503-3. 
  • Хеллер, Ева (2009). Псyцхологие де ла цоулеур: Еффетс ет сyмболиqуес. Пyрамyд (Френцх транслатион). ИСБН 978-2-35017-156-2. 
  • Пастоуреау, Мицхел (2005). Ле петит ливре дес цоулеурс. Едитионс ду Панама. ИСБН 978-2-7578-0310-3. 
  • Гаге, Јохн (1993). Цолоур анд Цултуре: Працтице анд Меанинг фром Антиqуитy то Абстрацтион. Тхамес анд Худсон (Паге нумберс цитед фром Френцх транслатион). ИСБН 978-2-87811-295-5. 
  • Гаге, Јохн (2006). Ла Цоулеур данс л'арт. Тхамес анд Худсон. ИСБН 978-2-87811-325-9. 
  • Варицхон, Анне (2000). Цоулеурс: пигментс ет теинтурес данс лес маинс дес пеуплес. Сеуил. ИСБН 978-2-02084697-4. 
  • Зуффи, Стефано (2012). Цолор ин Арт. Абрамс. ИСБН 978-1-4197-0111-5. 
  • Роелофс, Исабелле (2012). Ла цоулеур еxплиqуéе ауx артистес. Гроупе Еyроллес. ИСБН 978-2-212-13486-5. 
  • "Тхе перцептион оф цолор", фром Сцхиффман, Х.Р. (1990). Сенсатион анд перцептион: Ан интегратед аппроацх (3рд едитион). Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс.

Спољашње везе уреди

 
Пурпурна боја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Purpurna_boja&oldid=27674016”