Религија у Мексику

Католицизам је доминантна религија у Мексику. По попису из 2010. године, католички верници чине око 82,7% укупног становништва. Последњих деценија број католика опада, услед раста осталих хришћанских деноминација - посебно различитих протестантских цркава, Јеховиних сведока и мормонизма - који сада чине 9,7% становништва и нехришћанске религије. Конверзија у некатоличке вероисповести била је знатно нижа него у Централној Америци, а централни Мексико је и даље једно од најкатоличкијих подручја на свету.

Религија у Мексику (Попиз из 2010)[1][2]

  Остале религије (1,9%)
  Неодређено (4,7%)
  Неопредељено (2,7%)

Мексико је секуларна држава и од средине XIX века дозвољава слободу вероисповести. Главне протестантске конфесије и отворена пракса јудеизма устоличиле су се у земљи током те ере. Савремени раст примећен је у еванђеоском протестантизму, мормонизму и у етничким религијама, попут Мексикојотла.[3][4] Будизам и ислам су слабо заступљени и њихови верници су углавном имигранти или су постали верници преобраћењем.

Религија и држава

уреди

Мексички устав из 1917. године наметнуо је ограничења Римокатоличкој цркви у Мексику и кодификовао мешање државе у верска питања. Влада не даје новчане прилоге верским институцијама, нити Римокатоличка црква учествује у јавном образовању. Божић је национални празник и сваке године током Ускрса и Божића све школе у Мексику, како јавне тако и приватне, шаљу своје ученике на распуст.

Уставне измене из 1992. године донеле су велики преокрет у односу цркве и државе. Укунута су готово сва ограничења на религије, укључујући додељивање правног статуса свим верским групама. Црквена имовина је ограничена а ограничење у броју свештеника у држави је укинуто.[5] Све до недавно свештеници нису имали бирачко право, а ни сада не могу да буду бирани на јавну функцију.

Аврамске религије

уреди

Хришћанство

уреди

Католичка црква у Мексику је, историјски гледано, најстарија хришћанска црква, основана почетком XVI века. У време стицања државне независности, католичка црква је задржала статус једине признате цркве у држави. Средином деветнаестог века мексички либерали умањили су положај цркве, а протестантски мисионари, углавном из Сједињених Америчких Држава, легално су се евангелизовали у Мексику. Почетком XX века, у држави су се развиле и друге хришћанске заједнице. Са растом имиграције са Блиског Истока, порастао је и број припадника источне католичке цркве. Евангеличке протестантске цркве значајно су прошириле свој домет с краја двадесетог века

Католицизам

уреди
 
Базилика Госпе од Гуадалупе једно је од најважнијих ходочасничких места хришћанства.
 
Катедрала Сан Илдефонсо у Мериди, Јукатан, најстарија је катедрала на континенталном делу Америке.

Католици чине 82,7% [6] укупног становништва,[7] у односу на 96%, колико их је било 1970. године.[8] Тхе нумбер оф Меxицан Цатхолицс хас фаллен бy 5% ин тхе фирст децаде оф тхе 21ст центурy анд ин тхе соутх-еаст Цатхолицс маке уп лесс тхан тwо-тхирдс оф тхе популатион.[8] Број мексичких католика опао је за 5% у првој деценији 21. века, а на југоистоку католици чине мање од две трећине становништва.[8] У апсолутном броју, Мексико има 84.217.138 католика,[9] што је друга држава са по број католика на свету, коју је надмашио само Бразил.[10]

Мексиканци су, у вечини случајева, номинално католици, а неки комбинују или синкретизују католичке праксе са домаћим традицијама. На полуострву Јукатан поједини припадници народа Маја још увек практикују традиционална веровања својих предака, а да нису синтетизовани са хришћанством. Иста је пракса и ста са народом Викарика из Халиска и Најарита.

У Мексику се одржавају велике свечаности поводом прославе хришћанских празника Богојављења (6. јануара) (шп. Día de los Reyes Magos), Dana svih svetih (1. novembra), Dana svih duša ili Dana mrtvih (2. novembra) (шп. Día de los fieles difuntos), и празник Госпе од Гуадалупе (12. децембра). Иако је празновање ових датума веома заступљено, ови празници нису државни, док се Божић слави и као верски и као државни празник.

Источно католичанство у Мексику

уреди

Постоје и посебне јурисдикције за одређене источне цркве у оквиру Католичке цркве у Мексику:

  • Епархија Блажене Девице Марије либанских мученика у Мексико Ситију[11]
  • Епархија Мелкитске гркокатоличке цркве Нуестра у Мексику Ситију[11]
  • Јерменски католички апостолски егзархат Латинске Америке и Мексика

Протестантизам

уреди

Око 11% становништва (6.160.000 људи старијих од 5 година, према попису становништва из 2000. године, укључујући Јеховине сведоке и мормоне за које се обично сматра да нису протестанти и да су део Ресторационизма или појединих хришћанских огранака) су протестанти,[6] од којих су пентакосталци и харизматичари највећа група. Англиканску заједницу представља Англиканска црква у Мексику.

