Узгајање рибе

Узгајање рибе или рибарство обухвата гајење рибе у комерцијалним резервоарима или оградама, попут рибњака, обично за храну. То је главни облик аквакултуре, док друге методе могу потпасти под марикултуру. Објект који ослобаша младунце рибе у дивљину ради рекреативног риболова или као допуна природним резервама врста генерално се назива мрестиште рибе. Широм света најважније врсте рибе које се производе у узгоју рибе су шаран, тилапија, лосос и сом.^[1]

Узгој лососа у мору (марикултура) код Лох Ејнорт, острво Скај, Шкотска

Потражња расте за рибом и рибљим протеинима, што је резултирало широко распрострањеним преокомерним ловом у дивљом стаништима. Кина обезбеђује 62% светске узгајане рибе.^[2] Од 2016. године више од 50% хране из мора произведено је путем аквакултуре.^[3] У последње три деценије, аквакултура је била главни покретач развоја рибарства и аквакултурне продукције, са просечним растом од 5,3 одсто годишње у периоду 2000–2018, достижући рекордних 82,1 милиона тона у 2018. години.^[4]

Узгој месождерских риба, попут лососа, не смањује увек притисак на дивља рибља станишта. Месоједне узгајане рибе обично се хране рибљом храном и рибљим уљем издвојеним из дивљих крмних риба. Глобални приноси узгоја рибе из 2008. године према подацима ФАО износили су 33,8 милиона тона са вредношћу од око 60 милијарди америчких долара.^[6]

Главне врсте уреди

Топ 15 култивираних врста риба по тежини, према статистичким подацима ФАО-а за 2013. годину^[1]
Врста	Окружење	Тонажа (милиона)	Вредност (УС$ милијарди)
Бели амур	Свежа вода	5,23	6,69
Бели толстолобик	Свежа вода	4,59	6,13
Обични шаран	Свежа вода	3,76	5,19
Нилска талапија	Свежа вода	3,26	5,39
Толстолобик сиви	Свежа вода	2,90	3,72
Катла (Индијски шаран)	Свежа вода	2,76	5,49
Караш	Свежа вода	2,45	2,67
Атлантски лосос	Морска вода	2,07	10,10
Рохо лабео	Свежа вода	1,57	2,54
Млечна риба	Морска вода	0,94	1,71
Дужичаста пастрмка	Свежа вода брактична вода Морска вода	0,88	3,80
Вучангова деверика	Свежа вода	0,71	1,16
Црни амур	Свежа вода	0,50	1,15
Северни змијоглав	Свежа вода	0,48	0,59
Амурски сом	Свежа вода	0,41	0,55

Категорија уреди

Аквакултура користи локалну фотосинтетичку производњу (екстензивна) или рибу која се храни спољном храном (интензивно).

Интензивна аквакултура уреди

Оптимални параметри воде за хладно и топловодну рибу у интензивној аквакултури^[7]
Параметар	Оптимална вредност
Киселост	пХ 6–9
Арсен	< 440 µг/L
Алкалност	> 20 мг/L (ас ЦаЦО₃)
Алуминијум	< 0.075 мг/L
Амонијак (нејонизован)	< 0.02 мг/L
Кадмијум	< 0.0005 мг/L у мекој води < 0.005 мг/L у тврдој води
Калцијум	> 5 мг/L
Угљен диоксид	< 5–10 мг/L
Хлорид	> 4.0 мг/L
Хлорин	< 0.003 мг/L
Бакар	< 0.0006 мг/L у мекој води < 0.03 мг/L у тврдој води
Гасно суперзасићење	< 100% укупног гасног притиска < 103% за салмонидна јаја < 102% за језерску пастрмку
Водоник сулфид	< 0.003 мг/L
Гвожђе	< 0.1 мг/L
Олово	< 0.02 мг/L
Жива	< 0.0002 мг/L
Нитрат	< 1.0 мг/L
Нитрит	< 0.1 мг/L
Кисеоник	6 мг/L за хладноводне рибе 4 мг/L за топловодне рибе
Селен	< 0.01 мг/L
Укупне растворене материје	< 200 мг/L
Укупне суспендоване материје	< 80 НТУ преко нивоа амбијента
Цинк	< 0.005 мг/L

У оваквим системима производња рибе по јединици површине може се повећати по жељи, све док се обезбеди довољно кисеоника, свеже воде и хране. Због захтева за довољно свеже воде, масивни систем за пречишћавање воде мора бити интегрисан у рибогојилиште. Један од начина да се то постигне је комбиновање хидропонске хортикултуре и третмана воде, погледајте доле. Изузетак од овог правила су кавези који се постављају у реку или море, чиме се рибљи принос допуњује довољном количином кисеоника. Неки еколози имају низ примедби на ову праксу.

Прикупљање јаја од женке калифорнијске пастрмке

Трошкови инпута по јединици тежине рибе су већи него у екстензивном узгоју, посебно због високе цене хране за рибе. Она мора да садржи много већи ниво протеина (до 60%) од сточне хране и уравнотежен састав аминокиселина. Ови већи захтеви за нивоом протеина су последица веће ефикасности хране за водене животиње (већи коефицијент конверзије хране [ФЦР], односно кг хране по кг произведене животиње). Рибе као што је лосос имају ФЦР око 1,1 кг хране по кг лососа,^[8] док су пилићи у распону од 2,5 кг хране по кг пилића. Рибе не користе енергију да би се загрејале, елиминишући неке угљене хидрате и масти из исхране, потребне да обезбеде ову енергију. Ово се, међутим, може надокнадити нижим трошковима земљишта и вишим нивоом производње који се може постићи због високог нивоа контроле инпута.

За високо вредне врсте користе се рециклажни системи аквакултуре веома високог интензитета (РАС, такође и рециркулациони системи аквакултуре), где се контролишу сви производни параметри. Рециклирањем воде мало се троши по јединици производње. Међутим, процес има високе капиталне и оперативне трошкове. Веће структуре трошкова значе да је РАС економичан само за производе високе вредности, као што су матичњак за производњу јаја, прстаци за операције аквакултуре у мрежи, производња јесетри, истраживачке животиње и неке посебне тржишне нише као што је жива риба.^[9]^[10]

Галерија уреди

Сплавови са колибом и подводним кавезом за узгој рибе у близини Ми Тоа, Вијетнам
Транспортни бродови усидрени код фабрике за прераду рибе, Ми То
Комунално Запотешко рибогојилиште у Истлан де Хуарезу, Мексико
Узгој рибе се традиционално одвија у наменским резервоарима у области Скарду на северу Пакистана.
Рибарски комплекс, поред Рио Бранка, Бразил