Веза угљеник–водоник

У хемији, веза угљеник–водоник (Ц−Х веза) је хемијска веза између атома угљеника и водоника која је присутна у многим органским једињењима.[1] Ова веза је ковалентна, једнострука веза, што значи да угљеник дели своје спољашње валентне електроне са до четири водоника. Ово употпуњује обе њихове спољашње љуске, чинећи их стабилним.[2]

Везе угљеник–водоник имају дужину везе од око 1,09 Å (1,09 × 10−10 м) и енергију везе од око 413 кЈ/мол (погледајте табелу испод). Користећи Полингову скалу – C (2,55) и Х (2,2) – разлика у електронегативности између ова два атома је 0,35. Због ове мале разлике у електронегативностима, Ц−Х веза се генерално сматра неполарном. У структурним формулама молекула, атоми водоника се често изостављају. Класе једињења које се састоје само од Ц−Х веза и Ц−Ц веза су алкани, алкени, алкини и ароматични угљоводоници. Заједно су познати као угљоводоници.

У октобру 2016, астрономи су известили да су основни хемијски састојци живота — молекул угљеник-водоник (ЦХ, или метилидин радикал), угљеник-водоник позитивни јон (ЦХ+
) и јон угљеника (C+
) — резултат, великим делом, ултраљубичастог светла звезда, пре него других узрока, као што је исход турбулентних догађаја везаних за супернове и младе звезде, као што се раније мислило.[3]

Дужина везе уреди

Дужина везе угљеник-водоник незнатно варира са хибридизацијом атома угљеника. Веза између атома водоника и сп2 хибридизованог атома угљеника је око 0,6% краћа него између водоника и сп3 хибридизованог угљеника. Веза између водоника и сп хибридизованог угљеника је још краћа, око 3% краћа од сп3 C-Х. Овај тренд илуструје молекуларна геометрија етана, етилена и ацетилена.

Поређење дужина веза у једноставним угљоводоницима[4]
Молекул Метан Етан Етилен Ацетилен
Формула ЦХ4 C2Х6 C2Х4 C2Х2
Класа алкан алкан алкен алкин
Структура        
Хибридизација угљеника сп3 сп3 сп2 сп
Дужина C-Х везе 1,087 Å 1,094 Å 1,087 Å 1,060 Å
Пропорција дужине етанске C-Х везе 99% 100% 99% 97%
Метод одређивања структуре микроталасна спектроскопија микроталасна спектроскопија микроталасна спектроскопија инфрацрвена спектроскопија

Реакције уреди

Ц−Х веза је генерално веома јака, тако да је релативно нереактивна. У неколико класа једињења, које се заједнички називају угљеничне киселине, C-Х веза може бити довољно кисела за уклањање протона. Неактивиране C-Х везе се налазе у алканима и нису суседне хетероатому (О, Н, Си, итд.). Такве везе обично учествују само у супституцији радикала. Међутим, познато је да многи ензими утичу на ове реакције.[5]

Иако је C-Х веза једна од најјачих, она варира по величини за преко 30% код прилично стабилних органских једињења, чак и у одсуству хетероатома.[6][7]

Веза Угљоводонични радикал Моларна енергија дисоцијације везе (кцал) Моларна енергија дисоцијације везе (кЈ)
ЦХ3−Х Метил 104 440
C2Х5−Х Етил 98 410
(ЦХ3)2ХЦ−Х Изопропил 95 400
(ЦХ3)3Ц−Х терт-Бутил 93 390
ЦХ2=ЦХ−Х винил 112 470
ХЦ≡Ц−Х етинил 133 560
C6Х5−Х Фенил 110 460
ЦХ2=ЦХЦХ2−Х Алил 88 370
C6Х5ЦХ2−Х Бензил 85 360
ОЦ4Х7−Х Тетрахидрофуранил 92 380
ЦХ3C(О)ЦХ2−Х Ацетонил 96 400

Референце уреди

  1. ^ Марцх, Јеррy (1985), Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (3рд изд.), Неw Yорк: Wилеy, ИСБН 0-471-85472-7 
  2. ^ „Лифе Сциенцес Цyбербридге”. Цовалент Бондс. Архивирано из оригинала 18. 09. 2015. г. Приступљено 15. 09. 2015. 
  3. ^ Ландау, Елизабетх (12. 10. 2016). „Буилдинг Блоцкс оф Лифе'с Буилдинг Блоцкс Цоме Фром Старлигхт”. НАСА. Приступљено 13. 10. 2016. 
  4. ^ ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс, 88тх едитион
  5. ^ Боллингер, Ј. M. Јр., Бродерицк, Ј. Б. "Фронтиерс ин ензyматиц C-Х-бонд ацтиватион" Цуррент Опинион ин Цхемицал Биологy 2009, вол. 13, паге 51-7. . дои:10.1016/ј.цбпа.2009.03.018.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  6. ^ „Бонд Енергиес”. Органиц Цхемистрy, Мицхиган Стате Университy. Архивирано из оригинала 29. 8. 2016. г. 
  7. ^ Yу-Ран Луо анд Јин-Пеи Цхенг "Бонд Диссоциатион Енергиес" ин ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс, 96тх Едитион