Спуштен очни капак

Спуштен очни капак или птоза (лат. птозис) је једнострана или обострана спуштеност горњег очног капка при чему је активно подизање спуштеног капка ограничено а међукапачни простор (лат. рима палпебралум) сужен. Током покушаја болесника да снагом воље подигне спуштени очни капак, додатним стезањем мишића подизача обрве и чеоног мишића, долази до набирања чела и забацивања главе уназад када је поремећај обостран.[1]

Спуштен очни капак
Спуштен очни капак левог ока
Специјалностиофталмологија, неурологија

Према узроку настанка птозе се деле на: конгениталне (урођене) и стечена (аквириране).[2][3]

Епидемиологија уреди

Фреквенција

У Сједињеним Државама учесталост конгениталне птозе није званично објављена. Међутим, у приближно 70% познатих случајева, конгенитална птоза утиче само на једно око.

На глобалном нивоу инциденција конгениталне птозе у свету није позната.

Морталитет / Морбидитет

Ако конгенитални птоза затвара било који део видног поља педиатријског пацијента, операција мора бити изведена како би се проблем решио рано у животу. Иначе, трајни губитак вида може се јавити као резултат амблијопије, оклузионе амблиопије, астигматизма, очног тортиколиса

Расне разлике

Конгенитална птоза једнако се јавља међу различитим расама.

Полне разлике

Конгенитална птоза се подједнако јавља код мушкараца и жена.

Старост

Конгенитална птоза је обично присутна на рођењу, али се може манифестовати и у првој години живота

Патогенеза уреди

Урођена миогена птоза

У већини случајева конгениталне птозе, је резултат локализоване миогене дисгенезе. Уместо нормалних мишићних влакана, влакнаста и масна ткива су присутна у мишићном ткиву, смањујући способност леватора капака да се грчи и опусти.

Конгенитални птоза се такође може десити када се инверзација на леватору капка прекине неуролошким или неуромускуларним дисфункцијама нервних синапси.

Нике облици конгениталне птозе могу представљати облик урођеног поремећаја кранијалне дисинервације.[4]

Урођена неурогена птоза

Верује се да је урођена неурогена птоза узрокована Хорнеровим синдромом. У овом случају, блага птоза може бити повезана са ипсилатералном птозом макуле и хипопигментацијом ареоле и анхидрозом услед парезе мишића горњег тарзалног мишића. Стечени Хорнеров синдром може се јавити након трауме, неоплазме или чак васкуларне болести.

Стечена птоза
 
Неуротоксична птоза узрокована ботулинум токсином: 14-годишњи пацијент са ботулизмом са билатералном тоталном офталмоплегијом са птозом (лева слика) и проширеним, фиксним зеницама (десна слика). Тинејџер је био потпуно свестан

Птоза може бити узрокована апонеурозом мишића леватора, абнормалностима нерава, траумом, запаљењем или лезијама очних капака или орбите. Дисфункције леватора могу настати као резултат напада аутоимуних антитела и елиминације неуротрансмитера.

Може бити узрокован миогеним, неурогеним, апонеуротичним, механичким или трауматским фактором; обично се јавља изоловано, али може бити повезан са разним другим стањима, као што су имуни, дегенеративни или наследни поремећаји, тумори или инфекције.

Стечена птоза најчешће је узрокована апонеуротичким факторима. Ово може настати као резултат старења, дехисценције или дезинсерције апонеурозе мишића леватора. Штавише, хронична упала или интраокуларна хирургија могу довести до истог ефекта. Такође се верује да ношење контактних сочива током дужег временског периода има одређени утицај на развој овог стања.

Птоза услед трауме може настати након лацерације очног капка са трансекцијом леватора горњег капка или поремећајем нервног улаза.

Други узроци птозе укључују неоплазме очних капака, неурофиброме или ожиљке након упале или операције. Блага птоза се може јавити са годинама. Спуштени капак може бити један од првих знакова парализе трећег нерва због анеуризме великог мозга, која је иначе асимптоматска и назива се парализа окуломоторног нерва.

Клиничка слика уреди

 
Настаје појачана епифора (сузење ока)

Клиничка слика се манифестује отоком који може бити присутан на једном или на оба капка, зависно о узроку. Капак може прекрити само горњи део ока, или целу зеницу.

Проблеми са видом ће такође могу бити присутни:

  • У почетку је то само осећај да је горњи део видног поље блокиран.
  • Када капак (капци) прекрију зеницу ока, вид може постати потпуно онемогућен.
  • Деца могу да савијају главу пут назад како би им то помогло да виде испод капка.
  • Замор и бол око очију такође могу бити присутни.
  • Може се приметити и појачано сузење упркос осећају сувих очију.

