Силва (песничка форма)

Силва је шпански облик песме компоноване од седмераца и једанаестераца, који се ређају без утврђеног распореда.Песник по својој вољи одређује поделу на строфе, већину стихова римује (користи консонантску риму), а понеки стихови остају без риме. Постоје силве које су састављене изкључиво од једанаестераца и осмераца ,иако се иначе ова композиција појављује као низ стихова а понекад је подељена у строфе које подсећају на облик италијанске естанце. Силва се може користити у песничким саставима било које садржине.

ПореклоУреди

Ова метричка форма настаје почетком 17. века у делима Франциска де Риохе (Францисцо де Риоја) и у делу Лас Соледадес Луиса де Гонгоре (Луис де Гóнгора) и од тада се усталила у шпанској књижевности. У овој форми писали су још: Лопе де Вега (Гатомаqуиа), Франсисцо де Qуеведо (Франциско де Qуеведо) (Ел суеñо) и Калдерон де ла Барка (Цалдерóн де ла Барца) (Ла вида ес суеñо).

РазвојУреди

Интерес за силву расте у неокласицизму у песмама Фрај Дијега Гонсалеса (Фраy Диего Гонсалез) Делија и Хуста (Делиа y Јуста). Током романтизма наставља се интересовање за ову метричку форму. Њу користи Еспронседа у делу Химно ал сол, Дуке де Ривас (Дуqуе де Ривас) А ла вицториа де Баилéн, Сориља (Зорилла) у разним песмама о Гранади. Свој процват силва доживљава у модернизму, како у традиционалном облику једанаестераца и седмераца, у песмама Рубен Дариа ( Рубен Дарио), Мигел де Унамуна (Мигуел де Унамуно) ,тако и у другим метричким комбинацијама. Међу овим иновацијама заслужује да се помене и силва арроманзада са асонантском римом у делима Рубен Дарија Ло qуе сон лос поетас и Антонија Мачада (Антонио Мацхадо) у песмама Цампос де Цастилла.

ПримерУреди

Пор тиеррас де Еспаñа

Ел хомбре де естос цампос qуе инцендиа лос пинарес

y су деспојо агуарда цомо ботíн де гуерра,

антаñо хубо раíдо лос негрос енцинарес,

таладо лос робустос робледос де ла сиерра.


Хоy ве сус побрес хијос хуyендо де сус ларес;

ла темпестад ллеварсе лос лимос де ла тиерра

пор лос саградос рíос хациа лос анцхос марес;

y ен пáрамос малдитос трабаја, суфре y yерра,


Ес хијо де уна естирпе де рудос цаминантес,

пасторес qуе цондуцен сус хордас де меринос

а Еxтремадура фéртил, ребаñос трасхумантес

qуе манцха ел полво y дора ел сол де лос цаминос.


Пеqуеñо, áгил, суфридо, лос ојос де хомбре астуто,

хундидос, рецелосос, мовиблес; y тразадас

цуал арцо де баллеста, ен ел сембланте ењуто

де пóмулос салиентес, лас цејас муy побладас,


Абунда ел хомбре мало дел цампо y де ла алдеа,

цапаз де инсанос вициос y црíменес бестиалес,

qуе бајо ел пардо саyо есцонде ун алма феа,

есцлава де лос сиете пецадос цапиталес.

Антонио Мачадо (Fernando de Erera)

ЛитератураУреди

  • Ружиц, Жарко, Енциклопедијски речник версификације. Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад. 2008.
  • Qуилис, Антонио, Мéтрица еспаñола, Едиционес Ариел. 14ª едициóн. Мадрид, 2001.
  • Цалдерóн Естéбанез, Деметрио, Дицционарио де тéрминос литерариос, Алианза Едиториал. 1ª Едициóн. Мадрид, 1998.