Звончићи (ботаника)
Звончићи (лат. Campanulaceae)[2] је породица реда Астералес, дивизије Eudicotiledonae, са 2.400 врста у 84 рода зељастих биљака цветница, грмова, а ретко малог дрвећа. Често садрже млеколике неотровне сокове.[3][4][5][6] Породица је именована по типском роду Campanula. [7] Међу њима су и познате баштенске биљке родова Campanula (звончић),[8] Lobelia[8][7] и Platycodon[9][10] (балонастих цветова).
| Цампанулацеае | |
|---|---|
| |
| Campanula cespitosa | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Астеридс |
| Ред: | Астералес |
| Породица: | Цампанулацеае Juss.[1] |
| Родови | |
|
Види текст | |
Ова породица је готово космополитски распрострањена. Осим широке заступљености на северној хемисфери, јавља се и на јужној хемисфери. Јужна Африка је изузетно богата члановима ове породице. Ових врста нема у Сахари, Антарктику, Североисточној Азији и северном Гренланду.
Опис уреди
Листови су често наизменични, ређе насупротни. Они су такође једноставни и без споредних листића (залистака). Цветови су двополни, у облику звона, које се састоји од уских цеви налик круницу са малим проширењем режњева. Многде су у разним нијансама плаве боје и суседних делова спектра.
Цветна формула је: или или
![{\displaystyle \star \;K_{5}\;[C_{(5)}\;A_{5}]\;G_{\underline {(2-3-5)}}}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/fe47f3bf74ac8e7641a55a71a08530df67935cd7)
Потпородице и родови уреди
- Adenophora - Европа и Азија
- Astrocodon - Сибир
- Asyneuma - Јужна Европа и Азија
- Azorina - Азорска острва
- Berenice - Реинион
- Campanula - углавном северна хемиспхера
- Canarina - Канарска острва и источна Африка
- Codonopsis - Источна Азија
- Craterocapsa - Јужна Африка
- Cryptocodon - Централна Азија
- Cyananthus - Источна Азија
- Cylindrocarpa - Централна Азија
- Echinocodon - Кина
- Edraianthus - Југоисточна Европа и западна Азија
- Feeria - Мороко
- Gadellia - Кавказ
- Githopsis - Америка
- Gunillaea - Тропска Африка и Мадагаскар
- Hanabusaya - Кореја
- Heterochaenia - Реинион
- Heterocodon - Америка
- Homocodon - Кина
- Jasione - Европа и југозападна Азија
- Legousia - Европа и јужна Африка
- Leptocodon - Хималаји
- Lightfootia - Африка
- Merciera - Јужна Африка
- Michauxia - Средњи исток
- Microcodon - Јужна Африка
- Musschia - Мадеира
- Namacodon - Југозападна Африка
- Nesocodon - Маурицијус
- -{Numaeacampa
- Ostrowskia - Centralna Azija
- Peracarpa - Jugoistočna Azija
- Petromarula - Krit
- Physoplexis - Alpi
- Phyteuma - Evropa i Azija
- Platycodon - Istočna Azija
- -{Поповиоцодониа- Источни Сибир
- Присматоцарпус - Јужна Африка
- Рхигиопхyллум - Јужна Африка
- Роелла - Јужна Африка
- Сергиа - Централна Азија
- Сипхоцодон - Јужна Африка
- Сyмпхyандра - Југоисточна Европа и западна Азија
- Тхеилера - Јужна Африка
- Трацхелиум - Југоисточна Европа, средњи исток и централна Азија
- Треицхелиа - Јужна Африка
- Триоданис - Америке и јужна Европа
- Wахленбергиа - углавном јужна хемисфера
- Зеугандра - Иран
- Апетахиа - Друштвена Острва
- Бригхамиа - Хаваји
- Бурмеистера - Северни Анди и централна Америка
- Центропогон - Неотропи
- Цлермонтиа - Хаваји
- Цyанеа - Хаваји
- Делиссеа - Хаваји
- Диалyпеталум - Мадагаскар
- Диастатеа - Неотропи
- Диелсантха - Тропска Африка
- Доwнингиа - Северозападна Америка и јужна Америка
- Грамматотхеца - Јужна Африка
- Хетеротома - Мексико
- Хиппоброма - Западни Инди
- Хоwеллиа - Америка
- Хyпсела - Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Америка
- Исотома - Аустралија
- Лаурентиа = Исотома, Соленопсис, Хиппоброма
- Легенере - Калифорнија
- Лобелиа - космополитска
- Лyсипомиа - Анди
- Монопсис - Јужна Африка
- Палмерелла - Калифорнија
- Портерелла - Америка
- Пратиа - Аустралазија