Протестантизам је најзаступљенији у местима где је утицај католичке цркве слаб,[8] и чине преко 10% становништва у четири државе које се граниче са јако протестантском Гватемалом: Кампече, Чијапас, Кинтана Ро и Табаско. Такође је заступљен у мексичким државама које се граниче са америчком државом Тексас, иако је према недавном истраживању протестантизам - у земљи као целини - опао са 10% на 6%.[12]

Раније је протестантизам био у порасту, јер нуди мање легалистичку и хијерархијску верзију хришћанства.[13]

Православље

уреди

Православна црква је слабо заступљена у Мексику и њени верници су углавном рођени у иностранству.

Адвентиста седмог дана

уреди

Такође постоји одређени број (488.946 људи) верника Хришћанске адвентистичке цркве.[6]

Јеховини сведоци

уреди

Национални попис становништва из 2000. године показао је да у Мексику има више од милион Јеховиних сведока.[6] Према службеним подацима Јеховиних сведока из 2014. године, у верском проповедању је учествовало преко 800.000 чланова.[14]

Подаци из пописа

уреди
Религија према попису (2010)[15]
Религија Број Проценат
Католици 92.924.489 82,72
Анабаптисти/Менонити[табела 1] 10.753 0,01
Баптисти[табела 1] 252.874 0,23
Црква Назарећанина[табела 1] 40.225 0,04
Методисти[табела 1] 25.370 0,02
Презвитеријанство[табела 1] 437.690 0,39
Други историјски протестанти[табела 1] 53.832 0,05
Пентекостализам[табела 2] 1.782.021 1,59
Друге цркве евангелизама[табела 2] 5.783.442 5,15
Хришћанска адвентистичка црква[табела 3] 661.878 0,59
Мормони[табела 3] 314.932 0,28
Јеховини сведоци[табела 3] 1.561.086 1,39
Источне религије 18.185 0,02
Јудеизам 67.476 0,06
Ислам 3.760 < 0,01
Етничке религије 27,839 0.02
Спиритуизам 35.995 0,03
Остале религије 19.636 0,02
Без религије 5.262.546 4,68
Неодређено 3.052.509 2,72
Напомена
  1. ^ а б в г д ђ Попис становништва из 2010. године анабаптисти, баптисти, црква Назарећанина, методисти, презбитеријанци као историјски протестанти (Протестанте хисторица о реформада) са укупним бројем 820.744 (0,73%).
  2. ^ а б Према попису становништва из 2010. године, пентекосталци и други хришћански евангеличари (Пентецостал / Цристиана / Евангелица) укупно су бројали 7.565.463 особе (6,73%).
  3. ^ а б в Према попису становништва из 2010. године Адвентисти седмог дана, мормони и Јеховини сведоци заједно су бројали укупно 2.537.896 особе (2,26%).
Становништво у погледу религије по државама (2000)
Државе Католици Протестанти анд Евангелисти Остали хришћани Јевреји Остало Без религије Неодређено
Агваскалијентес 95,6% 1,9% 0,7% <0,1% 0,1% 0,8% 0,7%
Доња Калифорнија 81,4% 7,9% 2,7% <0,1% 0,2% 6,2% 1,6%
Јужна Доња Калифорнија 89,0% 4,0% 1,9% <0,1% 0,2% 3,6% 0,1%
Сан Франсиско де Кампече 71,3% 13,2% 4,7% <0,1% 1,7% 9,9% 0,8%
Чијапас 63,8% 13,9% 9,0% <0,1% <0,1% 13,1% 1,2%
Чивава 84,6% 7,1% 2,0% <0,1% 0,1% 5,1% 1,1%
Коавила 86,4% 6,8% 1,8% <0,1% 0,1% 3,8% 1,1%
Колима 93,0% 2,9% 1,4% <0,1% 0,1% 1,8% 0,8%
Дуранго 90,4% 3,9% 1,8% <0,1% <0,1% 2,9% 0,9%
Федерални дистрикт 90,5% 3,6% 1,3% 0,2% 0,8% 2,9% 0,7%
Гванахуато 96,4% 1,3% 0,7% <0,1% 0,1% 0,7% 0,7%
Гереро 89,2% 4,4% 2,0% <0,1% 0,4% 3,1% 0,9%
Идалго 90,1% 5,2% 1,3% <0,1% 0,4% 1,6% 0,7%
Халиско 95,4% 2,0% 0,9% <0,1% <0,1% 0,9% 0,7%
Мексико 91,2% 3,8% 1,6% 0,1% 0,7% 1,8% 0,8%
Мичоакан 94,8% 1,9% 1,1% <0,1% 0,2% 1,3% 0,8%
Морелос 83,6% 7,3% 3,1% 0,1% 0,5% 4,3% 1,0%
Најарит 91,8% 3,0% 1,3% <0,1% 0,2% 2,9% 0,7%
Нови Леон 87,9% 6,2% 2,0% <0,1% 0,1% 2,8% 0,9%
Оахака 84,8% 7,8% 2,3% <0,1% 0,2% 4,0% 0,9%
Пуебла 91,6% 4,3% 1,4% <0,1% 0,4% 1,4% 0,8%
Керетаро 95,3% 1,9% 0,9% <0,1% 0,2% 0,9% 0,8%
Кинтана Ро 73,2% 11,2% 4,6% <0,1% 0,2% 9,6% 1,1%
Сан Луис Потоси 92,0% 4,6% 1,0% <0,1% 0,2% 1,5% 0,7%
Синалоа 86,8% 2,9% 2,0% <0,1% <0,1% 7,1% 1,0%
Сонора 87,9% 4,8% 1,8% <0,1% <0,1% 4,4% 1,1%
Табаско 70,4% 13,6% 5,0% <0,1% <0,1% 10,0% 0,8%
Тамаулипас 82,9% 8,7% 2,4% <0,1% 0,2% 4,9% 1,0%
Тласкала 93,4% 2,9% 1,4% <0,1% 0,4% 1,0% 0,9%
Веракруз 82,9% 6,9% 3,3% <0,1% 0,2% 5,9% 0,8%
Јукатан 84,3% 8,4% 3,0% <0,1% 0,1% 3,5% 0,8%
Закатекас 95,1% 1,9% 1,0% <0,1% <0,1% 1,1% 0,8%
Укупно у Мексику 87,99% 5,20% 2,07% 0,05% 0,31% 3,52% 0,86%

Напомене

уреди
  1. ^ „Ценсо де Поблациóн y Вивиенда 2010 – Цуестионарио бáсицо”. ИНЕГИ. Приступљено 4. 3. 2011. 
  2. ^ „ЦИА – Тхе Wорлд Фацтбоок – Меxицо”. Циа.гов. Приступљено 20. 3. 2020. 
  3. ^ Yолотл Гонзáлез Торрес. Тхе Ревивал оф Меxицан Религионс: Тхе Импацт оф Нативисм. Нумен. Вол. 43, Но. 1 (Јан. 1996), пп. 1–31
  4. ^ Зотеро Цитлалцоатл. АМОXТЛИ YАОXОЦХИМЕХ.
  5. ^ „Меxицо”. Интернатионал Религиоус Репорт. У.С. Департмент оф Стате. 2003. Приступљено 4. 10. 2007. 
  6. ^ а б в г „Религион” (ПДФ). Ценсо Национал де Поблациóн y Вивиенда 2000. ИНЕГИ. 2000. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 9. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  7. ^ „Цхурцх аттенданце”. Wорлд Валуес Сурвеy. 1997. 
  8. ^ а б в г “Религион ин Меxицо: Wхере ангелс феар то треад: Евангелицалс аре сwоопинг он лонг-игноред регионс”, Тхе Ецономист, датед 24 Марцх 2012.
  9. ^ „Религиóн”. ИНЕГИ.орг (на језику: шпански). 2010. Приступљено 21. 7. 2019. 
  10. ^ „Тхе Ларгест Цатхолиц Цоммунитиес”. Адхерентс.цом. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 10. 11. 2007. 
  11. ^ а б „РИТОС” [Ритес]. Мисас.орг (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 07. 2019. г. Приступљено 21. 7. 2019. 
  12. ^ Латинобарометро, религиоус статс он Меxицо, 2017
  13. ^ „Религион ин Меxицо: Стаyинг аливе, Меxицанс аре инцреасинглy турнинг аwаy фром тхе Цатхолиц цхурцх”. Тхе Ецономист. Меxицо Цитy. 25. 7. 2002. Приступљено 7. 11. 2012. 
  14. ^ 2015 Yеарбоок оф Јеховах'с Wитнессес. Wатцх Тоwер Социетy. 1966-01-01. стр. 182. 
  15. ^ Панорама де лас религионес ен Мéxицо 2010 (ПДФ). Институто Национал де Естадíстица y Географíа. стр. 3. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 10. 2015. г. Приступљено 28. 12. 2014. 

Додатна литература

уреди

Библиографија

уреди

П. Ј. А. Ромеро, С. Ј. (1953). Дирецторио де ла Иглесиа ен Мéxицо. Сегунда парте: Религиосос y Религиосас. Мéxицо, D. Ф.: Буена Пренса (ејемплар 197, 200 пп.).

Спољашње везе

уреди