Станко Враз

Станко Враз
Станко Враз
	Станко Враз
Лични подаци
Датум рођења	30. јун 1810.
Место рођења	Церовец, Аустријско царство
Датум смрти	20. мај 1851. (40 год.)
Место смрти	Загреб, Аустријско царство

Станко Враз (Церовец крај Љутомера, 30. јун 1810 — Загреб, 20. мај 1851) је био словеначки и хрватски књижевник.

Биографија

Спомен плоча у Загребу

Родио се као најмлађи син имућнијег сељака, слободњака, Јосипа Фраса из Церовца. Крсно име му је било Јакоб (Јаков). Тек касније, као књижевник, променио је 1835. године име и презиме: од Јаков Фрас Церовац, у Станко Враз Илир.^[1]

Основну школу завршио је у Љутомеру, где му је ујак Миховил Јаклин био жупник. Похађао је немачку гимназију у Марибору. Студирао је од 1830−1838. године и то нередовно филозофију и право у Грацу, али је завршио само филозофију, јер се више бавио изучавањем страних језика и књижевности него стручним студијама.

По Крањској и Штајерској је скупљао од 1833. године словеначке народне песме, које ће касније објавити у Загребу. Упознао се са Људевитом Гајом 1830. године и одушевио за илирски покрет народног препорода. Објавио је у загребачкој "Даници" 1835. године песму "Стана и Марко", писану мешавином кајкавског и штокавског дијалекта. Потписивао се као песник у загребачкој "Даници илирској" 1837. године, као "Илир из Штајера". Своју песничку збирку "Ђулабије љубезне понуде за Љубицу" (1840), посветио је свом побратиму Људевиту Вукотиновићу издавачу (1836−1838). Љубица Кантилић је била девојка из Самобора, у коју се он заљубио 1836. године. Преселио се дефинитивно 1838. године из Аустрије у Загреб, и укључио у Илирски покрет. Био је секретар Матице илирске у Загребу, до смрти од сушице (туберкулозе) у пролеће 1851. године. На сахрани му је одржао говор Андрија Торкват Брлић.

По својој разноврсној делатности (песник, критичар, путописац, преводилац), Враз је један од најистакнутијих илираца и први хрватски професионални књижевник. 1842. године заједно са Вукотиновићем и Раковцем издаје критички часопис "Коло". Зачетник је хрватске књижевне критике. У критици се бори за европски критеријум и против дилетантизма, а за књижевно је стварање тражио да се ослања на тековине народне и славенске књижевности.

Највреднији део његовог рада је љубавна лирика. Као песник Ђулабија и низа сонета Сонак и истина, он уноси у хрватску лирику свеж, лак израз, насупрот декламацијама и реторици, што је превладавало у песмама већине илираца. У сатирама и епиграмима исмејава недостатке друштвеног и књижевног живота, посебно утилитаризам и длетантизам патетичних тамбураша и будничара. Његова лирика инспирирана је романтичном еротиком у стилу и у моди његова доба, посвећеном имагинариом љубавним идеалима.

Објавио је марта 1839. године песму "Дјулабије" (на ћирилици), у будимском књижевном часопису "Србска новина...".^[2] Био је од 1848. године "кореспондентни" (дописни) члан београдског Друштва Српске словесности.^[3]

Референце

^ "Дела Станка Враза...", Загреб 1877.
^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
^ "Грађа за биографски речник ДСС...",

Спољашње везе

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Спољашње везе

[1] "Дела Станка Враза...", Загреб 1877.

[2] "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године

[3] "Грађа за биографски речник ДСС...",

[1]

[2]

[3]