Jovan Danić
Jovan Danić (Beogad, 13. avgust 1854 — Beograd, 20. oktobar 1924) bio je lekar, prvi srpski neuropsihijatar.[1]
Jovan Danić | |
|---|---|
| Datum rođenja | 13. avgust 1854. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 20. oktobar 1924. (70 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina SHS |
Studirao je pravo na Velikoj školi u Beogradu, a studije medicine u Cirihu, Vircburgu i Parizu. Tokom srpsko turskog rata 1876 — 1878, bio je lekar zaječarskog garnizona. Po okončanju rata prelazi za šefa odeljenja u Vojnoj bolnici u Beogradu, da bi 1881. prešao u Duševnu bolnicu, čiji je upravnik postao 1886. Penzionisan je 1911. godine.
Bio je predsednik Glavnog sanitetskog saveta, dugogodišnji predsednik Srpskog lekarskog društva i Lekarske komore za Srbiju, Vojvodinu i Srem. Objavio je niz članaka, referata i prikaza u Srpskom arhivu i Narodnom zdravlju a prevvodio je poznata medicinska dela, od kojih je naznačajnije Sistem higijene profesora Rajha. Autor je studije O duševnom bolu i knjige Genije i ludilo. Knjigu „Duševne bolesti u Srbiji“ napisao je u saradnji M. Cvijetićem.
Reference
uredi- ^ Srpska porodična enciklopedija, Narodna knjiga i Politika 2006. knjiga 7 str. 75.
Literatura
uredi- Tekst dr Vlade Stanojevića, sanitetskog generala JNA, Beograd u Enciklopedija Jugoslavije JLZ „Miroslav Krleža“ Zagreb 1984. godine tom 3 str. 380.