Сфинголипид
Сфинголипиди су класа липида изведене из алифатичног амино алкохола сфингозина. Ова једињења имају важну улогу у преносу сигнали и ћелијском препознавању. Сфинголипидозе, или обољења сфинголипидног метаболизма, имају посебан импакт на нервно ткиво.
фосфохолин -> сфингомојелин
шећер (и) -> гликосфинголипид (и).
Структура уреди
Базе дугачких-ланаца, су први не-пролазни производи де ново синтезе сфинголипида код квасца и сисара. Та једињења, специфично позната као фитосфингозин и дихидросфингозин (такође познат као сфинганин[1], мада је тај термин мање устаљен), су првенствено C18 једињења, са понекад ниским нивоима C20 база.[2] Керамиди и гликозсфинголипиди су N-ацил деривати тих једињења.[3]
Основа сфингозина је O-везана за (обично) наелектрисану челну групу као што је етаноламин, серин, или холин. Њихова основа је такође амидно везана за ацилну групу, као што је масна киселина.
Типови уреди
Керамид је фундаментална структурна јединица заједничка за све сфинголипиде. Они се састоје од ланца масне киселине везаног амидном везом за сфингозин.
Постоје три главна типа сфинголипида, која се разликују по њиховим челним групама:
- Сфингомијелини имају фосфохолин или фосфоетаноламин молекулски фрагмент везан естарском везом са 1-хидроксил групом керамида.
- Гликосфинголипиди су керамиди са једним или више шећерних остатака везаних β-гликозидном везом у 1-хидроксил позицији.
- Цереброзиди имају једну глукозу или галактозу у 1-хидрокси позицији.
- Сулфатиди су сулфатисани цереброзиди.
- Цереброзиди имају једну глукозу или галактозу у 1-хидрокси позицији.
- Ганглиозиди имају најмање три шећера, један од којих мора да буде сијалинска киселина.
Референце уреди
- ^ „Продуцт паге ат Сигма Алдрицх”.
- ^ Дицксон, Р.C. (1998). „Аннуал Ревиеw оф Биоцхемистрy”. 67: 27—48.
- ^ Гунстоне, Ф. (1996). Фаттy Ацид анд Липид Цхемистрy. Блацкие Ацадемиц анд Профессионал. стр. 43-44. ИСБН 978-0-7514-0253-7.
Спољашње везе уреди
- Спхинголипидс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)