Ротационо кретање чврстог тела

Ротација или спин је кружно кретање објекта око централне осе. Равна фигура[1] може да се ротира било у смеру казаљке на сату или супротно од казаљке на сату око окомите централне осе која пресеца било где унутар или изван фигуре. Чврста фигура[2][3] има бесконачан број могућих централних оса и праваца ротације.[4]

Сфера која се ротира (окреће) око осе

Под крутим телом се подразумева замишљен механички систем од великог броја материјалних тачака, чија се међусобна растојања не мењају током времена без обзира да ли тело мирује или се креће. Током кретања свака његова тачка описује своју путању.[5] У случају ротационог кретања све тачке описују кружне путање у равнима које су нормалне на осу ротације и чији се центри налазе на тој оси.[6] Из овог се може приметити следеће: а) тачке које припадају оси ротације остају непокретне за све време кретања тела; б) да свака тачка тела има своју путању, брзину и убрзање, услед чега ове величине не могу да послуже за одређивање кретања целог тела; ц) да се радијус вектори свих тачака (вектор повучен из центра одговарајуће кружнице у дату тачку) заокрену за исти угао Δφ у току ротације. Угао Δφ назива се угао заокрета или угаони померај целог крутог тела. [5]

Угаони померај уреди

Угаони померај узима се као једна од кинематичких карактеристика ротационог кретања крутог тела, јер је исти за све његове тачке. Да би смо дефинисали кретање, везаћемо за осу ротације з-осу Декартовог правоуглог координатног система и сматраћемо да је смер ротације тела позитиван ако угаони померај расте од непомичне равни I у смеру који је супротан смеру обртања казаљке на сату (за посматрача који гледа из позитивног смера з-осе) а да је негативан – ако расте у смеру обртања казаљке на сату.[6]

 
Ротационо кретање чврстих тела

При ротацији тела величина угаоног помераја Δφ расте у току времена по закону:

Δφ = φ(т)

Функција која у односу на дату осу одређује положај тела у сваком тренутку сматра се да је једнозначна, непрекидна и диференцијабилна у току целог кретања.

Да би угаони померај дефинисао ротацију тела мора се приказати као условни вектор[5]:

Δφ ⃗ = Δφ ⋅ ω ⃗0

Интензитет вектора Δφ ⃗ је бројно једнак угаоном померају Δφ , правац се поклапа са осом ротације а смер је на ону страну одакле се види да се ротација врши у позитивном смеру. Вектор ω ⃗о је орт осе ротације. Треба нагласити да се само врло мали угаони помераји 𝑑φ могу третирати као вектори, јер подлежу векторском сабирању односно векторској алгебри[5]

Поред угаоног помераја кинематичке карактеристике обртања крутог тела око непокретне осе су још и угаона брзина[7][8] ω и угаоно убрзање[9] α.

Угаона брзина уреди

Средња угаона брзина (за дати временски интервал) једнака је количнику прираштаја угаоног помераја и временског интервала у којем је тај прираштај настао.[10]

ω ⃗ср = (Δφ ⃗)/Δт

Гранична вредност количника Δφ ⃗ / Δ𝑡 , када Δ𝑡 тежи нули , назива се тренутна угаона брзина ,

ω ⃗= лим Δт→0 (Δφ/Δт)

Према овој једначини се види да је угаона брзина тела једнака првом изводу вектора помераја по времену. Вектор угаоне брзине ω ⃗ има интензитет једнак 𝑑φ / 𝑑𝑡 , правац дуж осе ротације тела, а смер јој се одређује по правилу десног завртња.[6] Односно то је вектор колинеаран са вектором угаоног помераја , па се може представити у облику :

ω ⃗ = ω ⋅ ω ⃗0

Ротација тела са константном угаоном брзином ω ⃗ = цонст назива се једнако ротационо кретање – периодично кретање.

Угаоно убрзање уреди

Дефиниција

При неравномерном обртању тела око непокретне осе, угаона брзина је променљива. Промена вектора угаоне брзине у неком интервалу времена Δ𝑡 назива се средње угаоно убрзање:[11]

α ⃗ср = (Δω ⃗)/Δт

Гранична вредност којој тежи однос (Δω ⃗)/Δт , кад Δ𝑡 тежи нули, назива се тренутним угаоним убрзањем:

α ⃗ =лим(Δт⟶0)⁡((Δω ⃗)/Δт)= (дω ⃗)/дт = дω/дт ⋅ (ω0 ) ⃗

јер је ω ⃗ 0 = цонст.

Дакле, угаоно убрзање обртног тела једнако је првом изводу вектора угаоне брзине по времену.

