Jan Jiskra

Jan Jiskra (oko 1400. - oko 1469) je bio vođa čeških plaćenika iz 15. veka. Učesnik je Husitskih ratova u Češkoj i borbi oko ugarske krune.

Jan Jiskra od Brandisa

Mladost

Jan Jiskra je rođen u češkom gradu Brandisu na Orlici. Potiče iz moravske porodice koje su upravljale Brandisom. Jiskra je mladost proveo u Češkoj i u Italiji gde je učestvovao u ratovima na strani Mletačke republike. Uzeo je učešća u Husitskim ratovima boreći se na strani Žigmunda Luksemburškog u bici kod Lipanija 1434. godine. U ovoj bici je poginuo vođa taborita, Prokop Veliki, a Husitima je zadat veliki udarac. Kraljica Elizabeta Luksemburška pozvala ga je da sa svojim plaćenicima 1440. godine obezbeđuje krunisanje Ladislava V za kralja. U aprilu 1440. Ugarsku stigao i poljski kralj Vladislav III. Državni sabor je 29. juna proglasio da je krunisanje malog Ladislava V bilo nevažeće, zbog toga što je izostala saglasnost staleške skupštine. Ostrogonski nadbiskup Seči je pristao da kruniše i jagelonskog kandidata i Vladislav III je 17. jula krunisan za ugarskog kralja kao Vladislav I. Pošto je kruna Svetog Stefana bila u rukama kraljice Elizabete, krunisanje Vladislava je obavljeno krunom skinutom sa relikvijara Svetog Stefana Ugarskog. Koristeći se husitskom taktikom Jan je za kratko vreme okupirao Ljevoču, Bardjejov, Kremnjicu, Banjsku Štjavnjicu, Prešov i Kežmarok. Prekinuo je Vladislavovu vezu sa Poljskom i kovao je novac sa likom Ladislava. Janovi ljudi grade niz tvrđava u Gornjoj Ugarskoj kojima su branili zemlju od neprijatelja. Nametnuo je poreze seljacima i doveo u Češku i Moravsku zanatlije koji su radili na izgradnji dvoraca.

Nakon Elizabetine smrti Jiskra je nastavio rat protiv Fridriha III sve o sklapanja primirja 1443. godine. Jiskra je 1445. godine izabran za kapetana Gornje Ugarske. U međuvremenu, Jiskrini plaćenici pustoše severne delove današnje Slovačke i primoravaju katoličke sveštenike da primenjuju husitske obrede. Regent Janoš Hunjadi pokrenuo je rat protiv Jiskre. Sukob je završen primirjem u Mezokevezdu marta 1450. godine. Jiskra je ostao u zemlji, ali je nekoliko čeških bandi moralo napustiti zemlju. Jiskra nije poštovao primirje te je Hunjadi ponovo poveo borbu i oduzeo mu velike delove Gornje Ugarske. Jiskri je ostala Jegra. Morao je položiti zakletvu vernosti kruni. Jiskri su oduzeti posedi 1452. godine zbog toga što nije prisustvovao dijetu. Većina njegovih teritorija predata je Ulrihu II Celjskom. Jiskra je napustio zemlju.

Borba protiv Matije Korvina

Grb Jana Jiskre

Matija Korvin je bio prvi pripadnik plemstva postavljen na ugarski presto. Mihalj Silađi poslao je Jana Viteza u Prag kako bi pregovarao o oslobađanju Matije sa Jiržijem Pobjedarskim. Pobjedarski je oslobodio Matiju. Odredio ga je za muža svoje ćerke Katarine. Otkup je iznosio 60.000 zlatnih forinti. Matija je predat u Stražnici 9. februara. Pet dana kasnije ušao je u Budim. Međutim, nije krunisan jer se ugarska kruna već nekoliko decenija nalazila kod Fridriha III, cara Svetog rimskog carstva. Jan Jiskra je prvi ustao protiv novog kralja. Ugarsku krunu ponudio je Kazimiru IV Poljskom, ali je poljski Sejm odbacio njegovu ponudu. Matijin komandant Sebastijan Rozgoni porazio je Jiskru kod Šarošpataka, ali je osmanska invazija na Srbiju primorala Matiju da zaključi mir sa Česima. Jirži je krunisan za češkog kralja.

Matijin prvi dijet sazvan je u Pešti maja 1458. godine. Doneta je odluka da se dijeti sazivaju jednom godišnje. Tokom Matijine vladavine sazvano je više od 25 dijeta, naročito između 1458. i 1476. godine. Dijet je bio pod kontrolom barona koje je Matija imenovao i razrešavao po želji. Matijini prihodi iznosili su oko 250.000 zlatnih forinti godišnje kada je otpočela njegova vladavina. Uredbom koja je doneta na dijetu iz 1458. godine zabranjeno je nametanje vanrednih poreza. Dozvoljen je jedino porez od jedne zlatne forinte koju je svako domaćinstvo plaćalo. Osmanlije avgusta 1458. godine osvajaju tvrđavu u Golupcu u Srbiji. Matija je naredio opštu mobilizaciju. Osmanlije su poražene u manjim sukobima. Bosanski kralj Stefan Tomašević prihvatio je vrhovnu Matijinu vlast.

Na prelazu iz 1458. u 1459. godinu Matija je sazvao dijet u Segedinu radi priprema za novi rat protiv Osmanlija. Međutim, glasine o državnom udaru primorale su ga da se vrati u Budim. Vesti su bile istinite jer se barem 30 barona spremalo da izda kralja i ponudi tron caru Fridrihu. Iako su zajedničke trupe nemačkog cara i pobunjenih gospodara porazile kraljevsku vojsku kod Kermenda (27. mart 1459), jedan od vođa, Ladislav Garai, je umro, a Nikola Ujlaki je stupio u pregovore sa Korvinom. Čarke duž zapadne granice Ugarske trajale su nekoliko meseci sprečavajući Matiju Korvina da pruži vojnu pomoć Tomaševiću protiv Turaka. Padom Smedereva (29. jun) okončano je osmansko osvajanje Srbije.

Jan Jiskra se zakleo na vernost caru Fridrihu 10. marta 1461. godine. Papa Pije II je ponudio da posreduje u sklapanju sporazuma između cara i Korvina. Jirži Podjebradski je ponudio svoju pomoć. Carski predstavnici i ugarski kralj potpisali su primirje u Olomoucu aprila 1460. godine. Papa je ubrzo ponudio finansijsku podršku za rat protiv Turaka. Međutim, Jiskra se vratio iz Poljske kako bi obnovio borbu sa češkim plaćenicima. Matija je osvojio novoizgrađenu tvrđavu od Čeha, ali ih nije mogao naterati na poslušnost. Njegova petomesečna kampanja finansirana je uvođenjem vanrednih poreza u Gornjoj Ugarskoj. Korvin sklapa savez sa carevim bratom, buntovnim nadvojvodom Albertom VI Austrijskim. Podjebradski je prišao caru, iako se njegova ćerka udala za Matiju Korvina 1. maja 1461. godine. Odnosi između Korvina i njegovog tasta pogoršali su se zbog kontinuiranog prisustva čeških plaćenika u Gornjoj Ugarskog. Sredinom 1461. Korvin je pokrenuo novi pohod na Čehe (uvodeći vanredne poreze), ali je on završen neuspehom.

Izaslanici Matije Korvina i cara Fridriha sklopili su primirje 3. aprila 1462. godine. Prema sporazumu, car je bio u obavezi da vrati ugarsku krunu za 80.000 zlatnih forinti. Ostalo mu je pravo da nosi titulu kralja Ugarske zajedno sa Matijom Korvinom. Carev sin imao bi da nasledi ugarskog kralja ukoliko umre bez dece. U roku od mesec dana Jiskra se predao i vratio sva utvrđenja u Gornjoj Ugarskoj. Kao naknadu dobio je veliki domen u oblasti Tise i 25.000 zlatnih forinti. Od Jiskrinih plaćenika Matija je počeo da organizuje profesionalnu vojsku poznatu kao "Crna armija".

Godina Jiskrine smrti nije poznata. Poslednji put se pominje u izvorima 1467. godine kao komandant kraljeve vojske protiv Stefana III Moldavskog.

Izvori

• Václav Chaloupecký: Jiskra z Brandýsa: Tvůrcové dějin 2, Prag 1934
• Jan Jiskra z Brandýsa a politický zápas Habsburků s Jagellovci o Uhry v letech 1440–42: Historické štúdie 3, Bratislava 1957.
• E. Kovács, Péter . Matthias Corvinus (in Hungarian). Officina Nova. 1990. ISBN 978-963-7835-49-0.
• Engel, Pál (2001). The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526. I.B. Tauris Publishers. ISBN 978-1-86064-061-2. 
• Kubinyi, András . Matthias Rex. Balassi Kiadó. 2008. ISBN 978-963-506-767-1.