Задњи универзални заједнички предак

Задњи универзални заједнички предак (енгл. last universal common ancestor - LUCA), или задњи универзални предак (енгл. last universal ancestor - LUA), или (некоректно[Р 1]) прогенот, најскорија је популација организама из које сви организми који живе на Земљи воде заједничко порекло.[1] LUCA је најближи заједнички предак свих садашњих животних форми на Земљи. Не би требало подразумевати да је LUCA био први живи организам на Земљи. Процењује се да је LUCA живео пре између 3,5 до 3,8 милијарди година (током палеоархејске ере).[2][3] Композиција ЛУЦА припадника није директно доступна као фосил, али се може студирати путем поређења генома његовох потомака, организама који живе у данашње време. На тај начин је једна студија из 2016. године идентификовала сет од 355 гена за које се сматра да су били присутни у врсти LUCA. Из тога следи да је то био већ сложен животни облик с многим коадаптираним својствима укључујући механизме транскрипције и транслације за конвертовање информације између ДНК, РНК, и протеина.[4][5][6][7] Неки од тих гена, су међутим могли да буду стечени касније путем хоризонталног трансфера гена између археја и бактерија.[8]

Најранија евиденција живота на Земљи је биогени графит нађен у 3,7 милијарди година старим метаморфозним седиментарним стенама откривеним у западном Гринланду[9][10] и фосили микробиолошког покривача нађени у 3,48 милијарди година старом пешчару откривеном у Западној Аустралији.[11][12] Једна студија из 2015. године је лоцирала потенцијално биогени угљеник од пре 4,1 милијарде година у древним стенама у Западној Аустралији, али би такви налази указивали на постојање различитих услова на Земљи током тог периода од оних који су генерално претпостављени у данашње време, што би указивало на раније порекло живота.[13][14] Године 2017. је објављен опис путативних фосилизованих микроорганизама који су бар 3,77 милијарди година стари, и који су нађени у феругинозним седиментним стенама у Квебеку у Канади.[15]

Чарлс Дарвин је предложио теорију универзалног заједничког порекла путем еволуционог процеса у својој књизи О пореклу врста 1859. године, пишући „Стога би требало да закључим из аналогије да су вероватно сва органска бића која су икада живела на овој земљи потекла из неког првобитног облика, у коме је живот први пут удахнут.”[16]

Напомене уреди

  1. ^ Постоји широко заступљена заблуда да су дефиниције LUCA и прогенота исте; међутим, прогенот се дефинише као организам који је „још увек у процесу еволуирања односа између генотипа и фенотипа”, и само се хипотетише да је LUCA progenot.
    Gogarten, Johann Peter; Deamer, David (25. 11. 2016). „Is LUCA a thermophilic progenote?”. Nature Microbiology. 1: 16229. doi:10.1038/nmicrobiol.2016.229. 

Reference уреди

  1. ^ Theobald, DL (maj 2010). „A formal test of the theory of universal common ancestry”. Nature. 465 (7295): 219—22. Bibcode:2010Natur.465..219T. PMID 20463738. doi:10.1038/nature09014. 
  2. ^ Doolittle, WF (februar 2000). „Uprooting the tree of life”. Scientific American. 282 (2): 90—95. PMID 10710791. doi:10.1038/scientificamerican0200-90. 
  3. ^ Glansdorff N, Xu Y, Labedan B (2008). „The last universal common ancestor: emergence, constitution and genetic legacy of an elusive forerunner”. Biology Direct. 3: 29. PMC 2478661 . PMID 18613974. doi:10.1186/1745-6150-3-29. 
  4. ^ "The physiology and habitat of the last universal common ancestor" by Madeline C. Weiss, FilipaL.Sousa, Natalia Mrnjavac, Sinje Neukirchen, Mayo Roettger, Shijulal Nelson-Sathi and William F. Martin (July 25, 2016) (Nature Microbiology 16116 | . doi:10.1038/NMICROBIOL.2016.116.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Nick Lane: The Vital Question – Energy, Evolution, and the Origins of Complex Life, WW Norton. . 2015. ISBN 978-0-393-08881-6 https://books.google.de/books?id=IfJYBQAAQBAJ&pg=PT77&lpg=PT77&dq=nick+lane+the+vital+question&source=bl&ots=wZ1vmiXh7z&sig=DAn9E_5fw8XGQ8nmsGOm1_R4VlI&hl=de&sa=X&ved=0ahUKEwjKnLWhtuPVAhWLPxQKHXK3B1sQ6AEIIDAA#v=onepage&q=alkaline%20hydrothermal%20vents.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Joseph F. Sutherland: on The Origin Of Tha Bacteria And The Archaea, auf B.C vom 16. August 2014
  7. ^ Wade, Nicholas (25. 7. 2016). „Meet Luca, the Ancestor of All Living Things”. New York Times. Приступљено 25. 7. 2016. 
  8. ^ Gogarten, Johann Peter; Deamer, David (2016). „Is LUCA a thermophilic progenote?”. Nature Microbiology. 1: 16229. doi:10.1038/nmicrobiol.2016.229. 
  9. ^ Ohtomo, Yoko; Kakegawa, Takeshi; Ishida, Akizumi; Nagase, Toshiro; Rosing, Minik T. (2013). „Evidence for biogenic graphite in early Archaean Isua metasedimentary rocks”. Nature Geoscience. 7: 25—28. Bibcode:2014NatGe...7...25O. doi:10.1038/ngeo2025. 
  10. ^ Hassenkam, T.; Andersson, M. P.; Dalby, K. N.; Mackenzie, D. M. A.; Rosing, M. T. (2017). „Elements of Eoarchean life trapped in mineral inclusions”. Nature. 548 (7665): 78—81. doi:10.1038/nature23261. 
  11. ^ Borenstein, Seth (13. 11. 2013). „Oldest fossil found: Meet your microbial mom”. Associated Press. Приступљено 15. 11. 2013. 
  12. ^ Noffke, N.; Christian, D.; Wacey, D.; Hazen, R.M. (decembar 2013). „Microbially induced sedimentary structures recording an ancient ecosystem in the ca. 3.48 billion-year-old Dresser Formation, Pilbara, Western Australia”. Astrobiology. 13 (12): 1103—24. PMC 3870916 . PMID 24205812. doi:10.1089/ast.2013.1030. 
  13. ^ „Excite News - Hints of life on what was thought to be desolate early Earth”. apnews.excite.com. Приступљено 18. 6. 2016. 
  14. ^ Bell, Elizabeth A.; Boehnke, Patrick; Harrison, T. Mark; Mao, Wendy L. (24. 11. 2015). „Potentially biogenic carbon preserved in a 4.1 billion-year-old zircon”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 112 (47): 14518—21. ISSN 1091-6490. PMC 4664351 . PMID 26483481. doi:10.1073/pnas.1517557112. 
  15. ^ Dodd, Matthew S.; Papineau, Dominic; Grenne, Tor; slack, John F.; Rittner, Martin; Pirajno, Franco; O'Neil, Jonathan; Little, Crispin T. S. (2. 3. 2017). „Evidence for early life in Earth's oldest hydrothermal vent precipitates”. Nature. 543: 60—64. doi:10.1038/nature21377. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г. Приступљено 17. 04. 2018. 
  16. ^ Darwin, C. (1859), The Origin of Species by Means of Natural Selection, John Murray, стр. 490 

Spoljašnje veze уреди