Вектор угаоног убрзања α ⃗ лежи на оси ротације као и вектор угаоне брзине, а његов смер зависи од знака прираштаја угаоне брзине. Ако је обртање тела убрзано онда се смер вектора угаоног убрзања поклапа са смером вектора угаоне брзине, а ако је обртање успорено онда ови вектори имају супротне смерове.[6]

Јединица угаоне брзине је један радијан у секунди ( рад/с) , док је јединица угаоног убрзања радијан у секунди на квадрат ( рад/с2 ).

Примери ротационог кретања тела уреди

Равномерно ротационо кретање тела уреди

Ако је угаона брзина ω ⃗ тела које ротира константна у неком временском интервалу, такво ротационо кретање назива се равномерно ротационо . У том случају, интеграљењем једначине

ω ⃗ = (дφ ⃗)/дт = цонст

можемо добити закон равномерног обртања тела. Претпоставићемо да је у почетном тренутку 𝑡=0 вредност угла φ = φ0 , тада интеграљењем добијамо:

φ = ω𝑡 + φ0

Према томе равномерно ротационо кретање карактерише се следећим једначинама: [5]

φ ⃗ = 0, ω ⃗ = цонст и φ = φ0 + ω𝑡 .

Равномерно убрзано ротационо кретање тела уреди

Ако је вектор угаоног убрзања α ⃗ = цонст у неком временском интервалу, такво кретање тела назива се равномерно убрзаним, па на основу дефиниције имамо:

α ⃗ = (дω ⃗)/дт = (α0 ) ⃗ = цонст

Закон равномерно променљивог обртања тела добијамо интеграљењем ове једначине уз услов да је у почетном тренутку 𝑡=0 угаона брзина била ω = ω0 :

ω = ω0 + α0 𝑡

ову једначину можемо написати у облику

𝑑φ = ω0 𝑑𝑡 + αо 𝑡𝑑𝑡

после њеног интеграљења са истим почетним условима, добијамо закон променљивог обртања крутог тела око непокретне осе у облику

φ = ω0𝑡 + 1/2 α0т2 + φ0

На основу добијених једначина види се аналогија формула са равномерним и једнако убрзаним транслаторним кретањем.[5]

Референце уреди

  1. ^ Кендалл, D.Г. (1984). „Схапе Манифолдс, Процрустеан Метрицс, анд Цомплеx Пројецтиве Спацес”. Буллетин оф тхе Лондон Матхематицал Социетy. 16 (2): 81—121. дои:10.1112/блмс/16.2.81. 
  2. ^ Тхе Британница Гуиде то Геометрy, Британница Едуцатионал Публисхинг, 2010, пп. 67–68.
  3. ^ Дупуис, Натхан Феллоwес (1893). Елементс оф Сyнтхетиц Солид Геометрy. Мацмиллан. стр. 53. Приступљено 1. 12. 2018. 
  4. ^ Робертсон, Стеwарт Алеxандер (1984). Полyтопес анд Сyмметрy . Цамбридге Университy Пресс. стр. 75. ИСБН 9780521277396. 
  5. ^ а б в г д ђ Жижић, Божидар (1979). Курс опште физике - физичка механика. Београд: Научна књига. стр. 37. ИСБН 06-803/1. 
  6. ^ а б в г дрДрагован V. Благојевић, дрМилан L. Глигорић (1977). Механика. Београд: Раднички универзитет "Нови Београд". стр. 244. ИСБН 413-241/74-02. 
  7. ^ Цуммингс, Карен; Халлидаy, Давид (2007). Ундерстандинг пхyсицс. Неw Делхи: Јохн Wилеy & Сонс Инц., аутхоризед репринт то Wилеy – Индиа. стр. 449, 484, 485, 487. ИСБН 978-81-265-0882-2. 
  8. ^ Хиббелер, Русселл C. (2009). Енгинееринг Мецханицс. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy: Пеарсон Прентице Халл. стр. 314, 153. ИСБН 978-0-13-607791-6. (ЕМ1)
  9. ^ „Ротатионал Вариаблес”. ЛибреТеxтс. МиндТоуцх. 18. 10. 2016. Приступљено 1. 7. 2020. 
  10. ^ Сингх, Сунил К. Ангулар Велоцитy. Рице Университy. 
  11. ^ Кнудсен, Јенс M.; Хјортх, Поул Г. (2000). Елементс оф Неwтониан мецханицс: инцлудинг нонлинеар дyнамицс (3 изд.). Спрингер. стр. 96. ИСБН 3-540-67652-X. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди