Википедија

Вес Андерсон

Весли Вејлс Андерсон (енгл. Wesley "Wes" Anderson; рођен 1. маја, 1969) је амерички режисер, сценариста, и филмски продуцент дугометражних играних филмова, кратких играних филмова и ТВ реклама. Био је номинован за награду Оскар за 2001. за најбољи оригинални сценарио за филм Ројал Тененбаумс.

Весли Вејлс Андерсон
Вес Андерсон
Датум рођења(1969-05-01)1. мај 1969.
Место рођењаХјустон
 САД

Биографија уреди

Други од три брата рођен је у Хјустону, Тексас. Његов отац, Мелвер Леонард Андерсон, је радио у области адвертајзинга и тренутно води ПР агенцију у Хјустону; његова мајка, Тексас Ен Бароуз, бивши је археолог, тренутно је агент за продају некретнина.

Андерсон је похађао Westchester High School и St. John's School (Texas), приватну школу у Хјустону, која ће се касније појавити као локација где се одвија радња његовог другог филма, Rushmore. Као и његов јунак из овог филма, Макс Фишер, Андерсон је писао и режирао позоришне комаде који су извођени на сцени ове школе. Андерсон је студирао филозофију на University of Texas, где је упознао Овена Вилсона. После снимљеног кратког филма Bottle Rocket, Андерсона и Вилсона је запазио продуцент Џејмс L. Брукс. Уз његову помоћ филм се појавио на Санденс филмском фестивалу што им је помогло да скупе новац за дугометражну верзију истог назива ''Bottle Rocket.

Андерсон проводи време између Њујорка и Париза. Његов круг пријатеља чине разни филмски ствараоци, међу њима су сценариста Ноа Баумбах, глумица и сценаристкиња Софија Копола, Овен Вилсон. Његов млађи брат, Ерик, му је сарадник у области дизајна и сценографије. Старији брат Мел је лекар.

Филмски рад уреди

Вес Андерсон се сматра ауторским редитељем.[1]

Утицаји на стваралаштво уреди

Андерсон каже да су француски режисери Франсоа Трифо и Луј Мал утицали на његову склоност ка саосећајној трагикомедији, неконвенционалном мизансцену, и личном приступу стварању филма.[тражи се извор] Често наводи филм Дипломац као инспрацију којој се изнова враћа.[тражи се извор] Такође је изјавио да је велики обожавалац Хола Ешбија. Приметан је утицај америчке литературе на његов рад, првенствено дела Ф. С. Фицџералда и Селинџера.[тражи се извор] Фицџералдова чувена реченица, "There are no second acts in American lives" примењива је на многе Андерсонове карактере, који брзо губе славу и репутацију и који се боре да је врате (многи од њих успеју то само делимично). Селинџеров утицај се види у Bottle Rocket (film) Однос Ентонија и његове сестре је изузетно сличан односу Холдена и Фиби Каулфилд у Ловац у ражи, као и што обе девојке имају пријатеља који се зове Бернис. Такође, Ентонијев џемпер је црвен као и Холденов шешир. Ентони је провео време у менталној болници као и Холден, а у филму Rushmore Макс, главни јунак, бива избачен из школе баш као и он.

Породична структура у филму Ројал Тененбаумс истоимене породице је под утицајем Селинџерове Glass family, Свако од деце из породице Глас је био перспективан и успешан баш као и Тененбаумови. Такође, у овом филм је сцена где Етелин посећује Маргот, своју ћерку, која се купа у кади пуној пене што је омаж готово истоветној сцени из Селинџерове Френи и Зои [тражи се извор]. У Селинџеровој краткој причи Down at the Dinghy сазнајемо да је девојачко презиме најстарије сестре Глас, Тененбаум. Тененбаум је и презиме блиског Андерсоновог пријатеља Брајана који има и улогу у овом филму.

У раној младости, Андерсон је доста читао стрипове и на његово филмско стварлштво велики утицај је извршио стрип Чарлса Шулца Peanuts (Ројал Тененбаумс/Rushmore). Мање познати француски фотограф Жак Анри Лартиг је извршио, такође велики утицај на Андерсона (име Зису је име Лартиговог брата), и тај утицај се нарочито огледа у визуелној композицији кадра

Андерсон је изјавио да је филм који је снимао у Индији 2007. Воз За Дарџилинг омаж легендарном индијском режисеру Сатјаџиту Рају, чији "филмови инспирисали све моје досадашње филмове на разне начине." Филм је посвећен сећању на Раја.[2]

Заштитни знаци уреди

Вес Андерсон је препознатљив по филмовима који су снимани у духу америчког независног филма који су изразито стилизовани и који комбинују дирљивост са грубим хумором. У погледу филмског језика, Андерсон је препознатљив по честој употреби врло крупног плана, брзим панорамама, и слоу-моушном. Често користи кантри музику и рокенрол седамдесетих. Његови најчешће маргинални ликови, губитници, приказани су тако да изазивају саосећање. Они су најчешће ескаписти, вечити бегунци од друштвених норми, у трагању за сродном душом и пријатељем. У сваком његовом филму, бар један од главних ликова пуши цигарете, користи марихуану, изразито пије, таблетоман је и сл. Често у својим филмовима има женски лик који је изразити пушач. Лик који се изнова враћа у Андерсоновим филмовима је друштвено признати средовечни мушкарац који је, заправо, преварант. Сви његови филмови завршавају слоу-моушном, осим Воза за Дарџилинг. Такође, осим независно финансираног Bottle Rocket,његови филмови поседују препознатљив визуелни стил који се првенствено одликује живим пастелним бојама. Препознатљив је и по употреби камере из птичије перспективе, паралелно и вертикално слагање визуелних елемната као и честа симетрија унутар кадра. Сви његови филмови у шпици користе фонт Футура Болд као и у случају појављивања било каквих натписа у филму. У сваком његовом филму један или више ликова ће бити снимљен под водом.

Сарадници уреди

Андерсон се често враћа једном кругу глумаца и других креативних сарадника уопште. На пример, браћа Вилсон (Овен, Лук, Ендру), Бил Мари, Симор Касел, Анџелика Хјустон, Џејсон Шварцман, Кумар Палана и његов син Дипак Палана, Стивен Дигнан и Брајан Тененбаум (Андерсонов блиски пријатељ), и Ерик Андерсон (Андерсонов брат).

Остали чести сарадници су Ноа Баумбах, са којим је заједнички написао сценарио за Водени Свет Стива Зисуа (филм), а коме је Андерсон био продуцент за филм који је Баумбах написао и режирао, The Squid and the Whale (није преведен на српски). Такође су му стални сарадници сниматељ Роберт Јеоман (A.S.C.), а и композитор Марк Мадерсбау.

Похвале и критике уреди

Критике Андерсонових почетака су, уз пар изузетака, биле позитивне. Његов други филм Rushmore био је миљеник критике, и многи су тврдили да израста и водеће име америчке кинематогтафије.[тражи се извор] Многи критичари су приметили да поседује саосећајан али и интелигентан хуманизам због којег су га упоредили са Жан Реноаром и Франсоа Трифоом.[тражи се извор] Чувени Мартин Скорсезе је велики фан Андерсона који нарочито хвали Bottle Rocket и Rushmore у свом интервјуу за Есqуире магазине.[тражи се извор] Ројал Тененбаумс је такође био миљеник критике али му је донео и номинацију за награду Оскар за најбољи оригинални сценарио. Филм је доживео велики комерцијални успех.[3]

Волтер Бекер анд Доналд Фаген су објавили јавно писмо поводом онога што су они сматрали Андерсоновим тренутно лошим стањем. Себе су декларисали као љубитеље ауторског филма а Андерсона нарочито и јавно му обећали своје бесплатне услуге за његов следећи филм Воз За Дарџилинг, укључујући и стихове за насловну нумеру.[4]

Андерсона је китиковао новинар Јонах Ваинер за намерно приказивање не-белаца као плитке људе.[5]. Реихан Салам из Атлантик Монтлија објавио је одбрану ове критике.[6].

Адвертајзинг уреди

Током 2007, Андерсон је режирао серију реклама за АТ&Т: “College Kid,” “Reporter,” “Mom,” “Architect,” “Actor” and “Businessman.” Из кампање је осим видео материјала произашао и штампани. Ови ТВ спотови су били део националне кампање AT&T "Your Seamless World". Све имају Андерсонов препознатљив стил. Све се могу видети на сајту YouTube.

Реклама “Reporter” је изазвала највише контроверзи као и протесте Либанске заједнице због начина приказивања тамошње политичке ситуације. [1]

Андерсон је режирао и глумио у реклами за [[American Express]] "My Life, My Card", чија се радња дешава на снимању акционог филма у коме главног јунака игра Џејсон Шварцман. Такође је могуће видети овај спот на сајту YouTube.

Филмографија уреди

Дугометражни филмови уреди

Кратки филмови уреди

Извори уреди

  1. ^ Смитх, Дерек (децембар 2004). „Тхе Лифе Аqуатиц wитх Стеве Зиссоу”. Цинематиц Рефлецтионс. Архивирано из оригинала 7. 8. 2007. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  2. ^ „Он Раy'с Траил”. Тхе Статесман. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 19. 10. 2007. 
  3. ^ Неwс, Десерет (2002-01-04). „'Роyал Тененбаумс' ис бриллиант суццесс”. Десерет Неwс (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-24. 
  4. ^ Бецкер, Wалтер; Доналд Фаген (август 2006). „Аттентион Wес Андерсон”. Стеелy Дан. Архивирано из оригинала 25. 08. 2007. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  5. ^ „"Унбеарабле Wхитенесс: Тхат qуеасy феелинг yоу гет wхен wатцхинг а Wес Андерсон мовие."”. Јонах Wеинер. Приступљено 26. 3. 2008. 
  6. ^ „"Реихан: Дефендинг Wес Андерсон"”. Реихан Салам. Приступљено 26. 3. 2008. 

Спољашње везе уреди

 
Вес Андерсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ves_Anderson&oldid=27443588”