Jerevanska opera
Jermensko nacionalno akademsko opersko i baletsko pozorište Aleksandar Spendiarjan (jerm. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) u Jerevanu je zvanično otvoreno 20. januara 1933. godine operom Almast Aleksandra Spendiarjana. Zgradu opere dizajnirao je jermenski arhitekta Aleksandar Tamanijan. Sastoji se od dve koncertne hale: koncertne hale Aram Hačaturijan sa 1.400 sedišta i Nacionalnog operskog i baletskog pozorišta Aleksandar Spendiarjan sa 1.200 sedišta.[2]
 Jerevansko opersko pozorište | |
| Lokacija | Ulica Tamanijan 36[1] Jerevan  Jermenija |
|---|---|
| Maks. broj gledalaca | 2.600 |
| Konstrukcija | |
| Otvoreno | 20. januar 1933.. |
| Renovirano/obnovljeno | 1953, 2002. |
| 1939. | |
| Arhitekta | Aleksandar Tamanijan |
| Veb-sajt | |
| opera | |
Istorija uredi
Opersko pozorište osnovano je 28. novembra 1930. godine, tokom proslave desetogodišnjice Sovjetske Jermenije. Dana 20. januara 1933. godine, zgrada je zvanično otvorena. Ubrzo nakon osnivanja pozorišta, osnovana je i baletska trupa. Labudovo jezero Petra Iljiča Čajkovskog bio je prvi baletski performans izveden 1935. godine.
Na osnovu Tamanijanovog dizajna i pod nadzorom njegovog sina, dvorana je završena 1939. godine i nazvana je po Aleksandru Spendiarjanu.[2] Obimni građevinski radovi nastavljeni su do 1953. godine, kada je konačno završena cela zgrada i kada je dobila današnji izgled.
Otvaranje pozorišta dovelo je do povećanog stvaranja novih nacionalnih operskih i baletskih dela, a prvi jermenski balet bilo je delo Sreća Arama Hačaturijana. Na osnovu ovog baleta Hačaturijan je ubrzo stvorio i delo Gajane koje je izvođeno širom sveta. Pored njega, brojni drugi jermenski kompozitori su pisali opere i balete, a veliki broj njih je radio i u samom pozorištu: pevači Gohar Gasparjan, Tatevik Sazandarjan, Mihran Jerkat, Pavel Liticijan, Hajkanuš Danieljan, Nar Hovhanisjan, Gegam Grigorjan, Anahit Mekitarijan; dirigenti Konstantin Sarajev, Mišel Tavrizjan, Aram Katanjan, Juri Davtjan; balet-majstori A. Petrosjan, M. Čmskjan, Vanuš Kanamirjan, Vilen Galstjan; slikari Martinos Sarjan, Minas Avetisjan i drugi.
Od 1935. godine se u Jerevanskoj operi izvodi jedinstvena jermenska opera Anuš Armena Tigranijana, koja predstavlja veliki korak u jermenskoj operskoj istoriji, a i dan-danas se često nalazi na repertoaru.
Od kada je otvorena, u Jerevanskoj operi je prikazano više od 200 različitih opera i baleta jermenskih, ruskih i zapadnoevropskih kompozitora. Pozorišna trupa nastupala je u preko 20 zemalja sveta, između ostalih, u Rusiji, Španiji, Libanu, Sjedinjenim Državama, Grčkoj i Nemačkoj. Godine 1956. dobila je status Nacionalnog akademskog operskog i baletskog pozorišta.[2]
Ličnosti uredi
- Arkadij Burdžaljan — jedan od osnivača pozorišta, a u periodu 1933—1938. godine i glavni pozorišni režiser
- Romanos Melikjan — prvi umetnički direktor operskog pozorišta
- Konstantin Orbeljan — umetnički direktor pozorišta od 2016. godine
Dirigenti uredi
- Georgij Budagjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Konstantin Saradžev — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Ruben Stepanjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
- Mihail Tavrizijan — narodni umetnik SSSR-a (u periodu 1938—1957. godine glavni dirigent)
- Suren Čarekjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Ogan Durjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Jakov Ter-Voskanjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Ispir Haradžanjan (1908—1997) — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
Režiseri uredi
- Arkadij Burdžaljan (1933—1940) — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
- Levan Kalantar (1936—1940) — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Armen Gulakjan (1935—1960) — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Vartan Adžemjan (1938—1971) — narodni umetnik SSSR-a
- Melkumjan Goarine (1941—1971)
- Vardanjan Vavik (1955—1957)
- Džarbašjan Rafael (s 1957) — narodni umetnik Jermenije
- Kaplanяn Gračья Mkrtičevič (1960—1964) — narodni umetnik SSSR-a
- Afejan Pogos (1965—1966)
- Vagan Bagratuni (1967—1974), glavni režiser, narodni umetnik RSFSR
- Bagratuni Vagan (1968—1990)
- Levonjan Tigran (1971—1996) — narodni umetnik Jermenije
- Evgenij Čanga (1961—1967) — balet-majstor, počasni umetnik Sovjetske Jermenije
Umetnici uredi
- Martiros Sarjan — narodni umetnik SSSR-a
- Mihail Arutčjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Semen Aladžalov — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
Balet-majstori uredi
- Ljubovja Voinova-Šikanjan — narodni umetnik Sovjetske Jermenije
- Rusudana Tavrizian
- Sarkis Sarkisjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
- Georgij Georgian — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
- Zare Muradjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
- Arutjun Nerkararjan — počasni umetnik Sovjetske Jermenije
Solisti uredi
- Rašid Bejbutov (1938—1941)[3][4] — narodni umetnik SSSR-a
Galerija uredi
.jpg)
Reference uredi
- ^ „Monuments database”. tools.wmflabs.org. Pristupljeno 24. 6. 2018.
- ^ a b v Muzыkalьnaя эnciklopediя. Gl. red. Ю. V. Keldыš. T 1. A — Gong. 1072 stb. s ill. M.: Sovetskaя эnciklopediя, 1973 (stb. 220—222)
- ^ Elizaveta Dmitrievna Uvarova (2004). Эstrada Rossii, XX vek: эnciklopediя. OLMA Media Grupp. str. 874. ISBN 9785224044627. Pristupljeno 24. 6. 2018.
- ^ Юriй Sosudin. Nezabыvaemыe pevcы. Litres. str. 479. ISBN 9785040671496. Pristupljeno 5. 9. 2017.
Literatura uredi
- Юriй Sosudin. Nezabыvaemыe pevcы. Litres. str. 479. ISBN 9785040671496. Pristupljeno 5. 9. 2017.
- Elizaveta Dmitrievna Uvarova (2004). Эstrada Rossii, XX vek: эnciklopediя. OLMA Media Grupp. str. 874. ISBN 9785224044627. Pristupljeno 24. 6. 2018.
- Teatr operы i baleta Armenii. Sbornik stateй. Moskva. 1939.
- Šaverdяn A. (1959). Očerki po istorii armяnskoй muzыki XIX i XX vv. Moskva.
- Tigranov G. (1956). Armяnskiй muzыkalьnый teatr. 1. Jerevan.
- Tigranov G. (1960). Armяnskiй muzыkalьnый teatr. 2. Jerevan.
- Barsamяn A. (1959). «Almast» A. Spendiarova. Moskva.
- Tigranov G. (1960). Baletы A. Hačaturяna. Moskva.
