Ę (slovo latinice)

(preusmereno sa Ę)
Slovo latinice
Veliko: U+0118
Malo: U+0119
Srpska latinica
A B C Č Ć D
Đ E F G H
I J K L Lj M
N Nj O P R S
Š T U V Z Ž
Ostala slova latinice
Q W X Y
Slova sa dijakriticima
À Á Â Ã Ä Å
Æ Ā Ă Ą Ȧ Ƀ
Ɓ Ç Ĉ ð Ď È
É Ê Ë Ė Ę Ě
Ə Ĝ Ğ Ġ Ģ Ĥ
Ħ Ì Í Î Ï Į
İ, і I, ı Ĵ Ķ
Ļ Ł Ľ Ĺ Ñ Ń
Ņ Ň Ŋ Ò Ó Ô
Õ Ö Ø Ő Œ Ō
Ŕ Ř Ś Ŝ Ş Ș
Ť Ț Þ Ù Ú
Û Ü Ŭ Ů Ų Ű
Ŵ Ý Ŷ Ÿ Ź
Ż
Slova latinice
Digrafi latinice

Ę ę (Ę ę; iskošeno: Ę ę) je slovo latinice. Koristi se u poljskom, litvanskom i dalekarlskom jeziku. Zove se i E sa ogonjekom (polj. e z ogonkiem) (litv. e nosinė). Takođe se koristi u Navahu da predstavlja nosni samoglasnik [ẽ] i Kensiu da predstavlja skoro bliski prednji nezaobljen samoglasnik [e̝]. U latinskoj, irskoj i staronordijskoj paleografiji poznat je kao e kaudata (e caudata) - „repavo e“.

Poljski jezik

uredi

U poljskoj abecedi, ę dolazi posle e. Nikada se ne pojavljuje kao slovo na početku reči, osim onomatopeje ęsi. Nema jedan određeni izgovor i umesto toga, njegov izgovor zavisi od zvukova koji prate to slovo.

Litvanski jezik

uredi

Na litvanskom, ogonjek, nazvan nosinė (bukvalno, „nosni“) znak, prvobitno je označavao nazalizaciju samoglasnika, ali su oko kasnog 17. veka, nazalni samoglasnici postepeno evoluirali u odgovarajuće duge nenosne samoglasnike u većini dijalekata. Dakle, oznaka je sada de fakto pokazatelj dužine samoglasnika (dužina etimološki nenosnih samoglasnika se označava drugačije), a nekada nazalni en/em oblici sada se izgovaraju [eː], kao u kęsti (patiti) – kenčia (pati ili pati), tako da ę više nije nosno.

Računarski kodovi

uredi
Znak Ę ę
Naziv u Unikodu LATIN CAPITAL LETTER E WITH OGONEK LATIN SMALL LETTER E WITH OGONEK
Vrsta kodiranja decimalna heksadecimalna decimalna heksadecimalna
Unikod 280 U+0118 281 U+0119
UTF-8 196 152 C4 98 196 153 C4 99
Numerička referenca znaka Ę Ę ę ę
ISO 8859-2 / ISO 8859-4 202 CA 234 EA
ISO 8859-10 221 DD 253 FD

Slična slova

uredi

Ѧ ѧ

Ą ą

Ѫ ѫ

A a

Spoljašnje veze

uredi