Википедија

Рафер Џонсон

Рафер Луис Џонсон (18. август, 1934 — 2. децембар, 2020)[2] био је амерички десетобојац и филмски глумац. Био је освајач златне медаље у декадлону на Олимпијским играма 1960. године, освојивши сребро 1956. Претходно је освојио злато на Панамеричким играма 1955. године. Он је био носилац заставе америчког тима на Олимпијским играма 1960. и упалио је олимпијски пламен на Играма у Лос Анђелесу 1984. године.

Рафер Џонсон
Рафер Јохнсон ат тхе 1960 Олyмпицс
Рафер Џонсон на Олимпијади 1960. године
Пуно имеРафер Луис Џонсон
Име по рођењуРафер Леwис Јохнсон
Друга именаРафер Јохнсон
Датум рођења(1934-08-18)18. август 1934.
Место рођењаХилсборо, Тексас
 САД
Датум смрти2. децембар 2020.(2020-12-02) (86 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
Занимањеатлетичар
ОрганизацијаСатерн Калифорнија Страјдерс, Анахајм
Радови100 м – 10.3 (1957)
220 yд – 21.0 (1956)
400 м – 47.9 (1956)
110 мХ – 13.8 (1956)
ХЈ – 1.89 м (1955)
ПВ – 4.09 м (1960)
Љ – 7.76 м (1956)
СП – 16.75 м (1958)
ДТ – 52.50 м (1960)
ЈТ – 76.73 м (1960)
Десетобој – 7982 (1960)[1]
Висина1,90 м (6 фт 3 ин)
Тежина91 кг (201 лб)
СупружникЕлизабет „Бетси” Торсен
(м. 1971-садашњост)
НаградеОлимпијско злато

Након што се повукао из атлетике, Џонсон се окренуо глуми, спорту и јавном сервису и имао је кључну улогу у креирању Калифорнијских специјалних олимпијских игара. Његова глумачка каријера обухвата наступе у The Sins of Rachel Cade (1961), Елвис Прислијевом филму Wild in the Country (1961), Pirates of Tortuga (1961), None but the Brave (1965), два филма о Тарзану са Мајком Хенријем, The Last Grenade (1970), Soul Soldier (1970), Roots: The Next Generations (1979), Џејмс Бонд филму Licence to Kill (1989), и Think Big (1990).

Биографија

уреди

Џонсон је рођен у Хилсбору у Тексасу.[3][4] Његова породица се преселила у Кингсберг у Калифорнији кад је он имао девет година.[5] Једно време су били једина црначка породица у граду.[6] Као свестрани спортиста, он је играо у фудбалским, бејзболским и кошаркашким екипама Кингсбершке средње школе. Такође је изабран за председника разреда у основној и средњој школи.[6] Лето између прве и друге године средње школе (16 година), његов тренер Марл Додсон одвео је Џонсона до 40 км удаљене Туларе, где су гледали Боба Матијаса како се такмичи у америчком олимпијском десетобојским припремама 1952. године.[7] Џонсон је рекао свом тренеру: „Могао сам да победим већину тих момака.”[6] Додсон и Џонсон су се вратили месец дана касније како би гледали параду поводом Матијасове победе. Неколико недеља касније, Џонсон се такмичио у позивном десетобоју у средњој школи и победио на том догађају. Он је такође победио на десетобојима Калифорнијских средњих школа у децембру 1953. и 1954. године.[7]

Године 1954. као бруцош на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA) његов напредак у овом спорту је био импресиван; оборио је светски рекорд у свом четвртом такмичењу.[6] Он се придружио братство Пи Ламбда Фи, првом америчком недискриминаторном братству, и био је председник класе[6] на УЦЛА. Године 1955. у Мексико Ситију он је освојио титулу на Пан Америчким играма.

Џонсон се квалификовао за десетобој и за скокове удаљ на Летњим олимпијским играма 1956. у Мелбурну. Међутим, повреда га је омела, те је изгувио место у скоку удаљ. Упркос овом хендикепу, успео је да заузме друго место у десетобоју иза сународника Милта Кембела.

