Варденафил
Варденафил (ИНН) је органско једињење, које садржи 23 атома угљеника и има молекулску масу од 488,603 Da.[1][2]
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Монографија |
| Начин примене | Орално |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 4-5 х |
| Идентификатори | |
| CAS број | 224785-90-4  |
| ATC код | G04BE09 (WHO) |
| PubChem | CID 110634 |
| DrugBank | DB00862 |
| ChemSpider | 99300 |
| ChEMBL | CHEMBL1520 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C23H32N6O4S |
| Моларна маса | 488,603 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 192 °C (378 °F) |
Као инхибитор ПДЕ5 користи се за лечење импотенције или (еректилне дисфункције)[1][2] У Европи се продаје под трговинским називом Левитра (Баyер АГ, ГСК, и СП).
Историјат
уредиВарденафил су заједнички пласирале на тржиште компаније Баyер Пхармацеутицалс, ГСК, и СП под трговинским називом Левитра. Од 2005. године права на заједничко промовисање компаније ГСК за производ Левитра враћена су компанији Баyер на многим тржиштима ван САД.
У Италији, Баyер продаје варденафил под називом Левитра, док ГСК овај лек продаје под називом Виванза те би, због трговинских правила Европске уније, паралелни увози могли да резултује продајом лека Виванза заједно са леком Левитра у ЕУ.
У Србија, лек је доступан под називом Левитра, само у одређеним дозама (5 мг, 10 мг и 20 мг).
Особине
уреди| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 8 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 8 |
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | 2,3 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -4,3 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 117,5 |
Референце
уреди- ^ а б Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ а б David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
уреди- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе
уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
