Википедија

Скушовке

Скушовке (Scombridae) су фамилија скуша, туна, и бонита, која обухвата многе важне и познате прехрамбене рибе. Ова фамилија садржи 51 врсту у 15 родова и две потфамилије. Све врсте су у потфамилији Scombrinae, изузев Gasterochisma melampus, која је једни припадник подфамилије Gasterochismatinae.[3]

Скушовке
Жуторепа туна (Thunnus albacares)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Ацтиноптерyгии
Ред: Перциформес
Подред: Сцомброидеи
Породица: Сцомбридае
Rafinesque, 1815
Потфамилије

Gasterochismatinae[1]
Scombrinae[2]

Скушовке имају два леђна пераја и серију малих пераја иза стражњег леђног и аналног пераја. Каудално пераје је подељено и круто, са витком, гребенастом основом. Прво (бодљикаво) дорзално пераје и карлична пераја нормално се увлаче у телесне бразде. Дужине врста варирају од 20 цм (7,9 ин) код острвске скуше до забележених 4,58 м (15,0 фт) код огромне атлантске плавооке туне.

Скушовке су генерално предатори у отвореном океану, и налазе се широм света у тропским и умереним водама. Оне имају способност постизања знатне брзину, због високо хидродинамичног тела и увлачења пераја. Неки чланови породице, а посебно туне, познате су по томе што су делимично ендотермичне (топлокрвне), што је својство која им помаже да одрже велику брзину и активност. Остале адаптације укључују велику количину црвених мишића, што омогућава одржавање активности током дужих периода. Према постојећим записима два најбржа скомбрида су ваху и жутоперајна туна, који могу постићи брзину од 75 км/х (47 мпх).[4][5]

Класификација уреди

Џордан, Еверман и Кларк (1930) су поделили ове рибе у четири фамилије: Cybiidae, Katsuwonidae, Scombridae, и Thunnidae,[6] али су их таксономи касније класификовали у једну фамилију, Scombridae.[7][8]

Светска фондација за природу и Лондонско зоолошко друштво су заједно издали њихов „Извештај живуће плаве планете” дана 16. септембра 2015. године, у коме наводе да је дошло до драматичниг пада од 74% у светским залихама риба овог реда између 1970 и 2010, и да је глобална свеукучна „популациона величина сисара, птица, рептила и риба преполовљена у однусу на просек од пре само 40 година”.[9]

Постојећа 51 врста је у подељена у 15 родова и две подфамилије, при чему је подфамилија Scombrinae додатно груписана у четири племена:

Фамилија Scombridae

Хронологија родова уреди

QуатернарyНеогенПалеогенХолоценеПлеист.Плио.МиоценОлигоценЕоценПалеоценЕутхyннусМатарцхиаГрамматорцyнусГyмносардаТхуннусСцомбероморусСцомберWетхереллусПалаеотхуннусСарда (генус)СпхyраенодусЛанданицхтхyсQуатернарyНеогенПалеогенХолоценеПлеист.Плио.МиоценОлигоценЕоценПалеоцен

Врсте уреди

Подврсте уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Цоллетте, Б.; Боустанy, А.; Царпентер, К.Е.; Ди Натале, А.; Фоx, W.; Гравес, Ј.; Јуан Јорда, M.; Миyабе, Н.; Нелсон, Р.; Оxенфорд, Х. & Уозуми, Y. (2011). „Гастероцхисма мелампус”. Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2011: е.Т170340А6756181. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2011-2.РЛТС.Т170340А6756181.ен. Приступљено 26. 12. 2017. 
  2. ^ „Сцомбринае”. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. Приступљено 1. 11. 2012. 
  3. ^ а б в Оррелл, Т.M.; Цоллетте, Б.Б; Јохнсон, Г.D. (2006). „Молецулар дата суппорт сепарате Сцомброид анд Xипхиоид Цладес” (ПДФ). Буллетин оф Марине Сциенце. 79 (3): 505—519. Приступљено 28. 10. 2012. 
  4. ^ Јохнсон, Г.D. & Гилл, А.C. (1998). Паxтон, Ј.Р. & Есцхмеyер, W.Н., ур. Енцyцлопедиа оф Фисхес. Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 190. ИСБН 978-0-12-547665-2. 
  5. ^ Блоцк, Барбара А.; Боотх, Давид; Цареy, Францис Г. (1992). „Дирецт меасуремент оф сwимминг спеедс анд дептх оф блуе марлин” (ПДФ). Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. Цомпанy оф Биологистс Лтд. 166: 267—284. ИССН 0022-0949. Приступљено 19. 9. 2012. 
  6. ^ Давид Старр Јордан, Бартон Wаррен Еверманн анд Х. Wалтон Цларк (1930). Репорт оф тхе Цоммиссион фор 1928. У.С. Цоммиссион фор Фисх анд Фисхериес, Wасхингтон, D.C. 
  7. ^ „Гастероцхисма мелампус”. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. Приступљено 18. 4. 2006. 
  8. ^ Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2006). "Сцомбридае" на Фиш бејсу. [верзија на датум: Јануарy 2006]
  9. ^ Ронгxинг Гуо (2005). Цросс-Бордер Ресоурце Манагемент (3рд изд.). Елсевиер. стр. 215. 
  10. ^ Грахам, Јеффреy Б.; Дицксон, Катхрyн А. (2004). „Туна Цомпаративе Пхyсиологy” (ПДФ). Тхе Јоурнал оф Еxпериментал Биологy. 207 (23): 4015—4024. ПМИД 15498947. дои:10.1242/јеб.01267. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 09. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2012. 
  11. ^ „Трибе Тхуннини Старкс 1910”. ПБДБ. 
  12. ^ Цоллетте, Б.Б. (1999). „Мацкерелс, молецулес, анд морпхологy”. Ур.: Сéрет, Б.; Сире, Ј.Y. Процеедингс. 5тх Индо-Пацифиц Фисх Цонференце: Ноумéа, Неw Цаледониа, 3–8 Новембер 1997. Парис: Социéтé Франçаисе д'Ицхтyологие [у.а.] стр. 149—164. ИСБН 978-2-9507330-5-4. 
  13. ^ Танака, Y.; Сатох, К.; Иwахасхи, M.; Yамада, Х. (2006). „Гроwтх-депендент рецруитмент оф Пацифиц блуефин туна Тхуннус ориенталис ин тхе нортхwестерн Пацифиц Оцеан”. Марине Ецологy Прогресс Сериес. 319: 225—235. дои:10.3354/мепс319225. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Скушовке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skušovke&oldid=27675795”