Википедија

Вирусне хеморагијске грознице

Вирусне хеморагијске грознице сврставају се у група болести чији узрочници су РНК вируси са омотачем, који припадају фамилијама Фило, Арена, Ф1ави и Бунyа вируса.[1][2][3]. Генерално, термин „вирусна хеморагијска грозница” се користи да би описао озбиљан мултисистемски синдром (са бројним променама у више органа у сложеном органском систему у телу болесника). Карактеристично, укупни васкуларни систем је оштећен, а способност тела да се регулише је оштећена. Ови симптоми су често праћени крварењем (крварење); Међутим, крварење је ретко опасно по живот. Иако неке врсте хеморагичне грознице могу узроковати релативно благи болести, многи од ових вируса узрокују озбиљну, животно опасну болест.

Вирусне хеморагијске грознице
Лечење оболелих од Еболе у једној болници у Уганди
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија

Сви облици хеморагијских грозница, по чему су и добили назив, узрокују повишену телесну температуру и поремећаје у целокупном васкуларном систему са пратећим крварењем (које је је ретко опасно по живот), што све резултује симптомима изражене грознице и шока. Делујући на систем за згрушавање крви, ови вируси изазивају васкуларне лезије и тиме покрећу имунолошке процесе, који последично развијају крварење прво из носа и десни а потом и из других места у телу.

Хеморагијске грознице спадају у ретка обољења. Иако неке врсте хеморагијских грозница могу узроковати релативно блажи облик болести, многи од ових вируса узрокују озбиљну, по живот опасну болест, чија смртност може бити и до 90%.

МКБ10 (А90-А99) Вирусне грознице пренесене зглавкарима и хеморагијске грознице

уреди

Према Међународној класификацији болести вирусне хеморагијске грознице разврставају се на следећи начин:

  • А90 — Денга(грозница) (класична денга)
  • А91 — Денга хеморагијска грозница
  • А92 — Остале вирусне грознице које преносе комарци
  • А93 — Друге арбовирусне грознице, несврстане на другом месту
  • А94 — Неспецифичне арбовирусне грознице
  • А95 — Жута грозница
  • А96 — Хеморагијска грозница узрокована аренавирусима
  • А97 — —
  • А98 — Друге вирусне хеморагијске грознице, несврстане на другом месту
  • А99 — Неспецифичне вирусне хеморагијске грознице

Епидемиологија

уреди

Учесталост на глобалном нивоу

уреди

Аренавиридае, укључујући Гуанарито (Венецуелански ХФ), Јунин (Аргентински ХФ), Мацхупо (Боливијски ХФ), Сабиа (Бразилски ХФ) и Ласса вируси, налазе се широм Јужне Америке, посебно у аргентинским пампама, Боливији, Венецуели и руралном Бразилу близу Сао Паула. Вирус Цхапаре је недавно идентификован у Боливији.[4] Недавно је идентификован нови аренавирус код 5 пацијената у јужној Африци.[тражи се извор] Аренавиридае се такође налазе у западној Африци (нпр Ласса у Нигерији, Сијера Леоне, Гвинеја, Либерија и Мали).[5]

Хронична инфекција малих глодара на глави чини сеоским становништвом и фармерима најчешће зараженим, са јаком сезонском доминацијом за пад. У Аргентини, пољопривредници су несразмерно заражени. У Боливији, глодари могу напасти градове и изазвати епидемије.

У западној Африци, Ласа грозница се шири на људе када су заражени глодари онемогућени да се хране, као и изложености од особе до особе. Тренутно, инфекција Ласа грознице се јављају у западној Африци.

Бунyавиридае изазивачи Кримске Конго хеморагијске грозница (скраћено ЦЦХФ), грозница долине Рифт (скраћено РВФ) се јављају широм Африке, на Блиском истоку, на Балкану,[6][7][8] јужној Русији и западној Кини.[9][10] ЦЦХФ има најширу географску дистрибуцију инфекција и све више се јавља у Европи,[11][12][13] и Турској.[14]

Морталитет/Морбидитет

уреди
  • Ебола и Марбург грозница се сматрају најтежим вирусним хеморагичним болестима, са стопом морталитета од 25-100%. Стопа инфекције је висока, нарочито за подтип Заир вируса Еболе. Током трудноће, инфекција Еболе је била у начелу фатална.
  • Јужноамерички ханта вирус има коефицијент инфекције више од 50% код оних који су изложени инфекцији. Стопа смртности је 15-30%.
  • Ласа грозница је блажа инфекција, са стопом смртности од 2-15%, и вероватно је много чешћа него што је препозната.
  • Око 1% особа изложених вирусу, изазивачу грозница долине Рифт, се инфицира, али стопа смртности заражених особа износи 50%.
  • Кримска конго хеморагијска грозница има стопу инфекције од 20-100% и стопу смртности од 15-30%.

