Đorđe Trifković
Dr Đorđe Đura Trifković (Novi Sad, 12. april 1872 — Novi Sad, 6. januar 1940) bio je srpski lekar, direktor bolnice i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
Đorđe Trifković | |
|---|---|
| Datum rođenja | 12. april 1872. |
| Mesto rođenja | Novi Sad |
| Datum smrti | 6. januar 1940. (67 god.) |
Biografija uredi
Sin komediografa Koste Trifkovića. Osnovnu školu i Srpsku veliku gimnaziju završio u Novom Sadu. Medicinu studirao u Gracu, gde je 1897. stekao zvanje doktora opšte medicine. Pošto je odslužio vojni rok u austrougarskoj vojsci zaposlio se kao sekundarni lekar Državne bolnice u Osijeku (1899-1900). Nedugo zatim vraća se u rodni grad. Prvo radio kao pomoćni doživotno imenovani lekar (1904-1907), a zatim kao primarijus Internog i zaraznog odeljenja Gradske javne bolnice u Novom Sadu (1907-1919).[1]
Za vreme Prvog svetskog rata služio je u austrougarskoj vojsci kao rezervni sanitetski kapetan prve klase.[1]
U posleratnom periodu postavljen za upravnika i primarijusa Internog odeljenja Gradske javne bolnice (1919). Kada je novosadska bolnica 1920. postala državna, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja Kraljevine SHS imenovao ga je za šefa Internog odeljenja i upravnika cele bolnice. Na drugoj dužnosti ostao je do 1930, kada je, na sopstveni zahtev, razrešen funkcije upravnika. Na položaju šefa Internog odeljenja Državne bolnice u Novom Sadu ostao je sve do smrti.[1]
Srpsko narodno pozorište uredi
Od 1905. bio je član Društva za Srpsko narodno pozorište (DSNP), od 1906. do 1907. bio je zamenik člana, a od 1908. do početka 1924. član Upravnog odbora DSNP. U periodu 1909-1914. bio predsednik Pozorišnog odseka (PO). Po izbijanju Prvog svetskog rata kao predsednik PO i vršilac dužnosti upravnika, 1. avgusta 1914. raspustio je srpsku narodnu pozorišnu družinu. Nakon rata i dalje bio vršilac dužnosti upravnika i učestvovao u obnovi rada SNP. Od 1920. do 1923. bio predsednik Društva za SNP.[1]
Matica srpska uredi
Bio član Književnog odbora Matice srpske. Za vreme proslave stogodišnjice odlikovan je Ordenom Belog orla V stepena.[2]
Književni rad uredi
Napisao je komad Ideali, koji je SNP prvi put izvelo u Subotici 1912. godine. Njegovi prevodi s nemačkog takođe su bili prikazivani u SNP: Kad čovek stari Oskara Blumentala (1907) i šaljiva igra Veverica Lea Lenca (1913). U SNP mu je izvođen i prevod Molijerovog Žorža Dandena (1913).[1]
Umro je 6. januara 1940, a porodica mu je streljana u raciji mađarskih fašista u januaru 1942. - supruga Olga i sinovi Kosta i Relja.[2]