Википедија

Jagdtiger

Jagdtiger (nem. Jagdpanzer VI Jagdtiger Ausf.B - Sd.Kfz.186, u prevodu lovački tigar) je najteži lovac tenkova korišćen u Drugom svetskom ratu.

Jagdtiger


Osnovne karakteristike
Brzina na putu 34 km/h na putu
 10 km/h izvan puta km/h
Brzina van puta 70 km/h
Doseg 110 km
Dimenzije i masa
Dužina 10,5 sa topom m
Širina 3,77 m
Visina 2,95 m
Težina 77-80 t
Oprema
Glavno naoružanje top 128 mm L/55 PaK 44
Sporedno naoružanje mitraljez MG34, 7.92 mm
Oklop 250 mm
Motor Majbah HL230 P30 V-12
Posada
Posada 6

Razvoj

uredi

Razvitak Jagdtigrova počeo je februara 1943. godine. 20. oktobra, drvena maketa je predstavljena Adolfu Hitleru. Uloga Jagdtigra zamišljena je kao podrška pešadiji i oklopnim vozilima sa velike daljine. Dva prototipa, Poršeov sa 8 potpornih točka i Henšelov sa 9 potpornih točka, komletirana su februara 1944. godine. Prvobitno ime (Jagdpanzer VI) je zamenjeno u Jagdtigar. Proizvodnja koja je planirana za decembar 1943. godine, počela je tek jula 1944. godine. Zbog prioriteta proizvodnje tenka Panter, proizvodnja Jagdtigrova bila je jako spora. Decembra 1944. prioritet je dat Jagdtigrovima, ali trenutna situacija u Nemačkoj privredi nije dozvoljavala pun obim proizvodnje.

Osobine

uredi

Jagdtigar je baziran na šasiji tenka Tigar II. Naoružanje se sastoji og jednog topa 128mm (PaK44 L/55) i jednog, kasnije dva mitraljeza (MG34/42) za lokalnu i protivavionsku odbranu. Top je mogao da se pomera 10 stepena levo i desno. Inače top 128mm je najsnažnije protivtenkovsko oružje u toku Drugog svetskog rata. On je bez sumnje mogao da uništi bilo koji saveznički tenk sa daljine na kojoj je bio bezbedan od pogodaka bilo kog savezničkog tenka ili samohodnog topa. Maksimalni domet topa bio je 22.410 metara. U unutrašnjem prostoru bilo je smešteno 38 do 40 granata za top 128mm. Top je montiran u centru fiksirane, nepokretne oklopne kupole. Jagdtigar u odnosu na Tigar II ima moćnije oklopljenu nadgradnju umesto kupole, ali i mnogo veći profil što predstavlja lakšu metu za neprijateljsku vojsku.

Jagdtigar je pravljen u dva tipa, Henšelov (76 komada) i Poršeov (12 komada). Poršeov mehanizam menjača bio je jednostavniji, jeftiniji i lakši za proizvodnju od Henšelovog. Takođe i Henšelov zupčanik potpornog točka (800mm) bio veći od onog upotrebljavanog kod Poršea. I pored te razlike, proizvedeno je ipak više Henšelovih modela. Jagdtigar je patio od istog problema kao i Tigar II, potrošnja goriva prilikom kretanja bila je prevelika (5 litara na 1 km puta). Takođe su imali i velikih problema sa kvarovima, koji se nisu mogli lako otkloniti. U takvim slučajevima posada ih je napuštala i uništavala, da ne bi pali neoštećeni neprijatelju u ruke. Jagdtigar se najviše koristio kao kamuflirani, statični odbrambeni bunker. Puštali su neprijatelja da se dovoljno približi, a onda koristili pun potencijal svog oružja.

Proizvodnja

uredi

Od jula 1944. do maja 1945. godine samo 86 Jagdtigrova je proizvedeno (od 150 poručenih), plus dva prototipa februara 1944. godine. Brojevi šasija su 305001-305088. Jagdtigrove je proizvodilo preduzeće (Nibelunengwerke) iz St. Valentina a testirani u Austriji.

  • Februar 1944-2
  • Jul 1944-3
  • Avgust 1944-3
  • Septembar 1944-8
  • Oktobar 1944-9
  • Novembar 1944-6
  • Decembar 1944-20
  • Januar 1945-10
  • Februar 1945-13
  • Mart 1945-3
  • April 1945-7
  • Maj 1945-4

Sam Adolf Hitler je tražio da se Jagdtigar prepravi u tenk bacač plamena, ali do te realizacije nije došlo. Svi Jagdtigrovi ušli su u naoružanje samo dva puka (sPz JagAbt512) i (sPz JagAbt653).

