Jakob Rojman
Jakob Rojman (nem. Jakob Reumann; Beč, 31. decembar 1853 —Klagenfurt, 29. jul 1925) bio je austrijski socijaldemokratski političar i prvi socijaldemokratski gradonačelnik Beča. Bio je na funkciji gradonačelnika od 1919. do 1923. godine.
| Jakob Rojman | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 31. decembar 1853. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Beč, Austrijsko carstvo | ||||||||||||
| Datum smrti | 29. jul 1925. (71 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Klagenfurt, Austrija | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Socijaldemokratska radnička partija | ||||||||||||
| |||||||||||||
 | |||||||||||||
Biografija
urediNa konvenciji Hajnfeldske partije iz 1888/1889, Jakob Rojman je određen za prvog sekretara novoosnovane Socijaldemokratske partije, koja je tada ujedinjavala socijaldemokrate čitavog višenacionalnog austrijskog dela Austrougarske. Od 1900. biran je za poslanika bečkog Gemajnderata (gradskog parlamenta), od 1907. za člana austrijskog Rajhsrata (parlamenta), godine 1917. za gradskog većnika, 1918. za zamenika gradonačelnika. Konačno, 21. maja 1919. izabran je za gradonačelnika, prvog socijaldemokratskog gradonačelnika u istoriji Beča. 1918/1919 bio je i član Privremenog nacionalnog veća Nemačke Austrije (nem. Provisorische Nationalversammlung für Deutschösterreich). Bio je predsednik Saveznog veća Austrije 1920-ih.[1]
Godine 1922, kao gradonačelnik postao je Landeshauptman (guverner) nove austrijske savezne države Beč. Pod njegovim vođstvom, već iste godine je u Simeringu otvoren prvi krematorijum u Austriji. Rojman je ovu odluku morao da brani na Ustavnom sudu pošto je dao građevinsku dozvolu za krematorijum protiv naredbe saveznog ministra iz Hrišćansko-socijalne partije.[2]
Godine 1923. Gemajnderat je zaključio prvi veliki stambeni program za izgradnju 25.000 stanova u roku od pet godina. 13. novembra 1923. Jakob Rojman je napustio mesto gradonačelnika i postao počasni građanin Beča. Njegov pepeo je sahranjen u Krematorijumu u Beču. Nekoliko nedelja nakon njegove smrti 1925. godine, u desetom okrugu Favoriten, radničkom okrugu odakle je Rojman potekao, trg je nazvan Rojmanplac. Na ovom trgu je dugo godina bila poslednja stanica metro linje U1. Danas se ovde nalazi popularno plivalište Amalijenbad i sladoledžinica Tihi.
Reference
uredi- ^ Jakob Reumann (na jeziku: nemački), 2022-02-05, Pristupljeno 2022-11-30
- ^ „Präsidentinnen und Präsidenten seit 1920 | Parlament Österreich”. www.parlament.gv.at.
Dodatna literatura
uredi- Andreas P. Pittler: Jakob Reumann. Gerold, Wien 2011.
- K. Gladt: Reumann Jakob. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 9, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 1988. ISBN 3-7001-1483-4. str. 96..
- Biographische Daten von Jakob Reumann. In: Niederösterreichische Landtagsdirektion (eds.): Biographisches Handbuch des NÖ Landtages: 1861–1921. NÖ Landtagsdirektion, St. Pölten, Druck:. ISBN 3-85006-166-3.
