Википедија

Зоран Станојевић

Зоран Станојевић (Београд, 7. март 1942 — Београд, 11. јун 2021) био је југословенски и српски писац за децу и одрасле, драмски писац, преводилац, афористичар, сатиричар, радијски водитељ и омниолог.

Зоран Станојевић
Датум рођења(1942-03-07)7. март 1942.
Место рођењаБеоград, Окупирана Србија
Датум смрти11. јун 2021.(2021-06-11) (79 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Биографија уреди

Рођен је 7. марта 1942. у Београду. Родитељи су му били Јелица и Тихомир Станојевић.

Студирао је драматургију на београдском Факултету драмских уметности.

Живео је у Београду и повремено Минхену.

Преминуо је 11. јуна 2021. године.[1]

Рад уреди

Објавио је 21 књигу у периоду од 1968. до 2018. Заступљен је у многим антологијама. Написао је око 60 драма од којих је трећина награђена на анонимним радио конкурсима. Радио драме су му игране на свим већим радио станицама у Југославији, а 15-ак преведено и играно у Шведској, Немачкој, Аустрији и Белгији.

Почевши од 1977. године, објавио је стотине прича у листовима и часописима: Младост, Јеж, Макси смех, Летњи Јежев алманах, Јежев хумор на квадрат, Сатирикон, Зум репортер, Новости осам, Око, Политика експрес, Нин, Политика — Тхе интернатионал wееклy, Борба, Наша Крмача, Данга, Политика, као и у стотинак бројева ЕТНЕ (часописа за сатиру који постоји само у Интернету), итд.

Превео је пет књига, међу њима и тротомног Толкиновог Господара прстенова.

Каже да је половину радног века провео као слободан уметник, а другу половину као водитељ и водитељ-уредник у Радио Београду. На Радио Београду је од 1965. испрва као спољни сарадник, а од 1976. до 2005. остварио је око 4.000 сати „живог” радијског програма. Био и дописник Радио Београда 2 из Немачке.

Радијске емисије уреди

  1. Време радозналости (на Првом програму Радио Београда, водио дуже од седам година, 1976—1983)
  2. Ловац на бисере (на Београду 202, краће од годину дана, 1979—1980)
  3. Клуб Два (на Другом програму Радио Београда, први уредник и водитељ емисије, више од седам година, 1986—1994)
  4. Хобископ (на Другом програму Радио Београда, више од седам година, 1986—1994) и
  5. Омниологија / Познавање свега (на Београду 202, четири и по године, 2011—2015; по истоименој књизи из 1982).

Преводи уреди

  1. Озма од Оза, L. Френк Баум (Нолит, Београд);
  2. Бил, Херој Галаксије, Хари Харисон (СФ);
  3. Трампа свести, Роберт Шекли (СФ);
  4. Дела Времена, Џон Бранер (Народна књига, Београд) (СФ);
  5. Дружина прстена — Господар прстенова 1, Џ. Р. Р. Толкин
  6. Две куле — Господар прстенова 2, Џ. Р. Р. Толкин
  7. Повратак краља — Господар прстенова 3, Џ. Р. Р. Толкин (најмање девет издања комплета са његовим преводом: Нолит, Београд 1981.; Стилос, Београд, 1988.; Бата књига, Београд, 1996; Есотхериа/Моћ књиге, Београд, 1996—2002; Народна књига — Алфа, Београд 2002; … Публик практикум, Београд, 2018)

Позоришне драме уреди

  1. Рођак Гло/Капетан Снип
  2. Пабло, човек коме су се догодиле ципеле

ТВ сценарио уреди

  1. Људи који трепере (серија од 13 получасовних епизода — сатира са благим укусом научне фантастике), ТВ Београд откупио 2003, чека реализацију.

Објављене књиге уреди

11 наслова за одрасле и 10 за децу:

  1. Лице намењено другима кратке приче (Матица српска, Нови Сад, 1968),
  2. Рођак Гло („Радивој Ћирпанов”, Нови Сад, 1971),
  3. Капетан Снип (Нолит, Београд,1973),
  4. Познавање писца (БИГЗ, Београд, 1974),
  5. Највећи детектив на свету (БИГЗ, Београд, 1974),
  6. Пси (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972),
  7. Мачке (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972),
  8. Животиње из дивљине (песме за децу; БИГЗ, Београд,1972),
  9. Поспани Мартин (Дечје Новине, Горњи Милановац, 1973),
  10. Кућа која је пустила корен („Радивој Ћирпанов”, Нови Сад, 1981),
  11. Зеци, пеци, пец (ЈЕЖ, Београд, 1982);
  12. Познавање свега (Нолит, Београд, 1982),
  13. Горанов дневник („Дневник”, Нови Сад, 1989)
  14. Књига, сатиричне приче („Визија 011”, Београд, 1994),
  15. Београд из све снаге (Сага Т.С.Т. Београд, 1995).
  16. Београд: брзи водич (блеферски приручник за праве блефере) („Мала велика књига”, Нови Сад, 1999).
  17. Пиво (Моно-Мањана прес, Београд, 2000),
  18. Црта испод света, сатиричне приче („Конрас”, Београд. 2004)
  19. Говори Ф. Громки-Тмурни, (Драслар партнер, Београд 2004)
  20. Нама није ни како нам јесте, књига афоризама, (Алма, Београд, 2009).
  21. Мислим по кућама, сатиричне приче (Биндер, Београд, 2013).

Изложбе уреди

Изложба ничега (перформанс), 1985. у „Клубу међународног пријатељства” у Београду. Била је то анти-изложба или пародија изложбе: потпуно празан изложбени простор, каталог, уметник и 60 посетилаца.

Случајни афоризми уреди

  • Ако је добрим намерама поплочан пут у пакао, ми смо на путу за рај.
  • Резултати доиста импресионирају, само штета што баш на овај начин…
  • Даљим повећавањем највећих плата наша просечна плата може да постане и већа од 450 евра. Шта се чека?
  • Немамо ништа јер смо тако у могућности.
  • Најновија истраживања показују да смо ми били овде још много пре но што смо однекуд дошли.
  • Има људи у којима не би пристао да се затекне ни хемороид који држи до себе.
  • Извођач радова жали се што га нападају иако апсолутно ништа није урадио.
  • Шта год треба да се ради, ми и за то имамо људе који то не умеју.
  • Прожима ме тако снажан ентузијазам да од тога не стижем да се бавим оним на шта ми се он односи.
  • У касапници, ако се обраћате особи која држи сатару, добро је за нијансу другачије формулисати питање „Имате ли ви мозга”.
  • Имајмо у зиду да чак и само јадна једина сливна грушка можеда упрпасти млитав сисао сваке наше печенице!
  • Све комшијске краве су поцркале, све жеље су испуњене… али сада треба наћи неки нов извор среће.
  • Данашњи дан је до јуче био незабележен у нашој новијој историји!
  • Доведу ми једног, тај ми нешто цвили, други пишти, трећи јауче — рече џелат — кад ће једном да ми доведу оног човека који звучи гордо!?
  • Захваљујући купљеним докторатима код нас већ постоји вештачка интелигенција.

Награде уреди

  1. „Невен” за најбоље остварење за децу на српскохрватском језику за књигу „Рођак Гло” (1971); Змајеве дечје игре;
  2. „Змајева награда”, за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, (2002); Змајеве дечје игре;
  3. Награда „Сигридруг”, за „Горанов дневник”, за најбољи текст монодраме, (1997); Змајеве дечје игре;
  4. Златна значка Културно просветне заједнице, (1991);
  5. Златни микрофон Радио Београда (2008);
  6. Плакета Витомир Богић за изузетан допринос радиофонији (2015)

Референце уреди

[2][3][4][5][6][7]

  1. ^ „Преминуо сатиричар, писац, преводилац и новинар Зоран Станојевић”. Данас. 12. 6. 2021. Приступљено 12. 6. 2021. 
  2. ^ „Клуб 2: Зоран Станојевић”. Званични сајт РТС-а. Приступљено 24. 01. 2018. 
  3. ^ „ЕТНА – бр. 51, 1. новембар 2005. (интервју Весне Денчић)”. ЕТНА. Архивирано из оригинала 19. 09. 2018. г. 
  4. ^ „Фестивал Кратких Књижевних Форми, Сремски Карловци 2014.” (ПДФ). 
  5. ^ „Сајт Београдског афористичарског клуба”. БАК. [мртва веза]
  6. ^ „Гостовање радијског Зорана Станојевића у “Тако стоје ствари“ телевизијског Зорана Станојевића (РТС, мај 2016)”. Гоогле →YоуТубе. 
  7. ^ „Интервју Зорана Станојевића са Милом Перићем у “Говорници“ (ТВ Марш, септембар 2018)”. YоуТубе. 

Спољашње везе уреди

 

Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zoran_Stanojević&oldid=27537842”