Ratna dejstva

uredi
  • 512. puk

512 puk formiran je u leto 1944. godine, a sastavljen je bio od dve čete. Prvom četom komandovao je Albert Ernst a drugom Oto Karius, komandant puka bio je major Šerf. Priča o 512. puku počinje januara 1945. godine. Počevši sa 5 Jagdtigra (zvanično uručenih 30. januara), polako se napredovalo ka cilju od 33 Jagdtigra. Ovaj cilj nikad nije postignut jer je kontrola kvaliteta iziskivala mnogo vremena. Zato su u ovoj jedinici korišćeni i drugi panceri (PzKpf IV i StuG III). Februara meseca isporučeno je još 6 Jagdtigra.

Tokom prve polovine marta, druga četa je još uvek bila na obuci. Razlog je bio taj što su mnogi članovi posade bili obučavani za Tigar tenkove. Inače i same posade nisu volele Jagdtigrove zbog nepokretne kupole, niske fleksibilnosti, sporosti i ogromne siluete. 24. marta 5 Jagdtigra iz druge čete su korišćeni kao pozadinska odbrana, tokom jednog propalog savezničkog napada. Iako je četa imala nekih povoljnih mogućnosti da se bori, nije ih iskoristila. Jedinica je izgubila 2 Jagdtigra zbog toga što su se neki članovi posada uspaničili i sami uništili svoja vozila. U međuvremenu ni prva četa 512. puka nije imala puno uspeha. Iako je uništila dva tenka Šerman, jedinica je izgubila 4 Jagdtigra usled mehaničkih kvarova. Posle ove bitke četa je do kraja meseca dobila 4 StuG III i 4 tenka Pancer IV. Nakon toga Jagdtigrovi su poslati u Unu da bi pomogli feldmaršalu Modlu. Tokom aprila 512. puk je učestvovao u mnogim bitkama. Naročito 9. aprila kada je prva četa uspela da uvede u borbu kolonu savezničkih tenkova i kamiona. 4 Jagdtigra, 4 StuG III i 3 tenka PzKpf IV su istovremeno otvorila vatru i uspeli da unište 11 tenka i preko 30 kamiona. Neki od neprijateljskih tenkova bili su pogođeni sa razdaljine veće od 4000 metara. Jedinica je izgubila samo jednog Jagdtigra i to dejstvom savezničkih aviona P-47 Tanderbolt. Četa je uspela da uništi još 5 tenkova pre nego što je bila primorana da se preda u Iserlohu. Druga četa se još uvek borila sa malo rezultata. Ona se takođe predala saveznicima u Iserlohu 15. aprila.

  • 653. puk

Prva jedinica u opremanju Jagdtigrovima bio je 653. puk, kao zamena za lovce tenkova Ferdinand. Jedinica je poslata u Falingbostel gde su koristili Poršeov Jagdtigar za trening. Prva vozila su stigla u septembru 1944. godine. U to vreme jedinica je još uvek imala nekoliko preostalih Ferdinanda (oni su pridodati drugoj četi, dok ih Jagdtigrovi ne zamene), kao i nekoliko Flakpancera. Prva tri Jagdtigra u 653. puku nosila su oznake 305006, 305007 i 305008. U oktobru 653. puk se pokrenuo, dodeljen je 17. armiji u Poljskoj. Za to vreme i treća četa je dobila nekoliko Jagdtigra. Proizvodnja je išla jako sporo, tako da je puk početkom novembra imao samo 12 Jagdtigra. Još 6 Jagdtigra puk je dobio u toku novembra.