Расне разлике

уреди

Ниједна раса није у већем ризику од вирусних хеморагијских грозница.

Полне разлике

уреди

Нису утврђене позната полне разлике, осим ако то не диктира професионална изложеност.

Старосне разлике

уреди

Особе свих узраста подједнако су изложене болестима, иако је осјетљивост у ендемским регионима често највиша код мале деце.

Списак епидемија вирусних хеморагијских грозница од 16. до 21. века

уреди
Број умрлих (процена) Локација Година Комнетар Болест Извори
5-15 милиона (80% становништва) Мексико 1545-1548 Мишја грозница [15][16][17]
Јужна Америка 1648 Жута грозница
Тринаест колонија 1690 Њујорк Жута грозница
Шпанија 1730 Кадиз Жута грозница
Шпанија 1778 Кадиз Денга
САД 1793–1798 Жута грозница
Шпанија 1800–1803 Жута грозница [18]
САД 1803 Њујорк Жута грозница
САД 1820–1823 Жута грозница
Шпанија 1821 Барселона Жута грозница [19]
САД 1841 Жута грозница
САД 1847 Њу Орлеанс Жута грозница
САД 1850 Жута грозница
САД 1852 Њу Орлеанс Жута грозница
САД 1855 Жута грозница
Португалија 1857 Лисабон Жута грозница
Аргентина 1852–1871 Буенос Ајрес Жута грозница [20]
Средња Америка 2000 Денга [21]
Индонезија 2004 Денга
Судан 2004 Ебола
Мали 2005 Жута грозница [22]
19 Сингапур 2005 Денга
50+ Индија 2006 Денга [23]
50+ Пакистан 2006 Денга
Филипини 2006 Денга
Конго 2007 Ебола [24]
Порторико, Доминиканска Република, Мексико 2007 Денга [25]
Уганда 2007 Ебола
Бразил 2008 Денга
Камбоџа 2008 Денга [26]
Филипини 2008 Денга [27]
18 Боливија 2009 Денга
Аустралија 2009 Денга [28]
350+ Пакистан Почетак 2011. Денга
847 (10. јануар 2013) Судан 2012. Жута грозница [29]
11.300 Западна Африка 2013–2016 Епидемија еболе у Западној Африци 2014. Ебола [30]
Стотину (од 1. априла 2016) Африка Почетак 2016. Жута грозница [31]

Етиопатогенеза

уреди
Резервоари вируса

Вирусне хеморагијске грознице су примарно инфекције дивљих животиња (лисица, вук, мајмуна), комараца и крпеља, глодара, слепих мишева, мишоликих глодара (зец, јеж, шумски миш), ређе домаћих животиња (говеда, козе, овце).

Сваки од наведених домаћина обично живи у одређеном географском подручју, тако да се свака поједина болест обично јавља само у оним подручјима у којим живе домаћини вируса.

Путеви преношења вируса

Вируси, који узрокују вирусне хеморагијске грознице, преносе се у зависности од врсте вирусу:

  • директним физичким контактом са крвљу или секретима инфицираних људи, животиња, крпеља или комараца
  • нозокомијалним аеросолима и/или респираторним преношење (високо сумњиво за Марбург, Ебола, Ласа и ККХГ)
  • медицинском опремом и контаминираним предметим из околине оболелог

Етиологија и примарни начин преношења

Болест Начин преношења Фамилија вируса Род вируса
Денга Комарци Тогавиридае Флавивирус
Грозница долине Рифт Комарци Бунyавиридае Флавивирус
Жута грозница Комарци Тогавиридае Флавивирус
Кримска Конго хеморагијска грозница Крпељи Бунyавиридае Флавивирус
Кјасанурска шумска болест Крпељи Тогавиридае Флавивирус
Омска хеморагијска грозница Крпељи Тогавиридае Флавивирус
Хеморагијска грозница Јунин Глодари Аренавиридае Аренавирус
Хеморагијска грозница Мацхупо Глодари Аренавиридае Аренавирус
Мишја грозница Глодари Бунyавиридае Флебовирус
Ласа грозница Глодари Аренавиридае Аренавирус
Марбург хеморагијска грозница Непознато Филовиридае Флавивирус
Ебола Непзнато Филовиридае Флавивирус
Распрострањеност
  • Природножаришне инфекције са ендемично—мозаичном распрострањеношћу
  • Западна Африка, источна Европа (посебно у земљама бившег СССР-а), земље Медитерана, северозападна Кина, делови Азије, Јужна Европа, Блиски Исток, делови Централне и Јужне Америке, Североисточна Аустралија
  • Углавном спорадично јављање, повремена појава мањих или већих епидемија осим оболелих који живе у регионима где има резервоара вирусних хеморагијских грозница, болест се региструје и међу путницима који су боравили у ендемским подручјима — импортоване инфекције.
  • Због све веће опасности од биотероризма, ови веома заразнИ и потенцијално смртоносни вируси су све већи проблем у свету.

Патогенеза

уреди

За једну групу ових болести није јасно да ли имунски одговор побољшава или погоршава ток болести (нпр денга),[32] док је код других имунска реактивност удружена са тежином болести и доприноси леталном исходу (нпр Ебола) (5). Није познато како се Хантавируси у глодарима одржавају и измицу контроли имунског система и поред постојања имунитета.[33]

Једна од могућности је да се током инфекције мутацијом стварају нове варијанте вируса, што им омогућава да се непрекидно шире. Филогенија Пуумала (Хантан) вируса је звездолика, што указује на раздвајање генских линија и стварање нових варијанти вируса.[34] За разлику од глодара оболели у хуманој популацији елиминишу Хантавирус, а титар антитела неколико недеља после болести, постепено опада.

Патогенеза синдрома вирусних хеморагијских грозница је сложена. Вируси и њихови антигени, надени у ћелијама више органа, доводе до остећцења ћелија и ткива. Поред тога, више чинилаца домаћина је активно укључено у настанак болести. Меду њима су посебно значајне ендотелне ћелије за које се сматра да започињу, а мононуклеарне ћелије да директним деловањем или преко медијатора (цитокина) довршавају процес патогенезе. Као последица ове интеракције настаје дисфункција ендотелних ћелија у одржавању баријере између васкуларног и интерстицијалног простора.[35]

Патохистолошки налаз

Патолошке промене се испољавају у више органа, а нејчешће у нервном систему, плућима, коштаној сржи, јетри, бубрезима и кожи.

Фактори који ућествују у патогенези хеморагијских грозница

уреди

Бројни су фактори који утицу на исход инфекеије изазване вирусима хеморагијских грозница, и сви они су условљени:

  • вирулентношћу вируса,[36][37][38]
  • инфективном дозом,
  • особеностима домаћина.[39][40][41]

Боље познавање патогенетских чинилаца синдрома вирусних хеморагијских грозница може допринети побољшању лечења оболелих.

Циљни орган у патогенези хеморагијских грозница

уреди

Циљни орган у патогенези хеморагијских грозница су најситнији крвни судови. Сходно томе доминантна клинићка слика је последиеа промена у њиховом пермеаблитету (пропустљивости) и дисфункцији ендотелних ћелија.

Бубрежна инсуфицијенција и дисфункеија других органа у току хеморагијске грознице је пропорционална васкуламом остећењу.

Клиничке карактеристике хеморагијских грозница

уреди
Период инкубације

Период инкубације траје од 3 до 25 дана

Инфективни синдром

Почетак вирусних хеморагијских грозница најчешће је повезан са инфективним синдромом, који се карактерише:

  • повишеном телесном температуром,
  • осећајем зиме и боловима у мишићима.
  • повраћањем и кашљем.
 
