Смитилбин је органско једињење, које садржи 42 атома угљеника и има молекулску масу од 898,770 Da.

Смитилбин
Идентификација
3Д модел (Jmol)
  • CC1OC(OC2C(Oc3cc(O)cc(O)c3C2=O)c4cc(O)cc(O)c4)C(O)C(O)C1OC[C@@H]5O[C@@H](OC6C(Oc7cc(O)cc(O)c7C6=O)c8cc(O)cc(O)c8)[C@H](O)[C@H](O)C5O
Својства
C42H42O22
Моларна маса 898,770
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 22
Broj donora vodonika 13
Broj rotacionih veza 9
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 1,1
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) -3,1
Поларна површина[5] (PSA, Å2) 361,7

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди