Википедија

Вјенцеслав Радимски

Вјенцеслав Радимски, рођено име Вáцлав Радимскý (Нова Пака, Чешка, 21. 2. 1832 - Сарајево, 27. 10. 1895), археолог и рударски стручњак и сатник, угледни сарадник Земаљског музеја у Сарајеву, који се бавио археолошким и археоантрополошким истраживањима широм Босне и Херцеговине.

Вјенцеслав Радимски
Лични подаци
Датум рођења(1832-02-21)21. фебруар 1832.
Место рођењаНова Пака, Чешка, Аустро-Угарска
Датум смрти27. октобар 1895.(1895-10-27) (63 год.)
Место смртиСарајево, Аустро-Угарска
ОбразовањеПолитехника у Прагу
Научни рад
ПољеАрхеологија – Антропологија
ИнституцијаЗемаљски музеј у Сарајеву
Познат поПрехисторијска налазишта" ("Дие прахисторисцхен Фундстаттен")
"Дие неолитисцхе Статион Бутмир"
"Арцхаологисцхес Ортслеxикон вон Босниен унд дер Херцеговина."
"Дие Гесцхицхте дес алтен Бергбауес ин Босниен унд дер Херцеговина"
НаградеЧлан-дописник Крунског аустријског геолошког Монархијског завода
"Витешки крст реда Фрање Јосипа".
Рођено име Вáцлав Радимскý

Вјецеслав Радимски је утемељио почетну минералошко-геолошку збирку Земаљског музеја Босне и Херцеговине који се налази у Сарајеву. Након тога је, све до краја живота истрајно радио на попуњавању и проширивању збирке новим експонатима и подацима. Изненада је преминуо од срчаног удара, код сарајевске Алипашине ћуприје.

Школовање

уреди
  • Основно и гимназијско образовање стекао је у Старом Мјесту у Прагу
  • У периоду и 1850. – 1854. студирао је чешку Политехнику у Прагу, гдје је испољио посебно занимање за минералошко-геолошке науке и машинско-техничку струку.
  • Двије године, 1855. и 1856. похађао је ондашње Монархијско монтано училиште у Пшибрами (Прибрами), гдје је студирао рударство и топионичарство, остваривши академски ранг „апсолуториј“, уз одличан успјех у свим предметима.

Професионална каријера

уреди

Након завршетка студија одлази у практичну службу у Ланданово рударско друштво у Јилемници у Чешкој. Ту се задржао релативно кратко, пошто му се указала прилика да, као „рударски кандидат“, пређе у Шцавницу, Угарска. Након краћег периода, постао је „рударски вјежбеник“.

Већ 1857, Радимски је био рударски пословођа камено-угљеног мајдана крај Ниржана, надомак Плзења, Чешка. Ту је остао до нове 1859. године, када је, са братом Јосипом основао Рударско друштво у угљеном округу крај града Wиесе, данашња аустријска покрајина у Штајерска.

Његово ванредно знање и богата надареност проширише кроз кратко вријеме рад тога мајдана; тај испрва скромни подхват подиже се у његовим рукама стварно и финанцијално, тако да је и сусједни мајдан доспио под његову бригу и паску. Пошто се је овај мајдан па и његов властити угљаник продао угљено-рударскому и трговачкому друштву у Визу, руководио је Радимски послове саједињених мајдана ко равнатељ од 1. марта 1871. до 31. марта 1883. Исто тако управљао је радом рудокопа у Штајерегу (Стеyерегг), што га бијаше закупило ц. и кр. прив. кефлашко жељезничко и рударско друштво.

Године 1884, Радимски одлази из Wиеса, пошто је државно грађевинско жељезницко друштво преузело укупно прометно одржавање и експлоатацију мајдана. Одатле је отишао у Вец, гдје се настани као овлаштени рударски мјерник.

