Универзитет у Колкати
Универзитет у Колкати, неформално познат као Колкатски универзитет (ЦУ), колегијатни је јавни државни универзитет смештен у Колкати у Западном Бенгалу у Индији. Он је успостављен је 24. јануара 1857. године и био је једна од првих институција у Азији која је основана као мултидисциплинарни универзитет западног стила. Тренутно су надлежности универзитета ограничене на неколико округа Западног Бенгала. Унутар Индије је признат као „Универзитет са пет звездица”, а Национално веће за процену и акредитацију акредитовало је ову установу оценим „А”. Универзитет у Колкати је Универзитетска комисија за грантове (Индија) (УГЦ) наградила статусом „Центра са потенцијалом за изврсност у датој области” и „Универзитета са потенцијалом за изврсност” (УГЦ).
Мото | Унапређење учења |
---|---|
Тип | Јавни истраживачки универзитет |
Оснивање | 24. јануар 1857. год. |
Канцелар | (Гувернер Западног Бенгала) |
Потканцелар | Сонали Чакраварти Банерџи[1] |
Број студената | 22.520[2] |
Преддипломци | 3.715[2] |
Постдипломци | 15.750[2] |
Докторанти | 1.631[2] |
Локација | Колката, Западни Бенгал, Индија 22° 34′ 35″ Н 88° 21′ 43″ Е / 22.57639° С; 88.36194° И |
Кампус | Урбани |
Акроним | ЦУ |
Боје | Бела небеско плаво |
Спортови | Универзитетски атлетски клуб Универзитетски веслачки клуб |
Атлетски надимак | ЦУ |
Афилијације | УГЦ, НААЦ, АИУ, АИЦТЕ |
Веб-сајт | www |
Универзитет има укупно четрнаест кампуса раширених по граду Колкати и њеновим предграђима. Од 2020. године, он обухвата 151 колеџ, као и 21 институт и центар. Универзитет је био седми на Ранг листи индијских универзитета 2020, коју је објавио Национални институционални оквир за рангирање (НИРФ) Министарства за развој људских ресурса (сада Министарство образовања) владе Индије.
Његови алумни и особље обухватају неколико шефова држава, шефове влада, социјалне реформаторе, истакнуте уметнике, јединог индијског добитника Академске награде и добитника Диракове медаље, многе чланове Краљевског друштва и пет нобеловаца - највећи број у Јужној Азији према подацима из 2019. Пет нобеловаца повезаних са овим универзитетом су: Роналд Рос. Рабиндранат Тагор, Чандрасекара Венката Раман, Амартја Сен и Абхиџит Винајак Банерџи. Универзитет има највећи број студената који су положили Национални тест подобности. Универзитет у Колкати је учесник иницијативе Академског утицаја Уједињених нација.
Историја
уредиПре независности
уредиДоктор Фредрик Џон, секретар за образовање британске владе у Индији, првобитно је у Лондону дао предлог за оснивање универзитета у Колкати, попут Лондонског универзитета. У јулу 1854. године, Одбор директора Источноиндијске компаније послао је депешу, познату као Вудова депеша, генералном гувернеру Индије у Савету, да оснује универзитете у Калкути (сада Колката), Мадрасу (сада Ченај) и Бомбају (сада Мумбај).[3][4]
Закон о универзитету у Колкати ступио је на снагу 24. јануара 1857. године, и формиран је 41-члани Сенат као тело универзитета за доношење правилника. Земљиште за оснивање универзитета дао је махараџа Махешвар Синг Бахадур, који је био махараџа из Дарбанџе. Када је универзитет први пут основан, имао је надлежност од Лахора до Рангуна (данас Јангон) и Цејлона, највећег од свих индијских универзитета.[5] Универзитет у Калкути постао је први универзитет смештен источно од Суеца, на коме су се предавали европски класици, енглеску књижевност, европска и индијска филозофија, и западна и оријентална историју.[6] Прва медицинска школа у Азији, Медицински колеџ у Калкути, била је повезана са универзитетом 1857. године.[7] Први женски колеџ у Индији, Бетун колеџ, повезан је са универзитетом.[8] Од 1836. до 1890. године, Владин научни колеџ, Џабалпур, први индијски научни колеџ, био је повезан са Универзитетом у Калкути.[9] Прва универзитетска библиотека почела је да функционише током 1870-их. Џоду Нат Бос и Банким Чандра Чатопадјај постали су први дипломци универзитета 1858. године, а др Кадамбини Гангули и Чандрамуки Басу прве дипломиране жене у Индији 1882. године.[10][11][12] Први канцелар и вицеканцелар Универзитета у Калкути били су генерални гувернер Лорд Канинг и врховни судија Врховног суда, Сер Вилијам Колвил. Ашутош Мукерџи био је вицеканцелар током четири узастопна двогодишња мандата (1906–1914) и петог двогодишњег мандата 1921–23.[3][13][14]
У почетку је универзитет био само удружено и испитно тело. Сав академски и наставни рад обављан је у конституентним колеџима, а то су били Председнички колеџ (данас се зове Председнички универзитет), Санскритски колеџ и Бенгалски инжењерски колеџ (сада се зове Индијски институт за инжењерску науку и технологију). Током тог периода, у просторијама савета Медицинског колеџа и болнице у Калкути и приватној резиденцији вицеканцелара одржавани су састанци Сената. Савети особља факултета су се углавном одражавали у резиденцијама председника датих факултета, у Грађевинској школи или у Згради писаца. Због недостатка простора, универзитетски испити су се одржавали у градској скупштини Колкате и на другим локацијама попут Мајдана користећи шаторе.[15]
Године 1866, бесповратна средства су одобрена у износу од ₹81.600 (УС$1.100) за локацију и ₹170.561 (УС$2.400) за изградњу нове зграде у Колеџ улици. Она је отворена 1873. године и звала се Сенатска зграда. Она је имала сале за састанке сената, комору за вицеканцелара, канцеларију регистрара, испитне сале и предаваонице. Године 1904, на универзитету је започела постдипломска настава и истраживање, што је довело до повећања броја студената и кандидата. Након скоро шездесет година, друга зграда, позната као Дарбанга зграда, подигнута је 1912. године донацијом ₹2,5 лакх (УС$3.500) махараџе Махешвара Синга Бахадура. У њој су били смештени Универзитетски правни факултет, његова библиотека и неке универзитетске канцеларије, а на његовом највишем спрату је био простор за одржавање универзитетских испита. Исте године, влада Британске Индије одобрила је суму од ₹8 лакх (УС$11.000) за стицање тржишта, Базара Мадаб Бабу, смештеног у близини Сенатске куће, и започела је изградња нове зграде за наставна одељења. Она је отворена 1926. године, а касније је названа Асутош згрда, по Асутошу Мукерџиу, проректору универзитета током 1906–14. Између 1912. и 1914. године, Таракнат Палит и Раш Бехари Гош, два угледна правника, донирала су средства у укупном износу од ₹25 лакх (УС$35.000) и основали Универзитетски колеџ наука на Горњој кружној улици (данас познат као Ачарја Прафула Чандра улица).[15]
Након независности
уредиПре поделе Индије, двадесет и седам колеџа из Источног Бенгала (данас Бангладеш) било је повезано са овим универзитетом. Године 1951, влада Западног Бенгала донела је Закон о универзитету у Колкати, који је заменио ранији акт из 1904. године и обезбедио демократску структуру универзитета. Исте године је усвојен Закон о средњем образовању у Западном Бенгалу, који повезује универзитет са матурским испитом. Постепено су захтеви универзитета расли, и Сенатска зграда је постајала недовољна. Након стогодишњице Универзитета у Колкати, зграда је срушена како би се добио простор за бољу зграду. Године 1957, године стогодишњице универзитета, универзитет је добио је донацију у износу од ₹1 крора (што је еквивалентно са ₹81 крора или УС$11 милиона 2019) од Комисије за универзитетске стипендије, која је помогла изградњу Стогодишње зграде у кампусу у Колеџ улици и зграде Правног колеџа у Хазра улици кампуса. Економско одељење добило је сопствену зграду 1958. године у близини Баракпор Транк улице. Године 1965, отворен је Дијагностички истраживачки центар болнице Гоенка за Медицински факултет Универзитета као универзитетска здравствена служба. До 1960. године, зграда Сената била је једна од најистакнутијих градских знаменитости.[16] Године 1968, отворена је Зграда стогодишњице на бившој локацији Сенатске куће. Тренутно се у њој налазе Централна библиотека, Музеј индијске уметности Асутош, аудиторијум стогодишњице и низ универзитетских канцеларија. До средине 1970-их, он је постао један од највећих универзитета на свету, са 13 колеџа под његовом директном контролом и више од 150 асоцираних колеџа, као и 16 постдипломских факултета.[17] Године 2001, Универзитет у Колкати је био у првом циклусу акредитације универзитета добио статус 'Пет звездица' од стране Националног већа за процену и акредитацију (НААЦ). У 2009. и 2017. години НААЦ је доделио своју највишу оцену „А” Универзитету у Колкати у другом и трећем циклусу акредитације универзитета. Године 2019, централна библиотека универзитета и 40 департманских библиотека отворене су за јавност. Оне имају преко милион књига и више од 200.000 часописа, зборника и рукописа.[18][15]
Референце
уреди- ^ „Вице-Цханцеллорс”. www.цалунив.ац.ин. Архивирано из оригинала 01. 01. 2020. г. Приступљено 13. 11. 2017.
- ^ а б в г ЦУ информатион броцхуре фор МСц, БТецх Ретриевед 25 Новембер 2011
- ^ а б „Университy оф Цалцутта - Банглапедиа”. ен.банглапедиа.орг. Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Фоундатион”. www.цалунив.ац.ин. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Јурисдицтион”. www.цалунив.ац.ин. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 2020-08-30.
- ^ „Нотеабле Фирстс”. цалунив.ац.ин. Архивирано из оригинала 18. 02. 2019. г. Приступљено 23. 9. 2019.
- ^ „Медицал Цоллеге, Колката”. скетцхдемо.ин. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2020.
- ^ Хисторy Оф Бетхуне Цоллеге Архивирано 13 октобар 2012 на сајту Wayback Machine bethunecollege.ac.in Official Site of Bethune College. Retrieved 5 August 2012
- ^ „About Us – Government Science College, Jabalpur, MP” (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „About the university”. 8. 8. 2011. Архивирано из оригинала 8. 8. 2011. г. Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ DelhiJanuary 24, India Today Web Desk New; November 12, 2017updated:; Ist, 2018 14:57. „University of Calcutta began its journey on this date”. India Today (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Notable Firsts”. www.caluniv.ac.in. Архивирано из оригинала 18. 02. 2019. г. Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ „Genesis and Historical Overview of the University”. University and its Campuses. University of Calcutta. Архивирано из оригинала 21. 3. 2007. г. Приступљено 22. 3. 2007.
- ^ „Wayback Machine”. 21. 3. 2007. Архивирано из оригинала 21. 3. 2007. г. Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ а б в „Heritage Buildings”. caluniv.ac.in. Архивирано из оригинала 02. 01. 2021. г. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ „Legend Of the Lost - Story of Senate House, Calcutta”. Noise Break (на језику: енглески). 25. 7. 2016. Архивирано из оригинала 10. 08. 2020. г. Приступљено 29. 8. 2020.
- ^ „University of Calcutta | university, Kolkata, India”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2020.
- ^ Basu, Somdatta (27. 4. 2019). „Calcutta University to throw open its libraries to public”. The Times of India (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 8. 2019. г. Приступљено 24. 8. 2019.
Literatura
уреди- Banerjee, Pramatha Nath (1957). Hundred Years of the University of Calcutta. Kolkata, India: University Press and Publications.
- Bose, P. K. (1973). Calcutta University: Some Problems and Their Remedies. Kolkata, India: University Press and Publications.
- Chakraborty, Rachana (1998). Higher Education in Bengal, 1919-1947: A Study of Its Administration and Management. India: Minerva Associates. ISBN 9788185195766.
Spoljašnje veze
уреди- Zvanični veb-sajt
- „Campus Area”. University and its Campuses. University of Calcutta. Архивирано из оригинала 21. 3. 2007. г. Приступљено 11. 4. 2007.
- „University College of Science, Technology & Agriculture”. www.caluniv-ucsta.net. Приступљено 2020-06-29.
- University Campus Архивирано 22 јун 2012 на сајту Wayback Machine цалунив.ац.ин. Ретриевед 12 Аугуст 2012
- „Рајабазар_Сциенце_Цоллеге_цампус”. цалунив.ац.ин. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 30. 6. 2020.