Теарпија уреди

Лечење конгениталне птозе

Лечење урошеног облика птозе је хируршко, а када ће се применити зависи од степена изражености птозе. Уколико је ивица спуштеног капка постављена тако да не заклања предео женице, са оперативним захватом се не жури, па се операција птозе по правилу изводи пред полазак детета у школу.[1]

Уколико је горњи капак сувише спуштен и његова слободна ивица заклања половину или више од половине зеничног отвора, урођена птоза мора се оперисати крајем прве године живота како се не би развила развила слабовидост.[1]

Лечење стечене птозе

Лечење стечене птозе зависи од узрока њеног настанка. Неурогена птоза у склопу парализе окуломоторног живца и птоза настала повредом могу се спонтано повући без терапије после одређеног времена, док симпатичка птоза (Хомеров синдром) као клиничка форма неурогене птозе обичноме захтева хируршки третман. Сенилна птоза и неке клиничке форме миогене птозе (окуло-фарингеална мишићна дистрофија) захтевају хируршку корекцију.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Финстерер, Јосеф (2003). „Птосис: Цаусес, Пресентатион, анд Манагемент”. Аестхетиц Пластиц Сургерy. 27 (3): 193—204. дои:10.1007/с00266-003-0127-5. 
  2. ^ Гуерцио ЈР, Мартyн Љ. Цонгенитал малформатионс оф тхе еyе анд орбит. Отоларyнгол Цлин Нортх Ам. 2007 Феб. 40(1):113-40, вии.
  3. ^ Беррy-Бринцат А, Wиллсхаw Х. Паедиатриц блепхароптосис: а 10-yеар ревиеw. Еyе (Лонд). 2009 Јул. 23(7):1554-9
  4. ^ Мендес С, Беселга D, Цампос С, Невес А, Цампос Ј, Царвалхо С, ет ал. Поссибле раре цонгенитал дyсиннерватион дисордер: цонгенитал птосис ассоциатед wитх аддуцтион. Страбисмус. 2015. 23 (1):33-5.

Литература уреди

Гуерцио ЈР, Мартyн Љ. Цонгенитал малформатионс оф тхе еyе анд орбит. Отоларyнгол Цлин Нортх Ам. 2007 Феб. 40(1):113-40, вии.

Беррy-Бринцат А, Wиллсхаw Х. Паедиатриц блепхароптосис: а 10-yеар ревиеw. Еyе (Лонд). 2009 Јул. 23(7):1554-9.

Мендес С, Беселга D, Цампос С, Невес А, Цампос Ј, Царвалхо С, ет ал. Поссибле раре цонгенитал дyсиннерватион дисордер: цонгенитал птосис ассоциатед wитх аддуцтион. Страбисмус. 2015. 23 (1):33-5.

Децоцк ЦЕ, Де Баере ЕЕ, Баутерс W, Схах АД, Делаеy C, Форсyтх Р, ет ал. Инсигхтс инто леватор мусцле дyсфунцтион ин а цохорт оф патиентс wитх молецуларлy цонфирмед блепхаропхимосис-птосис-епицантхус инверсус сyндроме усинг хигх-ресолутион имагинг, анатомиц еxаминатион, анд хистопатхологиц еxаминатион. Арцх Опхтхалмол. 2011 Дец. 129 (12):1564-9.

Тзсцхацх А, Келбова C, Wеиденсее С, Петерс Х, Роперс ХХ, Уллманн Р, ет ал. Блепхаропхимосис-птосис-епицантхус инверсус сyндроме ин а гирл wитх цхромосоме транслоцатион т(2;3)(q33;q23). Опхтхалмиц Генет. 2008 Мар. 29 (1):37-40.

Wаббелс Б, Сцхроедер ЈА, Волл Б, Сиегмунд Х, Лоренз Б. Елецтрон мицросцопиц финдингс ин леватор мусцле биопсиес оф патиентс wитх исолатед цонгенитал ор ацqуиред птосис. Граефес Арцх Цлин Еxп Опхтхалмол. 2007 Оцт. 245(10):1533-41.

Багхери А, Алетаха M, Салоор Х, Yаздани С. А рандомизед цлиницал триал оф тwо метходс оф фасциа лата суспенсион ин цонгенитал птосис. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2007 Маy-Јун. 23(3):217-21.

