Jovan Pavlović (sveštenik)
Jovan Pavlović (Banjica, 1804 — Šabac, 1861) bio je sveštenik, pisac, prevodilac i član Društva srpske slovesnosti.[1][2]
Jovan Pavlović (sveštenik) | |
|---|---|
 Pavle Simić: Prota Jovan Pavlović 1853. | |
| Datum rođenja | 30. januar 1804. |
| Mesto rođenja | Banjica (Bijeljina) |
| Datum smrti | 24. april 1861. (57 god.) |
| Mesto smrti | Šabac |
Vreme Prvog srpskog ustanka uredi
U reci izbleglica koje, u vreme Prvog srpskog ustanka, prelaze Drinu i nastanjuju se u Šapcu, bio je sveštenik Pavle Pavlović iz Vrbice u Bosni. Bio je to otac potonjeg prote Jovana Pavlovića, pisca i prevodioca, mali Jovan je školu počeo učiti u Šapcu, a nastavio, sa propašću Ustanka, u Sremskoj Mitrovici.
Dolazak Jevrema Obrenovića u Šabac uredi
Jevrem Obrenović dolazi u Šabac 1816. godine za starešinu „Drinosavske oblasti“. On je ovom gradu otvorio vrata prema Evropi pa su mnoge kulturne i za život praktične novine dolazile prvo u Šabac pa tek onda odlazile prema Beogradu, Kragujevcu i drugim krajevima Srbije. Po povratku u Šabac, Jovan se zapopio u dvadesetoj, da bi, već dve godine kasnije, po izričitoj želji Gospodar Jevrema, bio rukopoložen za protu. Neumornim čitanjem nadoknađivao je skromno obrazovanje i postigao „visoku knjićevnu kulturu“. Vuk Karadžić ga je smatrao „jednim od prvih sveštenika u Srbiji”, pa ne čudi što ga je Jevrem uzeo za svog „pridvornog sveštenika“.
Prota kao besednik uredi
Bio je markantna ličnost: visokog stasa. Gde god bi se pojavio, skretao je na sebe pažnju. Uz impozantan fizički izgled, naočitost i načitanost, odlikovao se i impresivnom elokvencijom. U besedništvu je bio nenadmašan. Dinastičke promene na srpskom prestolu znatno su uticale na Protin životni put i stradanja kojima je bio izložen. Bio je poznat kao mecena mladih umetnika. Mada ga nije voleo, knez Miloš je jako cenio njegovu učenost i besedničke sposobnosti. Prota je bio u Miloševoj pratnji kad je, 1835. godine, išao u Carigrad. „Tu je šabački prota osvetlio obraz i Knezu i sebi i Šapcu“.
Povodom krunisanja ruskog cara Nikole, Prota je ponovo bio u centru pažnje. Na crkvenoj liturgiji, kojoj su prisustvovali Miloš i ruski poslanik Butenjev, prigodnu besedu izgovorio šabački protoprozviter Jovan. „Miloš je bio jako tronut, da se nije mogao uzdržati da ne zaplače“, a Butenjev je zatražio da mu se da prepis besede „da je celu zlatnim slovima ureže u kamen u crkvi“. Kada je Miloš, na kratko, ponovo došao na vlast, ispred Narodne skupštine pozdravio ga je, 31. januara 1859. godine, biranim rečima Prota Jovan, ispred 40 crkvenih velikodostojnika.
Iste godine, Prota Jovan je bio u srpskom poslanstvu koje je, u Carigradu, tražilo izvršenje dobijenih hatišerifa.
Književni radnik i prevodilac uredi
Kao sveštenik novog kova, Prota Jovan je bio književni radnik i prevodilac. Njemu je pripala čast da bude prvi Srbin čija je knjiga Slovo na dan radosne vesti o priznanju sultanovom srpskih granica, štampana u novoosnovanoj Državnoj štampariji 1833. godine. (u Državnoj štampariji) i 1847. godine (u Društvu srpske slovesnosti).
Prevodio je uglavnom engleske pesnike, ali sa nemačkog jezika: Noćne misli Edvarda Janga štampane su u godišnjaku Golubica, 1839; u istom časopisu štampani su, 1840. i 1841. godine, i Protini prevodi Miltonovog Izgubljenog raja i Jangovog Strašnog suda. Prevodio je i crkvenu literaturu.
Društvo srpske slovesnosti izabralo ga je, 1842. godine, za svog dopisnog člana. Imao je u Šapcu bogatu biblioteku, sa više od 1.500 odabranih knjiga, kojoj se divio engleski naučnik A. Peton. Umro je u Šapcu 1861. godine.
Njegov sin je bio Mitropolit beogradski Inokentije. U Šapcu je sačuvana Kuća Jovana Pavlovića iz 1846. godine.
Reference uredi
- ^ „Digitalna narodna biblioteka Srbije”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 10. 2013.
- ^ „Znameniti šapčani”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2011. g. Pristupljeno 28. 10. 2013.
Spoljašnje veze uredi