Због повреде, Џонсон је пропустио сезоне 1957. и 1959. (последњу због саобраћајне несреће), али је оборио светски рекорд 1958. и поново 1960. године.[8] Круна његове каријере дошла је на Летњим олимпијским играма 1960. у Риму. Његов најозбиљнији ривал био је Јанг Чуан-Кванг (C. К. Јанг) са Тајвана. Јанг је такође студирао на УЦЛА; њих двојица су заједно тренирали под вођством УЦЛА атлетског тренера Елвина К. „Даки” Дрејка и постали су пријатељи. У десетобоју, вођство се њихало напред-назад између њих. Коначно, после девет догађаја, Џонсон је предњачио Јангу са малом маргином, али се знало да је Јанг био бољи у финалној дисциплини, на 1500 м. Према новинама Тхе Телеграпх (Велика Британија), „легенда каже” да је Дрејк тренирао обојицу, при чему је саветовао Џонсону да остане близу Јанга и да буде спреман за „паклени спринт” на крају, а да је саветовао Јангу да створи што већу удаљеност између себе и Џонсона пре финалног спринта.[9][10]

Џонсон је постигао свој лични рекорд са 4:49,7 и завршио само 1,2 секунде спорије од Јанга, освојивши злато са 58 поена са олимпијским рекордом од укупно 8.392 поена. Обаје спортиста су били исцрпљени и изнемогли, те су стали на неколико корака иза линије циља наслоњени један на другог ради подршке.[9] Овом победом Џонсон је окончао своју атлетску каријеру.[3]

На УЦЛА, Џонсон је такође играо кошарку под вођством легендарног тренера Џона Вудена и био је стартер за Бруинсе у њиховом тиму 1958–59.[11] Вуден је Џонсона сматрао одличним одбрамбеним играчем, али је понекад жалио што је ограничавао своје тимове на почетку своје тренерске каријере, напомињући, „замислите Рафера Џонсона на [брзом] продору.“[6]

Џонсон је изабран од стране Лос Анђелес Ремса у 28. рунди (333. укупно) НФЛ драфта 1959. као бек.[12]

Док је тренирао за Олимпијске игре 1960. године, његов пријатељ Кирк Даглас му је испричао о улози у Спартаку за који је Даглас мислио да би га могао учинити звездом: етиопском гладијатору Драби, који одбија да убије Спартака (којег игра Даглас) након што га је победио у дуелу. Џонсон је био на аудицији и добио улогу, али је био приморан да је одбије, јер му је Атлетска аматерска унија рекла да ће га то учинити професионалцем и да самим тим неће моћи да учествује на Олимпијским играма. Улога је на крају припала једном другом великану УЦЛА, Вудију Строду.[6] Године 1960, Џонсон је почео да глуми у филмовима и да ради као спортски дилер. Остварио је неколико филмских наступа, углавном током 1960-их. Џонсон је радио са пуним радним временом као спортски водитељ током раних 1970-их. Он је био спортски водитељ викендом у локалној НБЦ филијали у Лос Анђелесу, КНБЦ, али му та позиција није погодовала, те је на крају је прешао на друге послове.[13]

Џонсон је радио на председничкој изборној кампањи сенатора Сједињених Држава Роберта Ф. Кенедија, и 5. јуна 1968. уз помоћ Роузи Гриер ухапсио је Сирхана Сирхана одмах након што је Сирхан устрелио Кенедија у хотелу Амбасадор у Лос Анђелесу, Калифорнија. Кенеди је умро следећег дана у болници Добрих Самарићана. Џонсон је о том искуству говорио у својој аутобиографији, Тхе Бест Тхат I Цан Бе (објављеној 1999. од стране издавача Галилее Траде Публисхинг, и у коауторству са Филипом Голдбергом).[5]

 
Џонсон на Специјалним олимпијским играма 1972

Џонсон је служио у организационом комитету за прво такмичење Специјалне олимпијаде у Чикагу 1968. године, чији је домаћин био оснивач Специјалне олимпијаде, Јунис Кенеди Шрајвер, а следеће године је предводио оснивање Специјалне олимпијаде у Калифорнији.[8] Џонсон је, заједно са малом групом волонтера, основао Калифорнијску специјалну олимпијаду 1969. године тако што је спровео такмичење у Лос Анђелеском Меморијалном Колосеуму за 900 особа са интелектуалним инвалидитетом. Након првих Игара у Калифорнији 1969. године, Џонсон је постао један од првобитних чланова Управног одбора. Одбор је заједно радио на прикупљању средстава и понуди скромног програма пливања и атлетике. Године 1983. Рафер се кандидовао за председника одбора, како би повећао учешће у одбору, реорганизовао особље како би најефикасније користило таленте сваке особе и проширио напоре за прикупљање средстава. Он је изабран за председника и обављао је ту дужност до 1992. године, када је именован за председника Управног одбора.[14]

