Реакција кондензације

Реакција кондензације је хемијска реакција у којој се два молекула или групе, обично функционалне групе, комбинују да формирају већи молекул, при чему се издваја мали молекул.[1] Могући мали молекули који се издвајају су вода, хлороводоник, метанол, или сирћетна киселина, мада се у биолошким реакцијама најчешће издваја вода.

Кондензација две аминокиселине чиме се формира пептидна веза (црвено) уз издвајање воде (плаво)

Кад два засебна молекула реагују, кондензација се назива интермолекуларном. Једноставан пример кондензације две аминокиселине и формирања пептидне везе је карактеристичан за протеине. Овај тип реакције је супротан хидролизи, којом се раздваја молекул у два дела путем дејства поларних молекула воде, који се сами разлажу у јоне хидроксида и водоника. Стога је неопходна енергија за формирање хемијских веза путем конденуације.

Ако се формира унија између атома или група истог молекула, реакција се назива интрамолекуларном кондензацијом, и у многим случајевима долази до формирања прстена. Пример такве реакције је Дикманова кондензација, у којој две естарске групе једног молекула диестра реагују једна са другом уз издвајање малог молекула, алкохола, и формирање β-кетоестарског продукта.

Дикманова кондензација

Механизам

уреди

Многе реакције кондензације следе реакциони механизам нуклеофилне ацилне супституције или алдолне кондензација. Друге кондензације, као што је ацилоинска кондензација, одвијају се у присуству радикала или путем транфера појединачних електрона.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ ИУПАЦ (1994). „Цонденсатион Реацтион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).