Промене на кожи болесника изазване хеморагичним синдромом код Кримске Конго хеморагијске грознице
Хеморагијски синдром

Овај синдром испољава се ређе, у виду следећих знакова и симптома:

  • петехије, екхимозе, крварења на месту убода, крварења из носа, десни, хеморагични коњунктивитис, хематемеза, мелена, хематурија
  • дехидратација, уремија, ацидоза,
  • оштећење јетре, ЦНС и вегетативног нервног система
  • развој стања шока и смртни исход

Неки знаци болести се испољавају ређе, као што су жутица и инсуфиеијенција јетре, што се виђа код болесника са грозницом долине Рифт, Кримском-Конго, Марбург и Ебола хеморагијском грозницом.[42] Поред захваћености наведених органа, код ових болесника се може испољити и панкреатитис. Код болесника са панкреатитисом често се јавља едем плућа и рабдомиолиза, што доприноси повећању морбидитета и леталитета.[43]

Дијагноза

уреди

Клиничкирн прегледом се, са различиторн учесталошћу и степеном испољавања, могу утврдити:

  • хиперемија коњуктива,
  • блага хипотензија,
  • црвенило лица и грудног коша и
  • петехијална крварења у кожи.

Тешке клиничке форме се испољавају клиничком сликом шока и генерализованог крварења, пре свега из слузокожа.

Учесталост респираторних симптома код болесника са хеморагијском грозниеом са бубрезнирн синдромом (скраћено ХГБС) је чешћа него што се у пракси региструје.[44]

Широк спектар клиничких испољавања указује на системски карактер вирусних хеморагијских грозница.