Филмографија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Рафер Јохнсон. спортс-референце.цом
  2. ^ „Тодаy ин хисторy”. Тхе Неw Yорк Тимес. Ассоциатед Пресс. 18. 8. 2014. Приступљено 18. 8. 2014. 
  3. ^ а б Мартин, Јилл; Алмасy, Стеве (2. 12. 2020). „Рафер Јохнсон, 1960 Олyмпиц децатхлон цхампион, диес ат 86”. ЦНН. 
  4. ^ Моритз, Цхарлес (1962). Цуррент Биограпхy 1961. Неw Yорк: Х.W. Wилсон. стр. 222. 
  5. ^ а б Јохнсон, Рафер (1998). Тхе Бест Тхат I Цан Бе: ан Аутобиограпхy . Неw Yорк: Доубледаy. стр. 24. ИСБН 978-0-3854-8760-3. Приступљено 2021-10-04. „И’м суре тхат ин 1946 но оне тхоугхт тwице wхен тхеy хеард тхат анотхер фамилy намед Јохнсон хад мовед инто тоwн; ит wас тхе мост цоммон наме ин Кингсбург.” 
  6. ^ а б в г д ђ е Јое Поснански (2. 8. 2010). „Рафер Јохнсон анд тхе Поwер оф 10”. Спортс Иллустратед. Архивирано из оригинала 5. 8. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2010. 
  7. ^ а б Ривалс: Легендарy Матцхупс Тхат Маде Спортс Хисторy, едитед бy Давид К. Wиггинс, Р . Пиерре Родгерс; "Цх. 1 Тхе Пурест оф Ривалриес: Рафер Јохнсон, C.К. Yанг, анд тхе 1960 Олyмпиц Децатхлон," бy Јосепх M. Туррини; Фаyеттевилле, Аркансас, У.С.: Университy оф Аркансас Пресс, 2010.
  8. ^ а б Харрис, Бетх (2. 12. 2020). „Рафер Јохнсон, Олyмпиц цхамп wхо хелпед субдуе РФК'с ассассин, диес ат 86”. Тхе Мерцурy Неwс (на језику: енглески). Ассоциатед Пресс. Приступљено 2020-12-02. 
  9. ^ а б Хендерсон, Јон (26. 6. 2012). „Греат Олyмпиц Моментс: УЦЛА фриендс Рафер Јохнсон анд Yанг Цхуан-кwанг маке децатхлон хисторy ин 1960”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 26. 7. 2012. г. 
  10. ^ Маранисс, Давид (2008). Роме 1960: Тхе Олyмпицс Тхат Цхангед тхе Wорлд. Неw Yорк: Симон & Сцхустер. стр. 301. ИСБН 978-1-4165-3407-5. „"Ат тхат момент, (Цоацх Елвин 'Дуцкy') Драке wас лике а мастер цхесс плаyер цомпетинг агаинст химселф. Хе саw тхе wхоле боард анд wас макинг тхе бест мовес фор ботх сидес."” 
  11. ^ Падилла, Мике (1. 10. 2005). „Рафер Јохнсон — Олyмпиц голд медалист анд УЦЛА дад”. УЦЛА Спотлигхт. Архивирано из оригинала 18. 1. 2008. г. Приступљено 2021-10-04. 
  12. ^ „1959 Лос Ангелес Рамс Драфтеес”. Про-Фоотбалл-Референце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  13. ^ „Рафер Јохнсон Тимелине”. ЛА84 Фоундатион (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07. 
  14. ^ „Ремемберинг Рафер Јохнсон”. Специал Олyмпицс (на језику: енглески). 2020-12-02. Приступљено 2020-12-02. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Рафер Џонсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rafer_Džonson&oldid=27843331”