Велики Блек
Велики Блек (итал. Il Grande Blek), познат и као Блек Стена (Blek Macigno), је стрип јунак кога је створио цртачки трио познат под псеудонимом EsseGesse, у издању издавачке куће Dardo.
| Велики Блек | |
|---|---|
| Информације из публикације | |
| Издавач | Editoriale Dardo |
| Творци | EsseGesse |
| Прво појављивање | 1954. |
| Информације у причи | |
| Алтер его | Јаник Лерок (Јанницк Лероц) |
| Друга имена | Блек Стена |
| Значајни савезници | Професор Окултис Роди |
Подаци о стрип јунаку уреди
Велики Блек је високи плавокоси, мишићави трапер који живи и делује у време америчког Рата за независност. Његову одећу чини прслук од медвеђег крзна, црвене панталоне, чизме са ресицама и даброва капа. Његови најближи пријатељи су дечак-трапер Роди (Roddy Lassiter) и Професор Окултис (Professor Occultis). Највећи непријатељи су му енглески војници (популарно звани Црвени мундири).
Блек је по националности Француз и право му је име Јаник Лерок (Yannick Leroc). Рођен је 27. новембра 1749. године. Отац му је био краљевски картограф у Сент Малоу. Како је Јаник у младости често правио проблеме, отац га је запослио код рибара Кернана где је научио да плови. Током олује брод је потонуо али је Јаник успео да спасе капетана. Због туче у крчми био је осуђен на шест месеци затвора али му је због ситних непослуха казна стално повећавана, тако да је у затвору остао до своје осамнаесте године. Успео је да побегне и због тога је осуђен на смрт уколико буде ухваћен. У међувремену му је умрла мајка. Да би се спасао казне, добровољно је приступио посади брода Рорквал (Rorqual), под капетаном званим Црно Око који је од француских власти добио овлашћење за гусарење против Енглеза. Међутим, Црном Оку је то служило само као покриће за пиратске активности у сопствену корист. Нападао је робовласничке бродове и њихове робове продавао за своју новчану добит, пљачкао незаштићене плантаже и опскрбљивао оружјем британску морнарицу. У двобоју са Јаником, Црно Око је завршио у мору где су га убили морски пси. Јаник је постао нови Рорквалов капетан и започео с борбом против трговаца робљем, пирата и британских ратних и гусарских бродова. Постао је познат и Енглези су га прозвали Велики Блек — Црни Гусар. Након многих успеха на мору позван је у Версај гдје је представљен француском краљу Лују XVI који га је прогласио племићем. Јаник је ушао у друштво француских филозофа и просветитеља и у једном двобоју осрамотио високог племића који је бранио неправедни систем у Француској. Због тога је проглашена потерница за Јаником, али он се вратио у родни град и са оцем отпловио у потрагу за северозападним пролазом. Недалеко од Гренланда брод је ударио у гребен и потонуо а Јаник је био једини преживели. Саградио је сплав и отпловио до Лабрадора где су се придружио племену Ескима који су му на растанку чак поклонили једну жену. Јаник је запловио јужније где су га заробили Индијанци. Ипак, допустили су му да се придружи племену, а поглавица га је чак и усвојио. Индијанци су Јаника прозвали Блек што на њиховом језику значи Златна коса. Када су британски војници напали његово село и убили многе становнике, Блек је постао поглавица и повео своје ратнике у напад на британску тврђаву коју су освојили и уништили. Тамо је пронашао жену и ћерку адвоката Конолија (Connoly), вође групе трапера који су пружали отпор тиранији британских власти у Северној Америци. Блек је напустио Индијанце те вратио Конолију жену и ћерку. Након тога постао је вођа трапера.
Напомена: Подаци из Блекове биографије описани су у стрипу Прича о Великом Блеку (на српском први пут објављен у ЛМС бр. 358).
Подаци о ауторима уреди
Творци стрипа (сценаристи и цртачи) били су торински трио Ђовани Синкето (Giovanni Sinchetto), Дарио Гуцон (Dario Guzzon) и Пјетро Сарторис (Pietro Sartoris) који су се скривали иза псеудонима EsseGesse.
Велики Блек у бившој Југославији уреди
Прва епизода Великог Блека изашла је у Италији 1954. године. У бившој Југославији су се делови ове епизоде појавили већ 1957. године у словеначком дневнику Приморска река на словеначком језику. (Дневник је основан 1945. године.) Блек се на словеначком звао Силни Том. Није познато колико је дуго излазио и да ли су епизоде биле редовне. Редовно појављивање почело је у децембру 1974. на српско-хрватском језику у едицији Лунов магнус стрип[1] #128 под називом Велики Блек.
YU Блек уреди
Издавачка кућа Дневник из Новог Сада је својевремено откупила права за креирање стрипова о Великом Блеку. Стрипови на којима су радили цртачи из бивше Југославије излазили су у Луновом Магнус Стрипу и Стрип Забавнику и имали су солидан успех.[2] Ове епизоде су међу љубитељима стрипа познате као YU Блек.[3]
Сценаристи су били (по азбучном редоследу): Петар Алаџић, Предраг Ивановић, Миодраг Милановић , Ивица Митровић и Светозар Обрадовић.
Цртачи су били (азбучно): Стеван Брајдић, Милорад Жарић, Миодраг Ивановић, Предраг Ивановић, D. Ивковић, Бранислав Керац, Бојан Керзан, Павел Коза, Владимир Крстић, Спасоје Кулаузов, Маринко Лебовић, Б. Љубичић, Стево Маслек, Никола Масловара, Радич Мијатовић, Жељко Митровић, Ахмет Муминовић, Славко Пејак, Душан Пивац, Бранко Плавшић, Здравко Поповић, Сибин Славковић (псеудоним: „С. Жуњевић“), Љубомир Филипов и Адам Чурдињаковић.
Дневник је поред стрипова објавио и албум са самолепљивим сличицама.
Културолошки утицај уреди
- Године 1987. снимљен је филм Il Grande Blek. Страст главног јунака по имену Јури (Yuri) су књиге и стрипови — посебно они о Великом Блеку.[4]
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- www.stripovionline.com — Прича о великом Блеку
- Стрип клуб Darkwood — Списак Блекових епизода објављених на српском језику
- Blek Macigno Journal — Блог посвећен Великом Блеку. Мноштво текстова, наслових страна и цртежа (језик: италијански)
Референце уреди
- ^ Списак епизода ЛМС се налази овде.
- ^ www.rastko.rs — Слободан Ивков: 60 година стрипа у Србији
- ^ www.stripovi.com
- ^ „it.movies.yahoo.com”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2008. г. Приступљено 12. 10. 2008.