Извори

уреди
  1. ^ Цхен ЈП, Цосгрифф ТМ (2000). „Хеморрхагиц февер вирус индуцед цхангес ин хемостасис анд васцулар биологy”. Блоод Цоагул Фибринолyсис. 11 (5): 461—83. .
  2. ^ Биелефелдт-Охманн Х (1997). „Патхогенесис оф денгуе вирусдисеасес: миссинг пиецес ин тхе јигсаw”. Трендс Мицробиои. 5 (10): 409—13. .
  3. ^ Цхастел C. „Рефлецтион он 2 цуррент вирал дисеасес: yеллоwфевер анд денгуе”. Анн Биои Цлин (Парис). 55 (5): 415—24. 1997. 
  4. ^ Цхаррел РН, Заки АМ, Факеех M,; et al. (мај 2005). „Low diversity of Alkhurma hemorrhagic fever virus, Saudi Arabia, 1994-1999”. Emerg Infect Dis. 11 (5): 683—8. .
  5. ^ Safronetz, D.; Lopez, J. E.; Sogoba, N.; Traore', S. F.; Raffel, S. J.; Fischer, E. R.; Ebihara, H.; Branco, L.; Garry, R. F.; Schwan, T. G.; Feldmann, H. (јул 2010). „Detection of Lassa virus, Mali”. Emerg Infect Dis. 16 (7): 1123—6. PMC 3321918  . PMID 20587185. doi:10.3201/eid1607.100146. 
  6. ^ Knust, Barbara; Medetov, Zhumagul B.; Kyraubayev, Kakimzhan B.; Bumburidi, Yekaterina; Erickson, Bobbie Rae; MacNeil, Adam; Nichol, Stuart T.; Bayserkin, Baurzhan S.; Ospanov, Kenes S. (април 2012). „Crimean-Congo Hemorrhagic Fever, Kazakhstan, 2009–2010”. Emerging Infectious Diseases. 18 (4): 643—5. doi:10.3201/eid1804.111503. 
  7. ^ Mustafa, Mir Lais; Ayazi, Edris; Mohareb, Emad; Yingst, Sam; Zayed, Alia; Rossi, Cynthia A.; Schoepp, Randal J.; Mofleh, Jawad; Fiekert, Kathy; Akhbarian, Zarif; Sadat, Homayoon; Leslie, Toby (октобар 2011). „Crimean-Congo Hemorrhagic Fever, Afghanistan, 2009”. Emerg Infect Dis. 17 (10): 1940—1. doi:10.3201/eid1710.110061. 
  8. ^ Christova, Iva; Gladnishka, Teodora; Taseva, Evgenia; Kalvatchev, Nikolay; Tsergouli, Katerina; Papa, Anna (јануар 2013). „Seroprevalence of Crimean-Congo Hemorrhagic Fever Virus, Bulgaria”. Emerg Infect Dis. 19 (1): 177—9. doi:10.3201/eid1901.120299. 
  9. ^ Dilber, E.; Cakir, M.; Acar, E. A.; Orhan, F.; Yaris, N.; Bahat, E.; Okten, A.; Erduran, E. (март 2009). „Crimean–Congo haemorrhagic fever among children in north-eastern Turkey”. Annals of Tropical Paediatrics. 29 (1): 23—8. doi:10.1179/146532809X401999. 
  10. ^ Overturf, Gary D. (новембар 2009). „World Arboviruses”. Pediatr Infect Dis J. 28 (11): 1014—5. doi:10.1097/INF.0b013e3181c08517. 
  11. ^ Papa, Anna; Tzala, Evangelia; Maltezou, Helena C. (јануар 2011). „Crimean-Congo Hemorrhagic Fever Virus, Northeastern Greece”. Emerg Infect Dis. 17 (1): 141—3. doi:10.3201/eid1701.100073. 
  12. ^ Heyman, Paul; Cochez, Christel; Hofhuis, Agnetha; Van Der Giessen, Joke; Sprong, Hein; Porter, Sarah Rebecca; Losson, Bertrand; Saegerman, Claude; Donoso-Mantke, Oliver; Niedrig, Matthias; Papa, Anna (јануар 2010). „A clear and present danger: Tick-borne diseases in Europe”. Expert Rev Anti Infect Ther. 8 (1): 33—50. doi:10.1586/eri.09.118. 
  13. ^ Bodur, Hürrem; Akinci, Esragül; Ascioglu, Sibel; Öngürü, Pinar; Uyar, Yavuz (април 2012). „Subclinical Infections with Crimean-Congo Hemorrhagic Fever Virus, Turkey”. Emerg Infect Dis. 18 (4): 640—2. doi:10.3201/eid1804.111374. 
  14. ^ Bodur H, Akinci E, Ascioglu S, Onguru P, Uyar Y (2012 Apr). „Subclinical infections with Crimean-Congo hemorrhagic fever virus, Turkey”. Emerging Infectious Diseases. 18 (4): 640—2. doi:10.3201/eid1804.111374.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. ^ American plague, New Scientist
  16. ^ Rodolfo Acuna-Soto, (2000) LARGE EPIDEMICS OF HEMORRHAGIC FEVERS IN MEXICO 1545–1815 [1][мртва веза], American Journal of Tropical Medicine and Hygiene., 62(6)
  17. ^ Acuna-Soto, R; Stahle, DW; Cleaveland, MK; Therrell, MD (1. 4. 2002). „Megadrought and megadeath in 16th century Mexico.”. Emerging Infectious Diseases. 8 (4): 360—2. PMC 2730237  . PMID 11971767. doi:10.3201/eid0804.010175. 
  18. ^ „Tiger mosquitoes and the history of yellow fever and dengue in Spain”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  19. ^ „Yellow Fever – LoveToKnow 1911”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  20. ^ Cited in: Howlin, Diego (2004). "Vómito Negro, Historia de la fiebre amarilla, en Buenos Aires de 1871", Revista Persona.
  21. ^ Dengue in the Americas: The Epidemics of 2000
