Владимир Бецић
Владимир Бецић (Брод на Сави, 1. мај 1886 − Загреб, 24. децембар 1954) био је хрватски сликар и један од припадника минхенске школе сликарства. Са Љубом Бабићем и Јеролимом Мишом један је од основача „Групе тројица” (1930).
| Владимир Бецић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. мај 1886. |
| Место рођења | Брод на Сави, Аустроугарска |
| Датум смрти | 24. децембар 1954. (68 год.) |
| Место смрти | Загреб, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
| Правац | савремена уметност |
Живот и каријера уреди
Рођен је у Броду на Сави 1. маја 1886. Студирао је право у Загребу и паралелно је учио и сликарство у приватној сликарској школи Менција Клемента Црнчића и Беле Чикоша у Загребу (1904). Потом је студирао сликарство код Хеинриха Книра у Минхену (1905) , а од 1906. године школовао се на Академие дер Билденден Кüнсте. У класи Хуга Хаберманна истакао се, уз Јосипа Рачића и Мирослава Краљевића, као ликовни уметник са савременим начином сликања (Дие кроатисцхе Сцхуле).[1]
Након Минхена у Паризу је уписао Ацадéмие де ла гранде Цхаумиèре (1909) и цртао за часопис Ле Рире. Из Париза у предвечерје Првог светског рата прешао у Битољ где је добио посао у гимназији.
Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.[2]
У Битољу је са супругом Бецича затекао Први светски рат, I док се Бецић као добровољац у српској војсци повлачио преко Албаније, супруга је као избеглица бежала пред инвазијом бугарске војске. Бецић је прешао преко Албаније с краљем и престолонаследником, и потом био на Крфу, а супруга се са српском војском јађући на коњу упутила равно према Грчкој. Нашли су се у Солуну у јануару 1916. године, када се српска војска припремала за пробој Солунског фронта. Ту им је, у новембру 1916, рођена и прва кћерка Мира.
Као, добровољац дописник и ратни сликар Штаба команде Шумадијске дивизије Владимир Бецић је уместо са пушком, наоружан фотоапаратом и палетом, био учесник у Великом рату, као ратни сликар српске војске.[3] Тада је сликао и за познати L'Иллустратион (1915 — 1918) на солунском фронту.[4]
Из овог периода Владимировог живота остаће запамћена слика Краљ Петар I Карађорђевић у колима која вуку четири вола, настала 6. новембра 1915. у Јанковој клисури, приликом повлачења српске војске и народа према Албанији. Слика је објављена на насловној страни посебног издања француског илустрованог часописа „Л’Иллустратион“ 1. јануара 1916. Исте године Бецић ће постати ратни дописник овог листа, у којем ће и наредне две године објављивати репортаже. Захваљујући том снимку, Бецић ће касније насликати идентичну слику, и тиме уписати у историју ратне фотографије.[5]
„Краљ-Петрова четири вола” — песма Едмона Ростана инспирисана Бецићевом сликом
Када је број Л’Иллустратион-а са Бецићевом сликом доспео у руке француском песнику Едмону Ростану, аутору чувеног Сирана де Бержерака, који у том тренутку лежи болестан у својој кући у Комбу. Слика старог и такође болесног краља, који одбија да напусти свој народ и заједно са њим прелази сурови и несигурни пут, толико је дирнула песника да је написао поему посвећену његовом херојству. „Кад сам то видео, учинило ми се да је сам Хомер, изгнан у српске крајеве, спрегнуо краљу та четири вола!” говорио је касније Ростан.[6]
Након завршетка Великог рата од 1919. до 1923. боравио је у Блажују крај Сарајева. Затим се преселио у Загреб, у коме је самостално излагао своје слике на изложбама Прољетног салона. Потом је излаго и на међународним изложбама у Риму (1911), Женеви (1921) и Венецији (1938).
Владимир Бечић је заслужан, не само за организовање прве самосталне изложбе савремене уметности у Битољу, већ и за развоју модерног сликарства у Македонији, што је од историјског значаја.
