Вилијам Галас
Vilijam Galas (franc. William Gallas; Анијер сир Сен, 17. август 1977) је француски фудбалер. Игра на позицији централног одбранбеног, али адекватно може покрити и позиције левог и десног бека.
| Вилијам Галас | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Галас 2018. године | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 17. август 1977. | ||
| Место рођења | Анијер сир Сен, Француска | ||
| Висина | 1,83 m | ||
| Pozicija | odbrana | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1995—1997 1997—2001 2001—2006 2006—2010 2010—2013 2013—2014 |
Kaen Olimpik Marsej Čelsi Arsenal Totenhem Pert Glori |
34 (0) 84 (2) 159 (13) 101 (12) 61 (1) 15 (1) | |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1997 1997—1998 2002—2010 |
Francuska do 20 Francuska do 21 Francuska |
3 (0) 11 (0) 84 (5) | |
Каријера уреди
Рана каријера уреди
Каријеру је започео у тадашњем француском друголигашу ФК Каену помогавши им 1996. да се пласирају у прву лигу. Годину дана касније остварио је трансфер у ФК Олимпик Марсеј. Тамо се је задржао 4 сезоне играјући, између осталих, и са Робером Пиресом. Играјући за Марсеј дебитирао је у Лиги шампиона.
Челси уреди
Клаудио Раниери, менаџер енглеског прволигаша Челсија, одлучио га је довести у фебруару 2001, а за тај трансфер Марсеју је исплаћено шест милиона фунти [тражи се извор].
За време играња у Челсију развио је изванредно партнерство на штоперским позицијама са Џоном Теријем, чега је доказ 16 узастопних утакмица без примљеног гола. Био је део тима који је освојио две првенствене титуле и Лига куп под водством Жозе Муриња.
Након Светског првенства 2006. Галас је одбио одлазак на Челсијеву предсезонску турнеју по САД због умора након завршеног првенства. Као својеврсна казна, његов број 13 преузео је новопридошли Михаел Балак, што је назначило да је његова будућност на Стамфорд Бриџу врло упитна.
Арсенал уреди
Арсен Венгер је био заинтересован за њега, па је Галас 1. јуна 2006. прешао у редове Арсенала, а у супротном смеру као део трансфера отишао је Ешли Кол. Челси је још додатно исплатио 5 милиона фунти. Потписао је уговор на четири године и добио дрес с бројем 10, који је донедавно носио Денис Бергкамп. Арсен Венгер је ту необичну одлуку оправдао чињеницом да би нападач с тим бројем на леђима патио због поређења са легендардним Арсеналовим нападачем, стога је помислио да би идеално решење било десетку дати одбрандбеном играчу.
Деби је имао 9. октобра 2006. у првенственој утакмици против Мидлзброа која се завршила резултатом 1:1, а први погодак постигао је против Шефилд Јунајтеда 23. октобра 2006.
Улогу капитена преузео је 9. августа прошле године на самом почетку нове сезоне. Као заменика капитена Венгер је одабрао Коло Туреа и Жилберта Силву. Три дана касније одиграо је прву утакмицу с капитенском траком на руци у победи 2:1 над Фуламом.
Постигао је и неколико кључних голова; један у 2:0 победи над Виганом, а други у 2:2 ремију против Манчестер Јунајтеда у последњим минутима утакмице. Вероватно најдражи погодак био му је онај који је дао 16. децембра 2007. године у дербију против свог бившег клуба, након катастрофалне грешке противничког голмана Петра Чеха.
Репрезентативна каријера уреди
Играјући за селекцију до 18 година освојио је Европско првенство. Такође је био члан У-20 тима која је учествовала на Светском првенству 1997.
Данас је регуларан члан А селекције којој је селектор Рајмонд Доменек. Деби је имао 12. октобра 2002. у 5:0 победи над Словенијом у квалификационој утакмици за Евро 2004.
Био је важна карика тима која је дошла до финала Светског првенства 2006. у Немачкој.
Педесети наступ за национални тим забележио је 6. јуна 2006. у 3:1 победи над Италијом у склопу квалификација за Евро 2008.
Спољашње везе уреди