  22. ^ Mali: Yellow fever epidemic in Kayes
  23. ^ „Dengue epidemic threatens India's capital”. News-Medical.net. 2. 10. 2006. Приступљено 16. 11. 2014. 
  24. ^ "Mourners die as fever grips Congo." Sydney Morning Herald, August 30, 2007
  25. ^ „Dengue fever epidemic hits Caribbean, Latin America”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2009. г. , Reuters
  26. ^ „Cambodia suffers worst dengue epidemic, 407 dead”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2009. г. , Reuters
  27. ^ „Dengue cases in Philippines rise by 43 percent: government”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  28. ^ McCredie, J. (2009). „Dengue fever epidemic hits northern Australia”. BMJ (Clinical Research Ed.). 338: b967. PMID 19273518. doi:10.1136/bmj.b967. 
  29. ^ Yuill, Thomas M; Woodall, John P; Baekeland, Susan (2013). „Latest outbreak news from ProMED-mail. Yellow fever outbreak-Darfur Sudan and Chad”. Int J Inf Dis. 17: e476—e478. doi:10.1016/j.ijid.2013.03.009. 
  30. ^ Situation summary Latest available situation summary, 26 June 2015. World Health Organisation (2015-06-19). Приступљено 20. 6. 2015.
  31. ^ „Yellow fever – countries with dengue: alert 2016-03-28 20:39:56 Archive Number: Archive Number: 20160328.4123983”. ProMED-mail. International Society for Infectious Diseases. Приступљено 29. 3. 2016. 
  32. ^ Marianneau P, Flamand M, Courageot MP, Deubel V, Despres P. „Apoptotic cell death in response to dengue virus infection: what are the consequences of viral pathogenesis?”. Ann Bioi Clin (Paris). 56 (4): 395—405. 1998. .
  33. ^ Hart CA, Benett M (1999). „Hantavirus infections: epidemiology and pathogenesis”. Microbes Infect. 1 (14): 1229—37. .
  34. ^ Sironen T, Vaheri A, Plyusnin A (2001). „Molecular evolution of Puumala hantavirus”. J Virol. 75 (23): 11803—10. .
  35. ^ Nathanson N, et al. Pathogenesis of viral hemorhagic fevers. In: Viral pathogenesis. Philadelphia: Lipincott-Raven; 1996.
  36. ^ Gunther S, Weisner B, Roth A, Grewing T, Asper M, Drosten C; et al. (2001). „Lassa fever encephalopathy: Lassa virus in cerebrospinal fluid but not in serum”. The Journal of Infectious Diseases. 184 (3): 345—9. PMID 11443561. doi:10.1086/322033. .
  37. ^ Takasaki, T.; Takada, K.; Kurane, I. (2001). „Electron microscopic study of persistent dengue virus infection: Analysis using a cell line persistently infected with Dengue-2 virus”. Intervirology. 44 (1): 48—54. PMID 11223720. doi:10.1159/000050030. 
  38. ^ Groen J, Gerding M, Koeman JP, Roholl PJ, van Amerongen G, Jordnas HG; et al. (1995). „A Macaque Model for Hantavirus Infection”. The Journal of Infectious Diseases. 172 (1): 38—44. PMID 7797944. doi:10.1093/infdis/172.1.38. .
  39. ^ Loke, H.; Bethell, D. B.; Phuong, C. X.; Dung, M.; Schneider, J.; White, N. J.; Day, N. P.; Farrar, J.; Hill, A. V. (2001). „Strong HLA class I--restricted T cell responses in dengue hemorrhagic fever: A double-edged sword?”. The Journal of Infectious Diseases. 184 (1): 1369—73. PMID 11709777. doi:10.1086/324320. 
  40. ^ Ströher, U.; West, E.; Bugany, H.; Klenk, H. D.; Schnittler, H. J.; Feldmann, H. (2001). „Infection and activation of monocytes by Marburg and Ebola viruses”. J Virol. 75 (22): 11025—33. PMC 114683  . PMID 11602743. doi:10.1128/JVI.75.22.11025-11033.2001. 
  41. ^ Hart CA, Bennett M (1999). „Hantavirus infections: epidemiology and pathogenesis”. Microbes Infect. 1 (14): 1229—37. PMID 10580279. doi:10.1016/S1286-4579(99)00238-5. .
  42. ^ Takada A, Kawaoka Y (2001). „The pathogenesis of Ebola hemorrhagic fever”. Trends Microbiol. 9 (10): 506—11. .
  43. ^ Bui-Mansfield LT, Torrington KG, Kim T (2001). „Acute pancreatitis in patients with hemorrhagic fever with renal syndrome”. Mill Med. 166 (2): 167—70. .
  44. ^ Nguyên, A. T.; Penalba, C.; Bernadac, P.; Jaafar, S.; Kessler, M.; Canton, P.; Hoen, B. (2001). „Respiratory manifestations of hemorrhagic fever with renal syndrome. Retrospective study of 129 cases in Champagne-Ardenne and Lorraine”. Presse Med. 30 (2): 55—8. PMID 11244810. 

Spoljašnje veze

уреди
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Virusne_hemoragijske_groznice&oldid=27894486”