Реакција кондензације
Реакција кондензације је хемијска реакција у којој се два молекула или групе, обично функционалне групе, комбинују да формирају већи молекул, при чему се издваја мали молекул.[1] Могући мали молекули који се издвајају су вода, хлороводоник, метанол, или сирћетна киселина, мада се у биолошким реакцијама најчешће издваја вода.
Кад два засебна молекула реагују, кондензација се назива интермолекуларном. Једноставан пример кондензације две аминокиселине и формирања пептидне везе је карактеристичан за протеине. Овај тип реакције је супротан хидролизи, којом се раздваја молекул у два дела путем дејства поларних молекула воде, који се сами разлажу у јоне хидроксида и водоника. Стога је неопходна енергија за формирање хемијских веза путем конденуације.
Ако се формира унија између атома или група истог молекула, реакција се назива интрамолекуларном кондензацијом, и у многим случајевима долази до формирања прстена. Пример такве реакције је Дикманова кондензација, у којој две естарске групе једног молекула диестра реагују једна са другом уз издвајање малог молекула, алкохола, и формирање β-кетоестарског продукта.
Механизам
уредиМноге реакције кондензације следе реакциони механизам нуклеофилне ацилне супституције или алдолне кондензација. Друге кондензације, као што је ацилоинска кондензација, одвијају се у присуству радикала или путем транфера појединачних електрона.
Види још
уреди- Анаболизам
- Хидролиза, супротно од реакције кондензације
- Кондензовани танини
Референце
уреди- ^ ИУПАЦ (1994). „Цонденсатион Реацтион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).