- Рутхиелла - Нова Гвинеја
- Сцлеротхеца - Друштвена острва
- Сипхоцампyлус - Неотропи
- Соленопсис - Јужна Европа и северна Африка
- Трематоцарпус - Хаваји
- Трематолобелиа - Хаваји
- Тримерис - Св Хелена
- Унигенес - Јужна Африка
- Цyпхиа - Африка
- Цyпхоцарпус - С Чиле
- Немацладус - Америка
- Парисхелла - Калифорнија
- Псеудонемацладус - Мексико
Фосилни запис уреди
Најранија позната појава Цампанулацеае полена је из олигоценских слојева.[11] Најранији Цампанулацеае макрофосили су семе †Цампанула палеопyрамидалис у 17-16 милиона година старим миоценским депозитима у Новом Сончу на Карпатима у Пољској. То је блики сродник изумрлог Цампанула пyрамидалис.[12][13]
Хемијска једињења уреди
Планови потфамилије Лобелиоидеае садрже алкалоид лобелин.[14][15][16][17] Главни облик складиштења угљеник хидрата код Цампанулацеае је инулин,[18][19] полифруктан који се исто тако јавља у сродним Астерацеае врстама.[20][21]
Референце уреди
- ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009), „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”, Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy, 161 (2): 105—121, дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x, Архивирано из оригинала 25. 5. 2017. г., Приступљено 10. 12. 2010
- ^ „Прилог II — Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива” (ПДФ). Завод за заштиту природе Србије. стр. 8. Архивирано из оригинала (ПДФ) 8. 3. 2022. г. Приступљено 25. 2. 2023.
- ^ Цампбелл Н. А.; ет ал. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7.
- ^ Шољан; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6.
|фирст1=захтева|ласт1=у Аутхорс лист (помоћ) - ^ Јудд, Wалтер С.; Цампбелл, Цхристопхер С.; Келлогг, Елизабетх А.; Стевенс, Петер Ф.; Доногхуе, Мицхаел Ј. (2007). Плант сyстематицс: а пхyлогенетиц аппроацх. (1ст ед. 1999, 2нд 2002) (3 изд.). Синауер Ассоциатес. ИСБН 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014.
- ^ Симпсон, Мицхаел Г. (2011). Плант Сyстематицс. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014.
- ^ а б Ламмерс, Тхомас. „Ревисион оф тхе Инфрагенериц Цлассифицатион оф Лобелиа L. (Цампанулацеае: Лобелиоидеае)”. Анналс оф тхе Миссоури Ботаницал Гарден. 98: 37—62. дои:10.3417/2007150.
- ^ а б „Генус: Цампанула L.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 29. 1. 2004. Архивирано из оригинала 6. 10. 2012. г. Приступљено 3. 2. 2011.
- ^ Хонг, Деyуан; Клеин, Лаура L.; Ламмерс, Тхомас Г. „Платyцодон грандифлорус”. Флора оф Цхина. 19 — преко еФлорас.орг, Миссоури Ботаницал Гарден, Ст. Лоуис, МО & Харвард Университy Хербариа, Цамбридге, МА.
- ^ Енглисх Намес фор Кореан Нативе Плантс (ПДФ). Поцхеон: Кореа Натионал Арборетум. 2015. стр. 578. ИСБН 978-89-97450-98-5. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 5. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2017 — преко Кореа Форест Сервице.
- ^ Фриис, Елсе Марие; Цране, Петер Р.; Педерсен, Кај Раунсгаард (август 2011). Еарлy Флоwерс анд Ангиосперм Еволутион. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521592833.
- ^ хттп://www.амјбот.орг/цонтент/еарлy/2016/02/09/ајб.1500450.фулл.пдф
- ^ Лагомарсино, L. П.; Цондамине, Ф. L.; Антонелли, А; Мулцх, А; Давис, C. C. (2016). „Тхе абиотиц анд биотиц дриверс оф рапид диверсифицатион ин Андеан беллфлоwерс (Цампанулацеае)” (ПДФ). Неw Пхyтологист. 210 (4): 1430—1442. ПМЦ 4950005
. ПМИД 26990796. дои:10.1111/нпх.13920.
- ^ Неугебауер, Н. M.; Харрод, С. Б.; Стаирс, D. Ј.; Цроокс, П. А.; Дwоскин, L. П.; Бардо, M. Т. (2007). „Лобелане децреасес метхампхетамине селф-администратион ин ратс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 571 (1): 33—8. ПМЦ 2104779 . ПМИД 17612524. дои:10.1016/ј.ејпхар.2007.06.003.
- ^ Еyерман, D. Ј.; Yамамото, Б. К. (2005). „Лобелине аттенуатес метхампхетамине-индуцед цхангес ин весицулар моноамине транспортер 2 иммунореацтивитy анд моноамине деплетионс ин тхе стриатум”. Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 312 (1): 160—9. ПМИД 15331654. дои:10.1124/јпет.104.072264.
- ^ Полстон, Ј. Е.; Цуннингхам, C. С.; Родвелт, К. Р.; Миллер, D. К. (2006). „Лобелине аугментс анд инхибитс цоцаине-индуцед хyперацтивитy ин ратс”. Лифе Сциенцес. 79 (10): 981—90. ПМИД 16765386. дои:10.1016/ј.лфс.2006.05.006.
- ^ Фароок, Ј. M.; Леwис, Б; Гаддис, Ј. Г.; Литтлетон, Ј. M.; Баррон, С (2009). „Лобелине, а ницотиниц партиал агонист аттенуатес алцохол цонсумптион анд преференце ин мале Ц57БЛ/6Ј мице”. Пхyсиологy & Бехавиор. 97 (3–4): 503—6. ПМИД 19268674. дои:10.1016/ј.пхyсбех.2009.02.031.
- ^ „Тхе Децларатион оф Цертаин Исолатед ор Сyнтхетиц Нон-Дигестибле Царбохyдратес ас Диетарy Фибер он Нутритион анд Супплемент Фацтс Лабелс: Гуиданце фор Индустрy” (ПДФ). УС Фоод анд Друг Администратион. 14. 6. 2018. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ Хсу, ЦY; Бансал, Н (август 2011). „Меасуред ГФР ас "голд стандард"--алл тхат глиттерс ис нот голд?”. Цлиницал Јоурнал оф тхе Америцан Социетy оф Непхрологy. 6 (8): 1813—4. ПМИД 21784836. дои:10.2215/цјн.06040611.
- ^ П.Ф. Стевенс (2001). „Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите”. Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите.
- ^ Јеффреy, C. 2007. Цомпоситае: Интродуцтион wитх кеy то трибес. Пагес 61–87 ин Фамилиес анд Генера оф Васцулар Плантс, вол. VIII, Флоwеринг Плантс, Еудицотс, Астералес (Ј. W. Кадереит анд C. Јеффреy, едс.). Спрингер-Верлаг, Берлин
Литература уреди
- Цампбелл Н. А.; ет ал. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7.
- Ламмерс, Т.Г. (2007). Wорлд Цхецклист анд Библиограпхy оф Цампанулацеае. Рицхмонд, Сурреy, Унитед Кингдом: Роyал Ботаниц Гарденс, Кеw.
- Федоров, А.; Кованда, M. (1976). „Цампанулацеае”. Ур.: Т.Г. Тутин; V.Х. Хеywоод; ет ал. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс. стр. 74—93.
- Борсцх, Т.; Короткова, Н.; Раус, Т.; Лобин, W.; Лоехне, C. (2009). „Тхе петD гроуп II интрон ас а генус анд специес левел маркер: Утилитy фор трее инференце анд специес идентифицатион ин тхе диверсе генус Цампанула (Цампанулацеае)”. Wиллденоwиа. 39: 7—33. дои:10.3372/wи.39.39101.
- Роqует, C.; Сáез, L.; Алдасоро, Ј. Ј.; Алфонсо, С.; Аларцóн, M. L.; Гарциа-Јацас, Н. (2008). „Натурал делинеатион, молецулар пхyлогенy анд флорал еволутион ин Цампанула”. Сyстематиц Ботанy. 33: 203—217. дои:10.1600/036364408783887465.
- Цоснер, M. Е.; Раубесон, L. А.; Јансен, Р. К. (2007). „Цхлоропласт ДНА реаррангементс ин Цампанулацеае: пхyлогенетиц утилитy оф хигхлy реаррангед геномес” (ПДФ). БМЦ Еволутионарy Биологy. 4 (27): 1—17. ПМЦ 516026 . ПМИД 15324459. дои:10.1186/1471-2148-4-27.
- Еддие, W. M. M.; Схулкина, Т.; Гаскин, Ј.; Хаберле, Р. C.; Јансен, Р. К. (2003). „Пхyлогенy оф Цампанулацеае с. стр. инферред фром ИТС сеqуенцес оф нуцлеар рибосомал ДНА”. Анналс оф тхе Миссоури Ботаницал Гарден. 90 (4): 554—575. дои:10.2307/3298542.
Спољашње везе уреди
- Топwалкс Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (3. октобар 2011)
- Флоwерс ин Исраел Архивирано на сајту Wаyбацк Мацхине (12. октобар 2011)
- Ангиосперм Пхyлогенy Wебсите