Стандардно стање

Стандардно стање материјала (чисте супстанце, мешавине или раствора) је референтна тачка која се користи за прорачун његових особина под различитим условима. У принципу, извор стандардног стања је арбитраран, мада Међународна унија за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ) препоручује конвенционални скуп стандардних стања за генералну употребу.[1] ИУПАЦ препоручује коришћење стандардног притиска по = 1 бар (100 килопаскала). Стриктно говорећи, температура није део дефиниције стандардног стања. На пример, стандардно стање гаса је конвенционално изабрано да буде јединица притиска (обично у баровима) идеалног гаса, независно од температуре. Међутим, већина табела термодинамичких количина су компајлиране на специфичним температурама, најчешће 298.15 К ор, у мањој мери 273.15 К. Стандардно стање не би требало мешати са стандардном температуром и притиском (СТП) гасова,[2] нити са стандардним раствором коришћеним у аналитичкој хемији.[3]

У току развоја стандарда у деветнаестом веку, суперсцрипт симбол о је био усвојен да индицира нон-нула природу стандардног стања. Суперскрипт круг º је такође у широкој употреби, и оба су једнако прихватљива.[4]

Литература

уреди
  1. ^ ИУПАЦ. „стандард стате”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
  2. ^ ИУПАЦ. „стандард цондитионс фор гасес”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
  3. ^ ИУПАЦ. „стандард солутион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
  4. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. пп. 48–54. Electronic version.

Dodatna literatura

уреди