Преломни догађај у каријери Радимског био је прелазак у Сарајево, јануара 1885. Овдје је био постављен за „рударственог надповјереника и управитеља рударског сатништва“ у Босни и Херцеговини. Већ 31. маја те године био је унапријеђен у чин рударског сатника.

Научни и стручни допринос

уреди

Пошто је и на новој позицији често боравио у Wиесу, имао је прилику да проучава многе споменике из прехисторијског и римског доба. Тако се у њему постепено развијала љубав према антропологији и археологији. Потребна ископавања је најприје подузимао самостално, а затим са са Јосипом Сомбатијем (Сзомбатхy), кустосом аустроугарског природословног дворског музеја. Резултати тих истраживања су објављени у дјелима:

  • “Ургесцхицхтлицхе Форсцхунген ин дер Умгебунг вон Wиес ин Миттелстеиермарк" (L: 1883-, II. и III.: 1888, IV.: 1891) и
  • „Уебер дие Грабунген им Јахре 1880".
  • „Дер Берицхт убер дие монтанистицхен Верхалтниссе унд дие Минерал-Воркоммниссе дес Сулмтхалес" (1868);
  • „Дас Wиесер Бергреивер" (1875);
  • „Дие Инсел Паго ин Далматиен унд Дерен Лигнит-Воркоммен" (1877);
  • „Уебер ден геологисцхен Бау дер Инсел Арбе ин далматиен" (1880).

Оне године коју је Радимски дјеловао у Wиесу, у Бечу је простудирао музејске материјале, збирке и књижнице, што му је омогућило да прошири своје обимне студије о прахисторијском и римском периоду. Те спознаје Радимски је искористио у проучавању босанских налазишта, а као истраживач и писац о овдашњим прахисторијским појавама стекао је углед у круговома признатих учењака, не само у Монархији, него у цијелој Европи.

У Гласнику Земаљског музеја Босне и Херцеговине и његовом додатку „Wиссенсцхафтлицхе Миттхеилунген", публицирао је низ радова, од којих су као посебна издања објевљени:

  • „Прехисторијска налазишта" (ћирилицом и латиницом), а на њемачком језику под насловом:
  • „Дие прахисторисцхен Фундстаттен";
  • ‘’Дие неолитисцхе Статион Бутмир" и рукопис:
  • „Арцхаологисцхес Ортслеxикон вон Босниен унд дер Херцеговина" (овај рад, са прилозима, чува се у Музеју);
  • „Дие Гесцхицхте дес алтен Бергбауес ин Босниен унд дер Херцеговина“ (са Карлом Патсцхом) Неколико мањих археолошких расправа, у ГЗМ изашло је након ауторове смрти.
Напомена: Тешло је наћи, ако је уопће и могуће, археолога који је – током само једне деценије дјеловања – прикупио толико много података о многим, дотад непознатим, налазиштима широм Босне и Херцеговине, од којих је већина данас потпуно запуштена и/или заборављена. На основу садржаја дјела Радимског, могуће је закључити да је имао добро развијену мрежу начелника опћина широм Босне и Херцеговине, који су му достављали прве информације о могућим археолошким налазиштима.

