Википедија

Jaroslav Hejrovski

Jaroslav Hejrovski (češki: jaroslav ˈɦɛjrofski) (20. decembar 1890 − 27. mart 1967) bio je češki hemičar i pronalazač. Hejrovski je bio pronalazač polarografske metode, otac elektroanalitičke metode i dobitnik Nobelove nagrade 1959. godine za otkriće i razvoj polarografskih metoda analize.[1] Glavno polje rada bila mu je polarografija.[2] [3] [4] [5] [6]

Jaroslav Hejrovski
Jaroslav Hejrovski
Lični podaci
Datum rođenja(1890-12-20)20. decembar 1890.
Mesto rođenjaPrag, Bohemija, Austrougarska
Datum smrti27. mart 1967.(1967-03-27) (76 god.)
Mesto smrtiPrag, Čehoslovačka Čehoslovačka
ObrazovanjeKarlov univerzitet
Londonski univerzitetski koledž
Naučni rad
Poljepolarografija
elektroanalitička hemija
InstitucijaKarlov univerzitet u Pragu
Polarografski institut
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1959)

Život i rad uredi

Jaroslav Hejrovski rođen je u Pragu 20. decembra 1890. godine, kao peto dete Leopolda Hejrovskog, profesora rimskog prava na Karlovom univerzitetu u Pragu, i njegove supruge Klare, rođene Hanl fon Kirčtreu.[7] Rano obrazovanje stekao je u srednjoj školi do 1909, kada je započeo studije hemije, fizike i matematike na Karlovom univerzitetu u Pragu. Od 1910. do 1914. godine nastavio je studije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kod profesora Sir Vilijam Remzija, diplomirao je 1913. Naročito ga je zanimao rad sa profesorom Donanom, na polju elektrohemije.

Tokom Prvog svetskog rata Hejrovski je radio u vojnoj bolnici kao hemičar i radiolog, što mu je omogućilo da nastavi studije i magistrira u Pragu 1918. i doktorira u Londonu 1921.

Hejrovski je započeo univerzitetsku karijeru kao asistent profesora B. Braunera na Institutu za analitičku hemiju Karlovog univerziteta u Pragu; unapređen je u vanrednog profesora 1922. godine, a 1926. godine postao je prvi profesor fizičke hemije na univerzitetu.

Izum polarografske metode Hejrovskog datira iz 1922. godine i on je svoju celu dalju naučnu aktivnost koncentrisao na razvoj ove nove grane elektrohemije. Na univerzitetu je osnovao školu čeških polarografera i sam je bio u prvom planu polarografskih istraživanja. 1950. Hejrovski je imenovan za direktora novoosnovanog Polarografskog instituta, koji je inkorporiran u Čehoslovačku akademiju nauka, od 1952.

1926. godine profesor Hejrovski se oženio sa Mari (Mari) Koranovom, a par je imao dvoje dece, ćerku Jitku i sina Mihaela.

Jaroslav Hejrovski je umro 27. marta 1967. Sahranjen je na groblju Višehrad u Pragu.

Časti, nagrade, zaostavština uredi

 
Spomen-ploča u Kaprovoj ulici u Pragu

Mnogi univerziteti i centri za učenje odali su počast Hejrovskom. Izabran je za člana Univerzitetskog koledža u Londonu 1927. godine, a počasni doktorat dobio je na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu 1955. godine, Univerzitetu u Varšavi 1956. godine, Univerzitetu Eks-Marsej 1959. godine i Univerzitetu u Parizu 1960. godine. Počasno članstvo dobio je u Američkoj akademiji umetnosti i nauke 1933; u Mađarskoj akademiji nauka 1955; u Indijskoj akademiji nauka, Bangalore, 1955; u Poljskoj akademiji nauka, 1962; izabran je za dopisnog člana Nemačke akademije nauka, Berlin, 1955; za člana Nemačke akademije prirodnih naučnika Leopoldina 1956; za inostranog člana Kraljevske danske akademije nauka, Kopenhagen, 1962; za Potpredsednika Međunarodne unije fizike od 1951. do 1957; za Predsednika i prvog počasnog člana Polarografskog društva, London; za počasnog člana Polarografskog društva Japana; za počasnog člana hemijskih društava Čehoslovačke, Austrije, Poljske, Engleske i Indije. 1965. Hejrovski je izabran za inostranog člana Kraljevskog društva.

U Čehoslovačkoj je Hejrovski 1951. godine dobio državnu nagradu prvog stepena, a 1955. godine Orden Čehoslovačke Republike.

Hejrovski je predavao polarografiju u Sjedinjenim Državama 1933, SSSR-u 1934, Engleskoj 1946, Švedskoj 1947, Narodnoj Republici Kini 1958, i u UAR-u (Egipat) 1960 i 1961.

U njegovu čast nazvan je krater Hejrovski na Mesecu.

Reference uredi

  1. ^ "The Nobel Prize in Chemistry 1959".
  2. ^ L. R. Sherman (decembar 1990). „Jaroslav Heyrovský (1890 – 1967)”. Chemistry in Britain: 1165–1167. 
  3. ^ Calascibetta, F. (1997). „Chemistry in Czechoslovakia between 1919 and 1939: J. Heyrovský and the Prague Polarographic School”. Centaurus. 39 (4): 368—381. Bibcode:1997Cent...39..368C. doi:10.1111/j.1600-0498.1997.tb00043.x. 
  4. ^ Zuman, P. (2001). „Electrolysis with a Dropping Mercury Electrode: J. Heyrovsky's Contribution to Electrochemistry”. Critical Reviews in Analytical Chemistry. 31 (4): 281—289. doi:10.1080/20014091076767. 
  5. ^ Barek, J. Í.; Fogg, A. G.; Muck, A.; Zima, J. Í. (2001). „Polarography and Voltammetry at Mercury Electrodes”. Critical Reviews in Analytical Chemistry. 31 (4): 291. doi:10.1080/20014091076776. 
  6. ^ Barek, J. Í.; Zima, J. Í. (2003). „Eighty Years of Polarography - History and Future”. Electroanalysis. 15 (5–6): 467. doi:10.1002/elan.200390055. 
  7. ^ http://www.steinbauer.biz/familytree/Rodokmeny.htm#_Toc219631234

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јарослав_Хејровски&oldid=26068341”