Decembra 1944. godine planirano je da i Jagdtigrovi uzmu učešće u Ardenskoj ofanzivi. U Poljskoj je 16 Jagdtigra natovareno na vozove. Dva od tri voza na kojima su se nalazili Jagdtigrovi, istivareni su 50 km od linije fronta (kao deo 6. SS armije). Nekoliko Jagdtigra skrenuto je za operaciju (Nordwind), kao deo 17. SS divizije „Goc fon Berlišingen“ oklopnih grenadira. Uprkos tvrdnjama da su neki od Jagdtigrova korišćeni tokom Ardenske ofanzive, nema dokaza koji podržavaju tu teoriju. Čak nepostoji nijedna fotografija bilo kojeg Jagdtigra tokom Ardena. Tokom decembra 1944. i januara 1945. i druga četa je dobila Jagdtigre. Početkom januara trebalo je da Jagdtigrovi uzmu učešće u (Nordwind) operaciji, ali 653. puk je ostao nepomičan pored železničkih vagona i posle starta ofanzive. Tek prilikom napada na Mažino liniju 653. puk se pokrenuo i zajedno sa 17. SS divizijom krenuo u ofanzivu. Do 9. januara saveznici su uspeli da unište i prvi Jagdtigar korišćenjem bazuke. Korišćenje Jagdtigrova bilo je limitirano, a izveštaji oko velikog broja pokvarenih vozila poslat je Hitleru. Prema američkim izveštajima nekoliko Jagdtigra je više ili manje neoštećeno palo saveznicima u ruke. To da su saveznicima pali u ruke neoštećeni Jagdtigrovi je ironično. Jer svaki Jagdtigar uništen od svoje posade, bio je u takvom stanju daje nemoguće bilo da se nešto izvuče iz njega. Početkom februara 653. puk, imao je 41 Jagdtigar od kojih je 19 trebalo popraviti. Jedinici je naređeno da 18. februara krene ka šumi Hagenau, gde je korišćena kao samohodna artiljerija na daljini preko 20000 metara. Krajem februara najveće deo Jagdtigrova je čekao u skrivenim pozicijama, očekujući napad saveznika. U prvim danima marta 653. puk je ponovo popunjen sa popravljenim Jagdtigrima, čekajući dalja naređenja. Jedinica je 11. marta dostigla svoj maksimalni kapacitet.

Jagdtigar izrađen kod Poršea (8 potporna točka)

U noći 15. na 16. mart, 653. puk je ušao u tešku borbu sa saveznicima. Prvo su saveznici bombardovali a zatim i napali Nemačke pozicije. Nemci su odgovorili tako što su poslali ceo 653. puk u kontra napad. Gde god su pokušali saveznici a i Nemci sa napadom, trpeli bi velike gubitke. Jagdtigrovi su zadali teške gubitke savezničkim tenkovima i pešadiji, ali je zato saveznička artiljerija takođe zadavala udarce. O žestini borbe dovoljno govori podatak da su Nemci morali da odšlepaju 21 Jagdtigar. Kasnije tog mesaca, dokazano je da top 128mm može da uništi svati saveznički tenk sa daljine od 4000 metara. Jedna saveznička kolona Šerman tenkova bila je skoro potpuno uništena jakom vatrom Jagdtigrova. Posade Šermana su bile u totalnoj panici, tako da nisu ni pružile neki otpor. Tek sa pojavom aviona P 47 Tanderbolt, koje su pozvali saveznici, Nemci su morali da se vrate na polazne položaje. Pogođena su 5 Jagdtigra, od kojih su 4 bila uništena. Da bi se sačuvao od daljih gubitaka 653. puk je povučen sa fronta. U među vremenu nekoliko Jagdtigra je uništeno i dejstvom savezničke pešadije i tenkova. Jedan Jagdtigar je uništen dejstvom tri Šerman tenka iz neposredne blizine. Kod Nojštata su Jagdtigrovi poslednji put pokazali saveznicima svoje zube. Tok prilikom tri Jagdtitra su uništila 25 Šermana i M10 samohotke. I premda su ti Jagdtigrovi bili pogođeni po nekoliko puta, nisu bili ozbiljnije oštećeni, tako da su mogli da se povuku.

28. marta 1945. godine, potporučnik Hans Knipenberg odlikovan je gvozdenim krstom prve klase. Početkom aprila jedinici je ostalo još 23 Jagdtigra. Do 9. aprila taj broj se smanjio na 17. Neke od posada su poslate Nibelugenverke da sačekaju nova vozila koja su bila u proizvodnji. 26. aprila samo jedan Jagdtigar bio je potpuno sposoban za dejstvo. Ostalih 14 morali su da idu na popravku. Do maja neseca 653. puk se vratio u Austriju. Tokom puta posade su uništile 10 Jagdtigra jer su bili u težem kvaru. Po dolasku u Nibelugenverke još 8 Jagdtigra je uništeno na traci za sklapanje, jer su bili nezavršeni. 653. puk se predao saveznicima 7. maja 1945.

Spoljašnje veze

uredi
 
Jagdtiger na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јагдтигер&oldid=27067853”