У Загребу је Бецић предавао на Вишој школи за умјетност и обрт (од 1924. године) и на Академији ликовних умјетности (до 1947. године).
Био је члан ХАЗУ од 1934. године.
Ликовно стваралаштво уреди
Ликовно стваралаштво Владимира Бечића у његовој првој стваралачкој фази настало је под јаким утицајем минхенске школе која је дала нове импулсе и креативне ситуације у хрватском модерног сликарству, када је оно кренуло у напуштање истрошеног традиционалног академског начин уметничког изражавања. У том периоду на Бецића су значајно утицали слика Wилхелма Леибблеа и дела импресиониста (посебно Едуара Манеа).[1]
Бечићева каснија дела ближа су креативним начелима Пола Сезана. I њим уметник наглашава композицијску структурну оријентацију геометрији како у пејзажима тако и у људским фигурама.
Његов уметнички израз био је усмерен на моделирање својеврсне уметничке јасноће и енергије, а његове скице у уљу и акварелу изражавале су свежину непосредног индивидуалног утиска, осећаја и осетљивости. Његов рад карактерише и богатство изражавања и широк спектар боја, којима Бецић формира облике са изузетним волуменом.
Према речима Мирослава Крлеже, Бечић је заслужио високо место у историји хрватске модерне умјетности.[7] А у овој реченици за памћење Матка Пеића овако је окарактерисано сликарство Владимира Бецића...
| „ | Прездрав, од земље, претежак, од школовања пресолидан, сликао је више оком, него маштом.[1] | ” |
Ликовна дела уреди
|
|
 |
Изложбе уреди
- Самосталне изложбе
- 1910. — Загреб
- 1919. — Загреб
- 1984. — Владимир Бециц - Умјетницки павиљон (Арт Павилион Загреб), Загреб
- 2005. — Владимир Бецић, Свједок Истине Постојања, Адрис Галлерy, Ровињ
- Групне изложбе
- 1973. — Слике Минхенског круга - Умјетнички павиљон Загреб, Загреб
- 2007. — Из фундуса галерије - Музеј модерне умјетности Дубровник, Дубровник
- 2008. — Из фонда музеја - Музеј модерне умјетности Дубровник, Дубровник
Збирке уреди
Радови Владимира Бецића данас се могу наћи у следећим јавним збиркама:
- Музеј модерне умјетности Дубровник, Дубровник, Хрватска
- Галерија ликовних умјетности Осијек, Осијек, Хрватска
- Музеј модерне и савремене умјетности (ММСУ), Ријека, Хрватска
- Галерија Умјетнина Сплит, Сплит, Хрватска
- Музеј Сувремене умјетности (МСУ), Загреб, Хрватска
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Матко Пеић, Владимир Бецић, Ревија, Осијек 1987, стр. 70-71.
- ^ Елезовић, Звездана (2009). „Косовске теме павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године”. Баштина. 27.
- ^ Између трубе и тишине: ратни сликари 1912–1918: Галерија РТС, Београд, 13. март – 13. април 2014. / [аутор изложбе и каталога Здравко Вучинић; фотографија Срђан Вељовић], Београд 2014.
- ^ Лазар Трифуновић, Ратни сликари 1912-1918, Народни музеј Беогад и Војни музеј, Београд, 1964.
- ^ Шутовић, Соња. „Слика која је пре 100 година Србе представила свету”. Блиц новине, 4. 1. 2015. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ Моон, Qуеен. „Краљ Петар на колима која вуку волови”. Часопшис Куш. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ Мирослав Крлежа, О Владимиру Бецићу, Ликовне студије, Сабрана дјела Мирослава Крлеже, НИШРО „Ослободјење”, Сарајево - ИКРО "Младост", Загреб; Сарајево 1985, стр. 176.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Владимир Бецић на Викимедијиној остави
- Слика која је пре 100 година Србе представила свету - www.блиц.рс
