Зонирање је метода урбанистичког планирања у којој општина или други ниво власти дели земљиште на подручја која се називају зонама, унутар којих је одређено коришћење земљишта дозвољено или забрањено.[1] Зоне се могу дефинисати за наменску употребу (нпр. стамбене, индустријске) или могу комбиновати неколико компатибилних употреба.

Зониска схема општег просторног плана града Скопље, Северна Македонија. Различите области урбаног зонирања су представљене различитим бојама.

Правила планирања могу се различито дефинисати за сваку зону, одређујући да ли се може дати планска дозвола за изградњу одређеног објекта. Зонирање може одредити разне директне и условне намене земљишта. Оно може указивати на величину и димензије парцела на које земљиште може бити подељено, или на облик и размере зграда. Ове смернице су успостављене ради регулисања градског раста и развоја.[2][3]

Зонирање је најчешћи регулаторни метод урбаног планирања који користе локалне оуправе у развијеним земљама.[4][5][6] Изузеци укључују Уједињено Краљевство и град Хјустон.[7]

ОпсегУреди

Примарна сврха зонирања је раздвајање употреба за које се сматра да су некомпатибилне. У пракси се зонирање такође користи да би се спречило да нови развој омета постојеће намене и/или да би се сачувао „карактер” заједнице.

Зонирање може обухватати регулисање врста активности које ће бити прихватљиве на одређеним парцелама (као што су отворени простор, стамбене, пољопривредне, комерцијалне или индустријске), густине при којима се те активности могу обављати (од кућа мале густине као што су самостални породични домови, до велике густине као што су станови у високим зградама), висина зграда, количина простора који структуре могу да заузимају, локације зграде на парцели (удаљености), пропорције типова простора на парцели, као што су величина уређеног простора, непропусних површина, саобраћајних трака и да ли је паркирање омогућено или не.

РеференцеУреди

  1. ^ Ламар, Аника (1. 12. 2015). „Зонинг ас Таxидермy: Неигхборхоод Цонсерватион Дистрицтс анд тхе Регулатион оф Аестхетицс”. Индиана Лаw Јоурнал. 
  2. ^ Урбан Стормwатер Манагемент ин тхе Унитед Статес. Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 2009. 
  3. ^ Ходге, Гералд (2014). Планнинг Цанадиан Цоммунитиес. Торонто: Тхомсон. стр. 388—390. ИСБН 978-0-17-650982-8. 
  4. ^ Цавес, Р. W. (2004). Енцyцлопедиа оф тхе Цитy. Роутледге. стр. 784. ИСБН 978-0415862875. 
  5. ^ Е.г., Лефцое, Георге, "Тхе Регулатион оф Суперсторес: Тхе Легалитy оф Зонинг Ординанцес Емергинг фром тхе Скирмисхес бетwеен Wал-Март анд тхе Унитед Фоод анд Цоммерциал Wоркерс Унион" (Април 2005). УСЦ Лаw, Легал Студиес Ресеарцх Папер Но. 05-12; анд УСЦ Лаw анд Ецономицс Ресеарцх Папер Но. 05-12. Аваилабле ат ССРН 712801
  6. ^ БМВБС - Стартсеите. Бмвбс.де. Ретриевед он 2013-07-19.
  7. ^ „Хоустон Доесн'т хаве зонинг, бут тхере аре wоркароундс”. Рице Киндер Институте фор Урбан Ресеарцх. 2020. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди