Javni prevoz u Bostonu
MBTA | |
Vrsta kompanije: | Javno-komunalno preduzeće |
Osnovana: | 1964. |
Sedište kompanije: | Boston, SAD |
Direktor: | Den Grabauskas |
Industrija: | Gradski i prigradski prevoz |
Ukupan broj linija: | 12 prigradskih železničkih linija, 5 linija lakog metroa, 4 linije metroa, 3 linije trolejbusa, 4 brodske linije, 183 autobuske linije[1] |
www.mbta.com |
Javno preduzeće koje je odgovorno za gradski i prigradski prevoz u Bostonu se naziva Masačusets Bej Transportejšn Autoriti, skraćeno MBTA (na engleskom jeziku Massachusetts Bay Transportation Authority (MBTA). U svakodnevnom govoru lokalno stanovništvo, preduzeće i gradski prevoz jednostavno nazivaju Ti (englesko T), koje potiče od logotipa koje preduzeće koristi, a to je slovo T u krugu. Preduzeće pripada državi Masačusets i finansira se iz državnog (Masačusets) i federalnog (SAD) budžeta. Današnje preduzeće je osnovano 1964. godine, kada je zamenilo tadašnje preduzeće MTA – Masačusets Transportejšn Autoriti. Prema statistikama preduzeća za 2006. godinu, dnevni broj korisnika gradskog prevoza je iznosio 1,1 miliona, od kojih 598.200 je dnevnih korisnika metroa[2]. Ovo ujedno čini i bostonski metro sistem četvrti po korišćenosti (broj putnika na jednu milju) u SAD. Zelena linija MBTA sistema je najposećenija linija lakog metroa u SAD, sa 235.300 putnika koji je svakodnevno koriste. MBTA takođe ima svoju nezavisnu policiju, koja sarađuje sa regularnom gradskom policijom.
Metro linije
urediMetro u Bostonu se sastoji od sledećih linija:
- Crvene, narandžaste, zelene i plave linije.
Sve četiri bojom označene linije (plava, crvena, narandžasta i zelena) se presecaju u centru grada na različitim mestima. Crvena linija se grana na dve podlinije ka jugu, Ašmont i Brejntri, nazvane po svojim krajnjim staniama. Zelena linija se grana na četiri podlinije:
- B (linija koja ide ja zapadu, ka Boston koledžu),
- C (linija koja ide ka Klivlend Krugu),
- D (linija ka Riversajdu), i
- E linija.
Boje metroa su određene 1965. godine. Narandžasta linija je dobila ime po ulici koja se nekada zvala Narandžasta ulica, a sada Vašington ulica. Zelena linija nosi naziv po Emeraldovoj ogrlici (naziv gradskog parka). Plava linija je dobila ime po boji okeana, jer jedan deo pruge ide po dnu Atlantskog okeana. Crvena linija je dobila naziv po zvaničnoj boji Harvard univerziteta, jer je današnja Harvard stanica na crvenoj liniji nekada bila poslednja stanica, dok se metro nije proširio. Jedan segment Zelene linije ispod Park ulice je pušten u rad 1897. godine i time je Zelena linija i prva podzmena metro linija u SAD-u. Delovi crvene, plave i narandžaste linije u samom centru grada datiraju još od 1912. godine.
Zelena linija
urediZelena linija MBTA sistema je tzv. laki metro. Zelena linija i ostale linije koje se kasnije granaju iz zelene linije su najstarije u Bostonu. Zelena linija se nakon izlaska iz samog grada Bostona grana na četiri zelene linije i opslužuje prigradska naselja:
- Zelena B linija
- Zelena C linija
- Zelena D linija
- Zelena E linija
Zelena linija i sve njene grane dnevno prevezu 235,300 putnika dnevno. Time čini zelenu liniju najkorišćeniju liniju lakog metroa u SAD. Razlog što su linije koje se granaju zelene linije nadzemne je taj što su to šine i već isprojektovane putanje nekadašnjih tramvaja koje su opsluživale ovaj deo Bostona još 1856. godine. Pri ulasku u grad Boston, sve grane zelene linije se spajaju i vozovi tada ulaze u podzemne tunele. Ovi podzemni tuneli koji služe zelenoj liniji su najstariji metro tuneli u Severnoj Americi i puštani su u saobraćaj u etapama, između 1. septembra 1897. i 3. septembra 1898. godine.
Kako su Zelena linija i sve njene podlinije najstarije u celom sistemu, one kao takve nisu 100% prilagođene ljudima sa fizičkim hendikepom. Najveći problem predstavljaju različiti modeli vozova i tramvaja koji se koriste. Ova različitost modela vagona dovodi do toga da je platforma za stajanje i čekanje voza na istom nivou jednog modela, dok je potpuno druge visine naspram drugog modela. Ta razlika u visini platforme i vagona predstavlja prepreku ljudima, na primer, u invalidskim kolicima. Mnoge renovacije i standardizacija visine platforme su doprinele do toga da je skoro pola Zelene linije pogodna za ljude sa hendikepom, ali nije ni približno usklađena kao crvena, plava i narandžasta linija. Tamo gde je nemoguće podignuti platforme, dodavanjem novih slojeva betona, postoje ručni liftovi, u koji se stavi putnik u kolicima, i pritiskom na dugme, platforma lifta se podigne do visine na kojoj je i sam vagon. Međutim ovo nije najpopularnije rešenje, jer za to vozač mora da izađe iz vagona, da pomogne putniku da stane na lift, da podigne platformu lifta, i da pomeri lift od vagona kako ga ne bi udario pri napuštanju stanice. To neretko može da potraje i do 10 minuta, za razliku od, na primer, crvene linije, gde putnik u kolicima uđe pravo sa platforme u vagon, kao i ostali putnici koji mogu da hodaju.
Zelena B linija
urediZelena C linija
urediCrvena linija
urediCrvena linija je jedna od četiri bojom obeležene linije bostonskog metroa. Crvena linija je i najkorišćenija linija po broju putnika koje prevozi dnevno. Jedan voz crvene linije obično broji do 30 vagona, dok ostale tri linije nemaju više od 20 vagona, jer je crvena linija najduža i pritom prevozi najveći broj putnika.
Dve stanice na crvenoj liniji (Harvard i Sout Stejšen stanice)imaju naočigled animirane reklame. Kada voz krene sa stanice i uđe u podzemni tunel, putnici mogu da vide reklame na zidu tunela koje izgledaju kao da su animirane. Međutim TV displeji su postavljeni na zidove tunela sa statičnim slikama, ali u malko različitim pozama. Tako da kada voz brzo prolazi pored TV ekrana, putnicima u vozu se čini kao da se slike pokreću i daju efekat da su animirane.
Crvena linija se takođe može videti nekoliko puta u filmovima Dobri Vil Hanting (Ben Aflek, Met Dejmon) i Dvostruka igra (Leonardo Dikaprio, Met Dejmon). Nekoliko likova u filmu Dvostruka igra se nalaze u jednom od vagona voza crvene linije i razgovaraju u tunelu blizu Park ulice. U stvarnosti svi segmenti crvene linije koji su podzemni, uključujući i deo oko Park ulice, nemaju dostupne signale za rad mobilnih telefona.
U romanu U planinama ludila H. F. Lavkrafta, objavljenom 1936. godine, glavni lik pokušava da pobegne od neimenovanog zlog lika koji ga juri. Da bi misli odvratio od nevolje, dok trči kroz pećinu, on nabraja sve stanice Crvene linije u redosledu koje i jesu u stvarnosti.
Stanica | Autobusi uz metro stanice | Stanica puštena u saobraćaj |
---|---|---|
Alevajf | 30. mart, 1985. | |
Dejvis skver | Bus: 87, 88, 90, 94, 96 | 8. decembar, 1984. |
Porter | Bus: 77, 77A, 83, 96 | 8. decembar, 1984. |
Harvard | Bus: 1, 66, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 75, 77, 78, 86, 96 | 6. septembar, 1983. |
Central | Bus: 1, 47, 64, 70, 70A, 83, 91, CT1 | 23. mart, 1912. |
Kendal-MIT | Bus: 64, 68, 85, CT2 | 23. mart, 1912. |
Čarls | 27. februar, 1932. | |
Park strit | Bus: 43, 55 | 23. mart, 1912. |
Dauntaun Krosing | Bus: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505 | 4. april, 1915. |
Saut Stejšn | Bus: 6, 7, 441, 441W, 448, 442, 442W, 449, 455, 455W, 459 | 3. decembar, 1916. |
Brodvej | Bus: 3, 4, 6, 9, 11, 47 | 15. decembar, 1917. |
Andru | Bus: 5, 10, 16, 17, 18, CT3 | 29. jun, 1918. |
DžFK | Bus: 8, 16, 41, 275 | 5. novembar, 1927. |
- Ašmont grana glavne linije
Stanica | Autobusi koji staju uz ove metro stanice | Stanica puštena u saobraćaj |
---|---|---|
Savin hil | Bus: 18 | 5. novembar, 1927. |
Filds korner | Bus: 15, 17, 18, 19, 210 | 5. novembar, 1927. |
Šomut | 1. septembar, 1928. | |
Ašmont | Bus: 18, 21, 22, 23, 24, 26, 27, 215, 217, 240 | 1. septembar, 1928. |
- Brejntri grana crvene linije
Stanica | Autobusi koji staju uz metro stanice | Stanica puštena u saobraćaj |
---|---|---|
Nort Kvinsi | Bus: 211, 217 | 1. septembar, 1971. |
Volaston | Bus: | 1. septembar, 1971. |
Kvinsi Centar | Bus: 210, 211, 212, 214, 215, 216, 220, 221, 222, 225, 230, 236, 238, 245 | 1. septembar, 1971. |
Kvinsi Adams | Bus: 238 | 10. septembar, 1983. |
Brejntri | Bus: 230, 236 | 22. mart, 1980. |
Narandžasta linija
urediNarandžasta linija je jedna od četiri metro linije u Bostonu i deo MBTA sistema. Proteže se od Forest Hilsa, opštine Džamejka Plejn na jugu Bostona, do Ouk Grov stanice, grada Malden, koji se nalazi severno od Bostona. Narandžasta linija ima ukupno 19 stanica, koje su potpuno prilagođene ljudima sa fizičkim hendikepom. Narandžasta linija preseca
- crvenu u Dautaun Krosing stanici,
- plavu liniju u Stejt stanici, i
- zelenu liniju u Hejmarket i Nord stanicama. U stanici Bek Bej i Nord Stejšn, preseca Amtrak železnicu, putem koje putnici mogu da putuju na sever ka Nju Hempširu, Mejn i Kanadi, i na jug, ka Roud Ajlandu i Njujorku.
Stanica | Vreme do Dauntaun Krosing stanice (min) i autobuske stanice uz metro[3] | Stanica puštena u saobraćaj |
---|---|---|
Ouk Grov | 15 Bus: 131, 132, 136, 137 | 20. mart, 1977. |
Malden Centar | 13 Bus: 97, 99, 101, 104, 105, 106, 108, 131, 132, 136, 137, 411, 430 | 27. decembar, 1975. |
Velington | 10 Bus: 90, 97, 99, 100, 106, 108, 110, 112, 134 | 6. septembar, 1975. |
Sulivan skver | 7 Bus: 86, 89, 90, 91, 92, 93, 95, 101, 104, 105, 109 | 7. aprila, 1975. |
Komjuniti koledž | 5 | 7. aprila, 1975. |
Nord stejšn | 3 Bus: 4 | 7. aprila, 1975. |
Hejmarket | 2 Bus: 6, 92, 93, 111, 325, 326, 352, 354, 355, 441, 448, 442, 449, 424, 450, 456, 426, 455 | 30. novembar, 1908. |
Stejt | 1 Bus: 92, 93, 14 | 30. novembar, 1908. |
Dauntaun Krosing | 0 Bus: 7, 11, SL Wash, 92, 93, 448, 449, 459, 500, 501, 504, 505 | 30. novembar, 1908. |
Kineska četvrt | 2 Bus: 6 | 30. novembar, 1908. |
Nju Ingland Medikal Centar | 3 Bus: 6, 11, 43, SL Wash | 4. maj, 1987. |
Bek Bej | 6 Bus: 10 | 4. maj, 1987. |
Masačusets avenija | 8 Bus: 1, CT1 | 4. maj, 1987. |
Raguls | 9 Bus: 8, 15, 19, 22, 23, 28, 42, 43, 44, 47, CT2, CT3 | 4. maj, 1987. |
Roksburi Krosing | 10 Bus: 22, 66 | 4. maj, 1987. |
Džekson skver | 12 Bus: 22, 29, 41, 44, 48, 66 | 4. maj, 1987. |
Stoni bruk | 14 Bus: 48 | 4. maj, 1987. |
Grin strit | 16Bus: 48 | 4. maj, 1987. |
Forest hils | 18 Bus: 16, 21, 30, 31, 32, 34, 34E, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 50 | 4. maj, 1987. |
Plava linija
urediPlava linija MBTA sistema je jedna od četiri metro linije. Plava linija ide uz samu obalu Atlantskog okeana, i jedan deo trake ide i ispod okeanskog dna, te je zato i linija dobila naziv po boji okeana. Plava linija je najkraća od sve četiri linije, ali je i jedna od najkorišćenijih imajući u vidu da služi kao brzo prevozno sredstvo do međunarodnog aerodroma - Logan. Imalo se u planu da se plava linija produži ka severu, i zemljište je za taj projekat i otkupljen, ali usled novonastalih finansijskih problema i velikog duga koje MBTA duguje, trenutno se odustalo od tog projekta. Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka velika sredstva su uložena u plavu liniju kako bi se sve stanice renovirale, i kako bi postale sposobne da primeputnike sa fizičkim hendikepom. Međutim, tri stanice su do danas ostale nedostupne putnicima sa specijalnim potrebama - Maverik, Government Center, Boudin. Renoviranja i adaptacije su u planu za leto 2008. godine.
Plava linija MBTA sistema je bila deo naslova popularnog filma Sledeća stanica: Vonderlend. Radnja filma je smeštena u Bostonu, i glavni likovi su u filmu često silazi na stanici Vonderlend plave linije.
Stanica | Autobusi koji staju uz metro stanicu | Stanica puštena u saobraćaj |
---|---|---|
Vonderlend | Bus: 110, 114, 116, 117, 411, 441, 448, 442, 449, 424, 450, 456, 455, 459 | 19. januar, 1954. |
Reveri Bič | Bus: 110, 117, 411 | 19. januar, 1954. |
Bičmont | Bus: 119 | 19. januar, 1954. |
Sufolk Dauns | Bus: | 21. april1952. |
Orijent hajts | Bus: 120 | 5. januar, 1952. |
Vud ajlend | Bus: 112, 120, 121 | 5. januar], 1952. |
Aerodrom | Bus: | 3. jun, 2004. |
Maverik | Bus: 114, 116, 117, 120, 121 | 18. april, 1924. |
Akvarijum | Bus: 6 | 5. april, 1906. |
Stejt | Bus: :92, 93, 14 | 30. decembar, 1904. |
Government | 18. mart, 1916. | |
Boudin | 8. mart, 1916. |
Srebrna linija
urediSrebrna linija je linija koju opslužuju autobusi koristeći tunele ispod zemlje. Linija se sastoji od dva nepovezana segmenta - jedan segment opslužuje deonicu od trga Dadli u opštini roksburi do centra grada, dok drugi segment obuhvata deo od Saut Enda do aerodroma Logan u istočnom Bostonu.
Planovi da se ova linija dodatno razgradi postoje, ali je do sada završena samo Faza 1, i delimično Faza 2 od ukupno tri faze. Konektor, koji će da spoji ova dva segmenta, je planiran za izgradnju 2013. godine.
Prvi segment koju opslužuje srebrna linija, se naziva po početnoj ulici - Vašington. Jedna vožnja ukoliko se plaća Čarli karticom iznosi 1,25 dolara, a ukoliko se plaća Čarli kartom iznosi 1,50 dolara (za detaljnije informacije o načinu plaćanja pogledajte segment o Čarli kartici u ovom članku). Putnici srebrne linije na određenim stanicama mogu da se prebace na linije metroa - crvenu, zelenu i narandžastu - sa dodatnim plaćanjem od 45 centa, korišćenjem Čarli kartice, odnosno 50 centa preko Čarli karte (2008).
Za razliku od Vašington segmenta srebrne linije, jedna vožnja na ovom segmentu košta 1,70 dolara ako se plaća Čarli karticom, odnosno 2,00 dolara Čarli kartom.
Stanica | Konekcija sa ostalim vidom transporta |
---|---|
Saut stejšn | Crvena linija, železnica |
Korthaus | |
Svetski trgovinski centar | |
Silver lajn vej | Na ovoj stanici autobusi se gase i prebacuju na električni pogon umesto dizela |
Aerodrom Logan Terminal A | |
Aerodrom Logan Terminal B - jug | |
Aerodrom Logan Terminal B - sever | |
Aerodrom Logan Terminal C | |
Aerodrom Logan Terminal E | |
Severna avenija i ulica Harbor | |
Severna avenija i ulica Tajd | |
25 Draj dok avenija | |
88 Blek Falkon avenija | Brodske linije |
Blek Falkon avenija i Dizajn centar plejs | |
Draj dok avenija i Dizajn centar plejs | |
Samer ulica i Paur haus ulica | |
Ist first ulica i M ulica | |
Siti point |
|
Brodske linije
urediMBTA takođe ima 3 stalne lučne linije, i jednu koja radi samo tokom leta kada ima više putnika.
- F1 plovi od Rous Varf, luke u samom centru Bostona do Hingama
- F2 plovi od Long Varfa, takođe u centru grada, do Logana, bostonskog međunarodnog aerodroma
- F4 plovi od Long Varfa do prigradskog naselja Čarlstona.
- F2H je sezonska linija, koja ide uporedo sa F2 preko leta do aerodroma i nazad do Bostona.
Železnica
uredi
MBTA pored gradskog i prigradskog prevoza ima i železnicu koja povezuje Boston sa udaljenim gradovama u državi Masačusets i povezuje železnicu Masačusetsa sa ostalim železničkim kompanijama koje opslužuju države severno i južno od Masačusetsa. Železnica ima 12 linija, od kojih se tri granaju na više podlinija. Sve ove linije se po nekoliko puta presecaju sa linijama gradskog metroa, i time znatno olakšavaju kretanje iz Bostona do daljih destinacija. Osam od 12 železničkih linija dolaze u Boston sa juga i zapada u Sout Stanicu, i četiri od tih linija prolaze i kroz Bek Bej stanicu koja je u samom centru rada. Bek Bej stanica je na Narandžastoj liniji, dok je Sout stanica na Crvenoj liniji. Ostale 4 od ukupno 12 stanica dolaze u Boston sa severa u Nort stanicu. Trenutno se radi na projektima da se ove dve železničke stanice, Nort i Sout, povežu, tako da ako putnici žele da idu sa severa na jug države mogu da zaobiđu gradski saobraćaj, već samo presednu sa jednog na drugi voz (kako već ne postoji direktni voz sa severnoistočnog dela SAD do Njujorka. Trenutno ako putnik dolazi sa severa i ide na jug, on mora izaći iz voza u Nort stanici, zatim sesti u metro Narandžaste linije i putuje do Dauntaun Krosinga, gde se Crvena i Narandžasta linije presecaju, preći na crvenu liniju i tom linijom doći do Sout stanice, i sesti na voz za jug. Kako ovo nalaže ipak dobro poznavanje Bostona i snalaženja po Bostonskom metrou, ovo predstavlja pravi problem turistima i novopristiglim građanima, i uopšte putnicima koji žele putovati sa severa na jug.
Svi vozovi železnice u Masačusetsu su ljubičaste boje, pa lokalno stanovništvo naziva železnicu Ljubičastom linijom, kako bi bila slična imenom ostalim bojom određenim linijama gradskog sistema.
Svaka od 12 železničkih linija su podeljene u 9 platnih zona (1A, 1 - 8). Putnici plaćaju karte u zavisnosti kroz koje zone idu. Naravno što je zona dalja, cena vožnje je viša. Cene mogu da se kreću (novembar 2007) od $1,70 do $7,75. Kako mnogi ljudi žive daleko van Bostona i koriste ovaj način svakodnevng putovanja na posao, mnoge firme i kompanije nude mesečna karte sa mnogo nižom cenom vožnje.
Autobuske linije
urediMBTA opslužuje grad sa 1061 autobusima na 183 linije. Dnevno 368.168 putnika koristi autobuse. Preko 90% autobusa su niskopodni sa rampama koje se pritiskom na dume izvuku ispod autobusa i time su potpuno prilagođeni putnicima u invalidskim kolicima i majkama sa dečjim kolicima. Cilj MBTA je da do 2012. godine svi autobuski budu niskopodni, i time MBTA postane 100% prilagođen putnicima sa posebnim potrebama. Autobusi su takođe opremljeni GPS sistemima, tako da na svim raskrsnicama i ulicama preko razglasa u autobusu, putnici se informišu koju ulicu autobus uskoro prelazi. Ovim audio sistemom, putnici koji su slepi se informišu i prema tome mogu da se orijentišu o trenutnoj poziciji autobusa. Takođe ovaj način obaveštavanja pomaže i osobama koji su se tek preselili u Boston ili turistima, koji ne poznaju grad dovoljno dobro. Veliki broj autobusa su takođe ‘zeleni’, tj. ne ispuštaju štetne gasove već koriste struju.
Garaža | Adresa | Autobuske linije | Radno vreme |
---|---|---|---|
Albani ulica | 421 Albani ulica, Boston | 57, 59, 60, 65, 170, 500, 501, 502, 503, 504, 505, 553, 554, 556, 558, CT1, CT2, CT3 | Prevoze putnike isključivo tokom špica radnih dana. Ne rade vikendom. |
Arborvej | 3600 Vašington ulica, Džamejka Plejn | 14, 21, 24, 26, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 34E, 35, 36, 37, 38, 39†, 40, 41, 42, 48, 50, 51, 52 | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Kabot | 275 Dorčester Avenija, Južni boston | 1, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 15, 16, 17, 18, 19, 22, 23, 25, 28, 43, 44, 45, 47, 55, 57, 59, 65, 66, 171, 504, 554, 555 | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Čarlston | 21 Arlington Avenija, Čarlston | 62, 64, 67, 68, 69, 70, 70A, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 99, 100, 101, 104, 105, 106, 108, 109, 110, 111, 112, 132, 134, 136, 137, 325, 326, 350, 351, 352, 355, 411, 430, | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Felsvej | 465 Sejlem Avenija, Medford | 94, 95, 96, 97, 99, 100, 105, 106, 131, 132, 134, 136, 137, 354, 411, 430 | Prevoze putnike tokom špica preko radnih dana, ali ne prevoze preko vikenda. |
Lin | 985 Vestern Avenija, Lin | 114, 116, 117, 119, 120, 121, 424, 426, 428, 429, 431, 434, 435, 436, 439, 441, 442, 448, 449, 450, 451, 455, 456, 459, 465, 468 | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Nort Kembridž | 2375 Masačusets Avenija, Kembridž | 71, 72, 73, 77 | Prevoze putnike svaki radni dan i subotom, ali ne nedeljom. |
Kvinsi | 954 Henkok ulica, Kvinsi | 201, 202, 210, 211, 212, 214, 215, 216, 217, 220, 221, 222, 225, 230, 236, 238, 240, 245 | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Sout Hempton | 230 Sout Hempton ulica, Boston | 32, 39, Srebrna linija | Prevoze putnike svakod dana u sedmici, sa drugačijem rasporedom vožnje preko vikenda. |
Naplata
urediNajčešći oblik naplate za javni prevoz je putem Čarli kartice. Čarli kartica je kartica veličine i debljine kreditne kartice, sa mikročipom. Putnici mogu da dobiju Čarli karticu preko svog poslodavca, u kom slučaju mesečna suma u određenoj vrednosti se automatski skida sa plate, i stavlja se na karticu, i u tom slučaju cena po jednom prevozu je jeftinija. Takođe putnici mogu sami kupiti Čarli karticu, i u automatima širom Bostona stavljati određenu vrednost na karticu. Svaki autobus ima pored vozača mašinu sa skenerom, i dovoljno je da putnik samo pređe karticom preko skenera koji očita bar-kod, i time 'skine' naplatu za tu vožnju. Iste mašine koje čitaju bar-kodove nalaze se i na ulasku u metro. Čarli kartica je postala univerzalno sredstvo plaćanja 4. decembra 2006. godine. Poslednji žeton, pre uvođenja Čarli kartice, je prodat 6. decembra 2006. godine u Government Center stanici[4].
Čarli kartica je dobila naziv po liku iz pesme iz 70-ih, Čarli na MTA. Lik u pesmi, Čarli, je zauvek ostao da se vozi po podzemnom metrou u Bostonu, jer nije imao dovoljno para da plati da izađe.
U toku su pregovori (oktobar 2007. godine) sa lokalnim lancima radnji i samoposluga i kafea koji se nalaze u blizini metro i bus stanica, kako bi Čarli kartice mogle da se koriste i kao kreditne kartice, u određenoj vrednosti i na specifičnim lokacijama.
Pored Čarli kartice, moguće je platiti prevoz i sa Čarli kartom, koja je papirna, sa magnetnom trakom na jednoj strani. Ova karta je iste veličine kao i Čarli kartica, koja je plastična. Mašine koje čitaju bar-kodove su kompatibilne za obe Čarli karte i kartice[5]. Čarli karte najčešće koriste turisti, jer mogu da se kupe u određenoj vrednosti na određeni broj dana. Na primer, jedna od opcija je ta da se ČArli karta može kupiti po ceni od $9, za neograničeni broj vožnji u toku od dva dana (novembar 2007. godine). Postoje više opcija sa različitim vrednostima i brojem dana.
MBTA u nameri da promoviše upotrebu Čarli kartice, nudi male popuste. Tako na primer, regularna tarifa za autobus, ako se plati putem keša ili Čarli karte, iznosi $2,00. Ista vožnja ukoliko seplati Čarli karticom, košta $ 1,70.
Pored Bostona, par gradova koriste sličnu tehnologiju čitanja karti, kako bi olakšala, ujedinila i standardizovala platni sistem. Tako na primer u Atlanti, gradski prevoz koristi Briz karticu, Vašington, Čikago i Hongkong koristi Oktopus karticu, dok Seul, Singapur i London koriste Ojster karticu.
Dugovanje i povišene tarife
urediOd 1988. godine MBTA sistem je postao transitni sistem sa najvećim stepenom proširivanja celokupnog sistema u SAD[6]. 2000. godine država Masačusets je stavila godišnji limit na budžet za MBTA. Usled nemogućnosti da ostane u granici budžeta, a pritom nastavi sa proširivanjem mreže, MBTA je upao u veliki dug pozajmljivanjem. U nameri da se dug smanji, cena jedne vožnje je povišena 1. januara 2007. godine sa $1,25 na $2,00 (ukoliko se plaća Čarli kartom) i $1,70 (ukoliko se plaća Čarli karticom)[7]. Lokalne gradske agencije za razvoj traže od države Masačusets da preuzme 2,9 milijardi dolara od ukupnog duga koje MBTA duguje, a koji iznosi 5,1 milijardi američkih dolara[8].
Parking
urediMBTA je takođe vlasnik velikog broja parking garaža, sa totalnim kapacitetom od 46.000 automobila. Veličina parking gara zavisi od dela grada, i garaže mgu da variraju od mesta za po desetinu automobila, do garaža sa po 2.500 parking mesta. Cene variraju od 2 do 5 američkih dolara na dan. Mnoge stanice imaju i parking mesta za bicikla.
Reference
uredi- ^ MBTA-About the MBTA, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ T ridership reaches low point of decade, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ From Association for Public Transportation, Car-Free in Boston, A Guide for Locals and Visitors, 10th ed. (2003), pp. 117, and MBTA website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2012), roughly interpolated by distance between stations.
- ^ MBTA bids farewell to an era the last brass tokens are sold, Pristupljeno 4. 5. 2013.
- ^ http://www.mbta.com/riding_the_t/accessible_services/?id=7108 THE RIDE. Retrieved on July 14, 2007
- ^ „T expansion on wrong track - The Boston Globe”. www.boston.com. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „MBTA.com > Information on Fares and Gifts”. www.mbta.com. Pristupljeno 14. 9. 2011.
- ^ „Legislators, Advocacy Groups And T Riders Call For MBTA Debt Relief - MASSPIRG”. www.masspirg.org. Arhivirano iz originala 2. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011.