Пхиландрианос C, Галиниер П, Салазард Б, Бардот Ј, Магалон Г. Цонгенитал птосис: лонг-терм оутцоме оф фронталис суспенсион усинг аутогеноус темпорал фасциа ор фасциа лата ин цхилдрен. Ј Пласт Рецонстр Аестхет Сург. 2009 Апр 10.

Цхонг КК, Фан ДС, Лаи ЦХ, Рао СК, Лам ПТ, Лам ДС. Унилатерал птосис цоррецтион wитх мерсилене месх фронталис слинг ин инфантс: тхиртеен-yеар фоллоw-уп репорт. Еyе (Лонд). 2010 Јан. 24(1):44-9.

Лин ЛК, Узцатегуи Н, Цханг ЕЛ. Еффецт оф сургицал цоррецтион оф цонгенитал птосис он амблyопиа. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2008 Нов-Дец. 24(6):434-6.

Лее МЈ, Ох ЈY, Цхоунг ХК, Ким Њ, Сунг МС, Кхwарг СИ. Фронталис слинг оператион усинг силицоне род цомпаред wитх пресервед фасциа лата фор цонгенитал птосис а тхрее-yеар фоллоw-уп студy. Опхтхалмологy. 2009 Јан. 116(1):123-9.

Хо YФ, Wу СY, Тсаи YЈ. Фацторс Ассоциатед wитх Сургицал Оутцомес ин Цонгенитал Птосис: А 10-Yеар Студy оф 319 Цасес. Ам Ј Опхтхалмол. 2016 Дец 28.

Бернардини ФП, Девото МХ, Приоло Е. Треатмент оф унилатерал цонгенитал птосис. Опхтхалмологy. 2007 Мар. 114(3):622-3.

Yоон ЈС, Леw Х, Лее СY. Белл'с пхеноменон протецтс тхе теар филм анд оцулар сурфаце афтер фронталис суспенсион сургерy фор цонгенитал птосис. Ј Педиатр Опхтхалмол Страбисмус. 2008 Нов-Дец. 45(6):350-5.

Лин ЛК, Узцатегуи Н, Цханг ЕЛ. Еффецт оф сургицал цоррецтион оф цонгенитал птосис он амблyопиа. Опхтхал Пласт Рецонстр Сург. 2008 Нов-Дец. 24(6):434-6.

Лее МЈ, Ох ЈY, Цхоунг ХК, Ким Њ, Сунг МС, Кхwарг СИ. Фронталис слинг оператион усинг силицоне род цомпаред wитх пресервед фасциа лата фор цонгенитал птосис а тхрее-yеар фоллоw-уп студy. Опхтхалмологy. 2009 Јан. 116(1):123-9.

Салоур Х, Алетаха M, Багхери А. Цомпарисон оф Мерсилене месх анд аутогеноус фасциа лата ин цоррецтион оф цонгенитал блепхароптосис: а рандомизед цлиницал триал. Еур Ј Опхтхалмол. 2008 Нов-Дец. 18(6):853-7.

Бергин ДЈ. Манагемент анд сургерy оф цонгенитал анд ацqуиред птосис. Цонтинуинг Опхтхалмиц Видео Едуцатион. 1990.

Цларк БЈ, Кемп ЕГ, Бехан WМ, Лее WР. Абнормал еxтрацеллулар материал ин тхе леватор палпебрае супериорис цомплеx ин цонгенитал птосис. Арцх Опхтхалмол. 1995 Нов. 113(11):1414-9.

Малоне ТЈ, Нерад ЈА. Тхе сургицал треатмент оф блепхароптосис ин оцуломотор нерве палсy. Ам Ј Опхтхалмол. 1988 Јан 15. 105(1):57-64.

Меyер ДР, Рхееман ЦХ. Доwнгазе еyелид поситион ин патиентс wитх блепхароптосис. Опхтхалмологy. 1995 Оцт. 102(10):1517-23.

Wеинберг ДА, Лессер РЛ, Воллмер ТЛ. Оцулар мyастхениа: а протеан дисордер. Сурв Опхтхалмол. 1994 Нов-Дец. 39(3):169-210.

Yилмаз Н, Хосал БМ, Зилелиоглу Г. Цонгенитал птосис анд ассоциатед цонгенитал малформатионс. Ј ААПОС. 2004 Јун. 8(3):293-5.

Финстерер, Јосеф (2003). „Птосис: Цаусес, Пресентатион, анд Манагемент”. Аестхетиц Пластиц Сургерy. 27 (3): 193—204. ПМИД 12925861. дои:10.1007/с00266-003-0127-5. 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).