Познатији радови у ГЗМ

уреди
  • Остаци римске циглане и цигларске пећи у Сарајеву / Вјенцеслав Радимски, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 8 (1896), стр. 109-112.
  • Прехисторичка сојеница код Рипча у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 483-523.
  • Сојеница код Рипча у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 309-333.
  • Градина Главица код Великог Радића у котару крупском / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 229-230.
  • Римска развалина Градина Михаљевић у котару сребреничком / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 227-228.
  • Насуте градине Орловац и Служањска громила у котару мостарском / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 225-227.
  • Римски миљоказ код Трнова у котару јајачком / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 222-225.
  • Градина Косовача код Кусоња у котару зворничком / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 220-222.
  • Градина Илијина Греда у котару требињском / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 219-220.
  • Римска циглана код Пијавица близу Јајца / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 7(1895), стр. 217-219.
  • Некропола на Језеринама у Притоци код Бишћа / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 575-635.
  • Два занимљива нахогјаја из билећког краја краја у Херцеговини / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 496-497.
  • Голема фибула из Ивањске код Бањалуке у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 494-496.
  • Три занимљива нахогјаја из љубушког котара / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 493-494.
  • Опека легије из Велике Кладуше у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 492-493.
  • Неколико прехисторичких и римских останака код Грахова у ливањском котару / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 488-492.
  • Развалине цркве на Царевој Луци код Рмања у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 487.
  • Неколико старина из Гацког у Херцеговини / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 484-486.
  • Прехисторичко-римска утврда Калесија у котару зворничком / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 483-484.
  • Два бронца из подручја Пливе код Јајца / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 481-483.
  • Градина у Турбету код Травника / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 480-481.
  • Два бронца из Чапљине / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 479-480.
  • Некропола на Језеринама у Притоци код Бишћа (Наставак) / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 369-466.
  • Римска насеобина у Мајдану код Варцар-Вакуфа / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 331-341.
  • Некропола на Језеринама у Притоци код Бишћа / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 237-308.
  • Прехисторичка сојеница код Рипча близу Бишћа / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 129-138.
  • Некропола на Језеринама у Притоци код Бишћа / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 5(1893), стр. 37-93.
  • О некојим прехисторичким и римским грагјевним останцима у подручју ријеке Сане у Босни / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 4(1891), стр. 431-446.
  • Висорован Ракитно у Херцеговини / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 4(1891), стр. 413-424.
  • Римска утврда на Црквеници и каструм код Добоја / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 3(1891), стр. 251-262.
  • Бишће-поље код Мостара / V.Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 2(1891), стр. 159-192.
  • Продор градине трухеља у Босни / V. Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1(1891), стр. 53-54.
  • Римски град Домавија у Градини код Сребренице у Босни и тамошњи ископи / V. Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 1(1891), стр. 1-19.
  • Прехисторичка налазишта : како се претражују и како се с нагјеним предметима поступа, с особитим обзиром на Босну и Херцеговину и оне крајеве у Аустро-Угарској монархији гдје има прехистотичких останака / написао V. Радимскy, 1891. (књига)
  • Останци римских насеобина у Шипраги и Подбргју, за тим старобосански стећци у Шипраги и уз Врбању у Босни. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини / V. Радимскy, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, 4 (1892), стр. 75-80.

[1][2] [3][4]

==Признања==За два посљедњепоменута рада, Крунски аустријски геолошки државни завод именовао га је својим „чланом-дописником“. Обимни и предани стручни и научни рад је скренуо пажњу круга тада угледних ауторитета, па је 1878. добио одликовање „Витешки крст реда Фрање Јосипа“.

Његова многа, разноврсна и велика дјела на пољу геологије, како их је у својем званицном позиву увијек у корист јавног знања вршио, његова неуморна дјелатност ко рударског сатника и монтаног извјеститеља земаљске владе, стекоше признање и похвалу на другоме мјесту, као што је и „Школски Вјесник" у октобарској свесци достојно споменуо бригу овог врсног нашег сарадника о уредењу минералошких збирки за наше школе.

[5]

Такођер погледајте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ https://www.academia.edu/9658451/Bibliografija_radova_Glasnika_Zemaljskog_muzeja_priru%C4%8Dnik_za_studente_historije_i_arheologije_.
  2. ^ http://prijepisi.blogspot.ba/2015/10/radimsky-1896.html.
  3. ^ http://mjesec.ffzg.hr/webpac/?PAGER_offset=0&rm=results&f=PersonalName&v=Radimsky%20Vencel[мртва веза].
  4. ^ http://www.iis.unsa.ba/pdf/historijska_traganja_4.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2018).
  5. ^ Уредништво ГЗМ (1895): Вјенцеслав Радимски. Гласник Земељског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево, Година VII, Књига IV: 479-482.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vjenceslav_Radimski&oldid=28526251”