Стефан III Молдавски
Стефан III Молдавски (познат и као Стефан Велики, рум. Ștefan cel Mare или Свети Стефан Велики, рум. Ștefan cel Mare și Sfânt; 1433 — 2. јул 1504) био је кнез Молдавије између 1457. и 1504. и најистакнутији представник династије Мушата.
| Стефан III Молдавски | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1429. |
| Место рођења | Borzești |
| Датум смрти | 2. јул 1504. (70/71 год.) |
| Место смрти | Сучава |
| Отац | Bogdan II of Moldavia |
| Супружник | Maria of Mangup, Doamna Maria Voichiţa |
| Потомство | Peter IV Rareș, Bogdan III the One-Eyed |
БиографијаУреди
Стефан III Мушат је био један од највећих војсковођа свога времена, ратовао је у око 50 битака, и у њима однео победе над Османлијама, Татарима, Пољацима, Угарима и Власима. Био је један од највећих бораца против османског експанзионизма на Балкану. Поред милитарних способности, био је способан и луцидан државник и дипломата.
Током његове владавине Молдавија је ојачала и успела да се одупре настојањима Угарске, Пољске и Османског царства да је потчине. Због дугог отпора Турцима Стефан је стекао славу у Европи. Победио је у 46 од 48 битака. Извојевао је одлучујућу победу над Турцима у бици код Васлуја, после чега је од папе Сикста IV добио почасну титулу „прави борац хришћанске вере“ (лат. verus christianae fidei athleta). Био је религиозан. Своју побожност је манифестовао исплативши дуг који је Света гора дуговала Порти, чиме је обезбедио даље постојање ове монашке заједнице.
Иако је владао у време највећих борби за независност Молдавије, значајно је допринео и развоју културе. За време његове владавине изграђено је преко 44 цркава и манастира, као и многобројне тврђаве. Један део тога је УНЕСКО уврстио у споменике Светске културне баштине. Поред цркава, саградио је велики број замкова и утврђења широм данашње Молдавије и Румуније, као и велики број винограда. Модернизовао је законик, и проширио територију Молдавије за време своје владавине.
Године 1992. Стефан Велики је канонизован за свеца. Слави се 2. јула. Заједно са Василијем Лупуом сматра се за највећим молдавским владарем.
Породично стаблоУреди
| 16. Costea of Moldavia | ||||||||||||||||
| 8. Roman I of Moldavia | ||||||||||||||||
| 17. Margareta Mușata | ||||||||||||||||
| 4. Alexander I of Moldavia | ||||||||||||||||
| 18. (possibly) Lațcu of Moldavia | ||||||||||||||||
| 9. Anastasia | ||||||||||||||||
| 2. Bogdan II of Moldavia | ||||||||||||||||
| 5. Ana Neacșa | ||||||||||||||||
| 1. Стефан III Молдавски | ||||||||||||||||
| 3. | ||||||||||||||||
ЛитератураУреди
- Суботић, Гојко (2015). „Преписка молдавског војводе Стефана Великог и Охридског архиепископа Доротеја: Побуде и време настанка”. Зборник радова у част академику Десанки Ковачевић Којић. Бања Лука: АНУРС. стр. 103—134.
