Ренато Раскел
Ренато Ранучи (итал. Renato Ranucci; 27. април 1912 — 2. јануар 1991), познатији као Ренато Раскел (итал. Renato Rascel), био је италијански филмски глумац, певач и текстописац. Појавио се у 50 филмова између 1942. и 1972. године, те је представљао Италију на Песми Евровизије 1960.[1]
| Ренато Раскел | |
|---|---|
 Ренато Раскел у филму "Ил Цаппотто" | |
| Пуно име | Ренато Ранучи |
| Датум рођења | 27. април 1912. |
| Место рођења | Торино Италија |
| Датум смрти | 2. јануар 1991. (78 год.) |
| Место смрти | Рим Италија |
| Активни период | 1942—1972 |
| Занимање | глумац, певач, текстописац |
| Веб-сајт | renatorascel |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиРођен је у Торину (увек је жалио због тога што није рођен у Риму). Његови родитељи су били познати оперски певачи у Торину. Ренато Раскел је крштен у Базилици Светог Петра и одраста је у Риму.
Са 14 година Ренато је почео да свира бубњеве у плесним салама широм Рима. Убрзо након тога придружио се сестрама Ди Фиоренза као глумац, плесач и кловн, а 1934. године су га ангажирали за прву велику улогу у оперети "Ал Цаваллино бианцо". 1935. придружио се Елени Греј на својој првој иностраној турнеји по Африци.
Године 1941. створио је сопствену позоришну компанију и почео је да развија својствен хумор који ће га у наредним годинама окрунити као изумитеља фраза "без смисла" попут „два пријатеља која се нису познавала“. У то време створио је неке од својих најпознатијих ликова, попут „Наполеон“ и „Ил Цораззиере“, што га доводи до огромне популарности у Италији. Године 1942. снима први низ филмова "Паззо д'аморе", развијајући и успостављајући своју врло осебујну врсту хумора. Међу преко 60 филмова у којима је глумио најпунатији је био "Ил Цаппотто", који је добио Златну палму у Кану.
Такође је играо главну улогу у „Тхе Сецрет оф Санта Витториа“, „Севен хиллс оф Роме“, „Qуести фантасми“ и „Фигаро qуа Фигаро лà“.[2] Његов успех после Другог светског рата углавном долази захваљујући његовим главним улогама у мјузиклима.
Доласком телевизора у италијанско домаћинство, РАИ (национална италијанска телевизија) поверава Раскелу улогу забављача земље у првој емисији која се уживо емитирала суботом навече. Раскел је представљао Италију на Песми Евровизије 1960. године која је одржана у Лондону. Наступио је дванаести, послије немачког представника Вин Хопа, а прије француске представнице Жаклин Боаје (која је и победила 1960. године). Певао је песму "Романтица".[3] На крају је завршио на осмом месту са 5 бодова, од 13 учесника.
Раскел се у каријери етаблирао као комичар и глумац, плесач, певач и текстописац. Његова најпознатија песма "Арриведерци Рома" налази се међу три најпознатије италијанске песме свих времена. Написао је и низ међународно познатих песама као што су "Вентицелло де Рома", "Цон ун по 'ди фантасиа", "Воглиамоци танто бене", "Романтица" и "Те воглио бене танто танто]".[4]
Његов последњи јавни наступ био је 1990. у Риму. Умро је у Риму у клиници Вилла Алеxиа, у ноћи између 2. и 3. јануара 1991. године.