Упоредна религија

Упоредна религија је грана проучавања религија која се бави систематским поређењем доктрина и пракси светских религија. Генерално компаративна студија религије даје дубље разумевање основних филозофских питања религије као што су етика, метафизика, природа и облици спасења. Проучавање таквог материјала олакшава шире и софистицираније разумевање људских веровања и пракси у погледу светог, надахнујућег, духовног и божанског.[1]

У области компаративне религије, устаљена географска класификација[2] главних светских религија разликује групе као што су религије Блиског Истока (укључујући иранске религије), индијске религије, источноазијске религије, афричке религије, америчке религије, океанске религије и класичне Хеленистичке религије.[2]

Историја уреди

 
Статуа Ибн Хазма, оца модерних упоредних религиозних студија, ин Кордоби Шпанија.

Ал-Бируни и Ибн Хазм из исламског златног доба упоређивали су студије религиозног плурализма, и њихова дела су значајна у пољима теологије и филозофије.[3][4][5][6] Друштвени научници у 19. веку су били веома заинтересовани за упоредну и „примитивну” религију као што се то види у делима Макса Милера, Едварда Бернета Тајлора, Вилијама Робертсона Смита, Џејмса Џорџа Фрејзера, Емила Дуркеима, Макса Вебера и Рудолфа Ота.[7][8] Николас де Ланж, професор хебрејских и јеврејских студија на Универзитету Кембриџ, каже да

Упоредна студија религија је академска дисциплина која је развијена на хришћанским теолошким факултетима и има тенденцију да форсира веома различите појаве у својеврсни шаблон урађен по хришћанском обрасцу. Проблем није само у томе што друге „религије” могу имати мало или ништа за кажу о питањима која су од горућег значаја за хришћанство, већ и што оне увек не сматрају себе као религије на потпуно исти начин на који хришћанство себе види као религију.[9]

Примери који показују ову тачку су будизам и кинеске народне религије. Ови системи веровања се историјски нису сматрали међусобно искључивим и током времена су се мешали у различита веровања као што је будизам чисте земље. Ово показује значајну разлику у односу на западњачка схватања религија које сматрају да приврженост једној религији искључује чланство у другој вери.[10]

Хиндуизам и будизам пружају још један увид у облику сотериологије. Упоредно проучавање религија може приступити религијама са основном идејом о спасењу са вечним животом после смрти, али религије попут хиндуизма или будизма нужно не деле ово гледиште. Уместо тога, хиндуизам и теравадски будизам говоре о повратку у непостојање и бекству из циклуса реинкарнације, а не о вечном животу после смрти.[11][12]

Референце уреди

  1. ^ "Хуман беингс' релатион то тхат wхицх тхеy регард ас холy, сацред, спиритуал, анд дивине" Енцyцлопæдиа Британница (онлине, 2006), цитед ин „Дефинитионс оф Религион”. Религион фацтс. 
  2. ^ а б Цхарлес Јосепх Адамс, Цлассифицатион оф религионс: геограпхицал, Енцyцлопæдиа Британница
  3. ^ Ибн Хазм. Тхе Ринг оф тхе Дове: А Треатисе он тхе Арт анд Працтице оф Араб Лове (Префаце). Транс. А. Ј. Арберрy. Лузац Ориентал. 1997. ISBN 1-898942-02-1.
  4. ^ R. Arnaldez, Ibn Ḥazm Архивирано 2 август 2018 на сајту Wayback Machine. Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион. Брилл Онлине, 2013. Референце. 9 Јануарy 2013
  5. ^ Јосепх А. Кецхицхиан, А минд оф хис оwн. Гулф Неwс: 21:30 Децембер 20, 2012.
  6. ^ „УСЦ-МСА Цомпендиум оф Муслим Теxтс”. Усц.еду. Архивирано из оригинала 2008-11-28. г. Приступљено 2010-09-12. 
  7. ^ Ханс Киппенберг, Дисцоверинг Религиоус Хисторy ин тхе Модерн Аге (2001).
  8. ^ Бернер, Улрицх (2021-08-05). „Маx Мüллер, Цхарлес Дарwин анд тхе сциенце оф религион”. ХТС Теологиесе Студиес / Тхеологицал Студиес (на језику: енглески). 77 (2): 8. ИССН 2072-8050. дои:10.4102/хтс.в77и2.6730 . 
  9. ^ Ницхолас де Ланге, Јудаисм, Оxфорд Университy Пресс, 1986
  10. ^ Yонг, А. (2016). Манy тонгуес, манy буддхисмс ин а плуралистиц wорлд: А цхристиан интерпретатион ат тхе интеррелигиоус цроссроадс. Јапанесе Јоурнал оф Религиоус Студиес, 43(2), 357-IV.
  11. ^ Батцхелор, С. (2012). А сецулар буддхисм. Јоурнал оф Глобал Буддхисм, 13, 87-107. ПроQуест 2380027512
  12. ^ Осто, D. (2018). НО-СЕЛФ ИН СĀṂКХYА: А ЦОМПАРАТИВЕ ЛООК АТ ЦЛАССИЦАЛ СĀṂКХYА АНД ТХЕРАВĀДА БУДДХИСМ. Пхилосопхy Еаст анд Wест, 68(1), 201-222,III. ПроQуест 1980472798

Литература уреди

Spoljašnje veze уреди