Janez Blajvajs (engl. Janez Bleiweis; Kranj, 19. novembar 1808Ljubljana, 29. novembar 1881) bio je slovenački konzervativni političar, novinar, lekar, veterinar i javna ličnost.[1][2] Bio je vođa takozvanog staroslovenskog političkog pokreta. Već za života zvali su ga ocem nacije.[3]

Janez Blajvajs
Janez Blajvajs
Datum rođenja(1808-11-19)19. novembar 1808.
Mesto rođenjaKranjAustrijsko carstvo
Datum smrti29. novembar 1881.(1881-11-29) (73 god.)
Mesto smrtiLjubljanaAustrougarska
RoditeljiValentin Pleiweiss

Biografija

uredi

Rođen je 19. novembra 1808. u bogatoj trgovačkoj porodici, u Kranju.[4] Od detinjstva je odrastao u dvojezičnom okruženju. Tečno je govorio i slovenački i nemački jezik, kao i većina pripadnika više srednje klase u Kranju u to vreme. Pohađao je licej u Ljubljani pre upisa na Univerzitet u Beču, gde je studirao medicinu. Po završetku studija radio je kao profesor veterinarske medicine i patologije u Ljubljani. Blajvajs je napisao niz tekstova iz oblasti veterine i zdravlja ljudi, posebno o zaraznim bolestima.

Godine 1843. osnovao je časopis Vesti iz poljoprivrede i zanatstva (Novice) i uređivao ga do svoje smrti 1881.[1][5] Bavio se ekonomskim, kao i kulturnim pitanjima u slovenskim zemljama. Za vreme revolucije uključio se u politiku i podržao potragu za Ujedinjenom Slovenijom. Na Oktobarskoj diplomi u Austrijskom carstvu, Blajvajs se pojavio kao vođa slovenačkog nacionalnog pokreta. Već krajem 1850-ih, njegovo političko konzervativno vođstvo izazvalo je mlađe generacije slovenačkih nacionalista, poznata kao Mladi Slovenci, među kojima su bili Fran Levstik, Josip Stritar i Josip Jurčič. Blajvajsova grupa, u kojoj su bili Lovro Toman, Etbin Henrik Kosta i Luka Svetec, identifikovana je kao Stari Slovenci, mada oni sami nikada nisu prihvatili takvo ime.

Blajvajs bio je habzburški legitimista i sledbenik austroslavističke ideologije. U politici je sledio primer češkog lidera Františeka Palackija koji je zahtevao autonomiju slovenskih naroda u okviru jedinstvenog Austrijskog carstva.

Godine 1881. Blajvajsu je Franc Jozef, car Austrije, dodelio viteštvo. Iste godine, umro je u Ljubljani, a sahranjen je u groblju Svetog Kristofora u Bežigradskom okrugu u Ljubljani.

Reference

uredi
  1. ^ a b Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. 1984. str. 64. 
  2. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ur. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (na jeziku: srpskohrvatski). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. str. 40. 
  3. ^ http://www.kam.si/129_svarun/1132_janez-bleiweis---oa-e-naroda.html
  4. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 40. 
  5. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 40. 

Литература

uredi
  • Jože Pogačnik, "Janez Bleiweis" in Slovenska misel: eseji o slovenstvu (Ljubljana: Cankarjeva založba, 1987), 437-438

Спољашње везе

uredi

  Медији везани за чланак Јанез Блајвајс на Викимедијиној остави