Википедија

Juznet

Juznet je svetski rašireni diskusioni sistem. Razvijen je iz opšte UUCP dajal-ap mrežne arhitekture. Tom Traskot i Džim Elis su smislili ideju 1979., i Juznet je osnovan 1980.[1] Korisnici su čitali i postavljali poruke (nazvane članci ili objave, i kolektivno ih nazvali vesti) u jednoj ili više kategorija, poznate kao tematske grupe. Juznet na mnogo načina liči na sistem oglasne table (BBS) i prethodnik je internet foruma koji su danas u širokoj upotrebi. Juznet može biti površno posmatran kao hibrid između elektronske pošte i internet foruma. Diskusije su podeljene, kao sa internet forumima i BBS-ovima, iako su objave čuvane na serveru sekvencijalno.

Dijagram Juznet servera i klijenta. Plave, zelene, i crvene tačke na serverima predstavljaju grupe koje nose. Strelice između servera ukazuju grupu razmene (feeds). Strelice između klijenata i servera ukazuju na to da je korisnik pretplaćen na određene grupe i čita ili dostavlja članke.

Jedna značajna razlika između BBS-a ili internet foruma i Juzneta je nedostatak centralnog servera i administrator koji ga održava. Juznet je distribuiran među velikim, konstantno promenljivim konglomeracijama servera koji čuvaju i prosleđuju poruke jedni drugima u takozvanim novostima. Individualni korisnici mogu čitati poruke i slati poruke lokalnom serveru kojim upravlja komercijalni Juznet provajder, njihov internet servis provajder, univerzitet, poslodavac ili njihov sopstveni server.

Uvod uredi

Juznet je začet 1979, i javno osnovan 1980-te, na Univerzitet Severne Karoline na Čapel Hilu i Univerzitetu Djuk,[2][1] preko desetak godina pre nego što je razvijena svetska mreža i opšta javnost dobila pristup internetu, čineći ga jednom od najstarijih računarskih mrežnih komunikacionih sistema koji je još uvek u širokoj upotrebi. Prvenstveno je napravljena na ’’ARPANET-u siromašnog čoveka”, zapostavljajući UUCP kao transportni protokol za ponudu mejla i transfera podataka, kao i objava kroz novorazvijeni softver vesti kao što je A News. Ime Juznet je naglašavalo nadu svojih kreatora da će USENIX organizacija imati aktivnu ulogu u njegovim operacijama.[3]

Članci koje korisnici postavljaju na Juznetu su organizovani u tematske kategorije nazvane tematske grupe, koje su same logično organizovane u hijerarhijske predmete. Na primer, sci.math i sci.physics su sa sci.* hijerarhijom, za nauku. Ili, talk.origins i talk.atheism je sa hijerarhijom talk.*. Kada se korisnik prijavi na tematske kategorije, softver za klijent novosti prati koje je članke korisnik pročitao.[4]

U većini tematskih grupa, velika većina članaka je odgovorna za neki drugi članak. Skup članaka koji može biti praćen do jednog jedinog članka je nazvan lanac diskusije . Većina modernih čitača pokazuje da su članci poređani u lanac diskusije ili podlance diskusije.

Kada korisnik objavi članak, inicijalno je dostupan samo na serveru vesti tok korisnika. Svaki server vesti govori sa jednim ili više servera (to su ’’newsfeeds’’ ) i razmenjuju članke sa njima. Na ovaj način, članak je kopiran od servera do servera i eventualno bi trebalo da dospe do svakog servera na mreži. Kasnije ravnopravne mreže funkcionišu na sličan način, ali za Juznet normalno je da pošiljalac, pre nego primalac, bude taj koji pokreće transfere. Neki su primetili da ovo izgleda kao neefikasan protokol u eri obimnih pristupa brzoj internet mreži. Juznet je dizajniran pod uslovima kada je mreža bila mnogo sporija i ne uvek dostupna. Mnogi sajtovi na originalnoj Juznet mreži bi se povezali samo jednom ili dvaput dnevno u serijskim transfer porukama.[5] Ovo je uglavnom zato što je POTS mreža tipično korišćena za transfer, i zato što su telefonski računi bili niži noću.

Juznet ima značajnu kulturnu vaznost u umreženom svetu, što je preraslo u, ili popularazivovano, u široko prepoznate koncete i termine kao što su ’’FAQ’’, ’’flejm’’ i ’’spam’’.[6]

Format i prenos Juznet članaka je sličan internet porukama i elektronskoj pošti porukama. Razlika među njima je da članke juzneta može pročitati bilo koji korisnik čiji server tematskih grupa vodi do grupe u kojoj je poruka ostavljena, nasuprot elektronske pošte koja ima jednog ili više navedenih primalaca.[7]

Danas, značaj juzneta je umanjen u odnosu na internet forume, blogove i mejl liste. Juznet se razlikuje od takvih medija na nekoliko načina: juznet ne zahteva ličnu registraciju sa dotičnim grupama; informacije nije potrebno sačuvati na udaljenom serveru; arhive su uvek dostupne; i čitanje poruka ne zahteva mejl ili veb klijent, već klijent novosti. Grupe u alt.binaries su i dalje u širokoj upotrebi za transfer podataka.

ISP, serveri za novosti, i novosti uredi

Mnogi internet servis provajderi, i mnogi ostali internet sajtovi, upravljaju serverima za novosti za pristup svojim korisnicima. ISP koji ne upravlja svojim serverima direktno, često će ponuditi svojim korisnicima nalog drugog provajdera koji specifično upravlja Novostifeed-om. U ranim implementacijama vesti, server i čitač vesti su bili jedini skup programa, koji radi na istom sistemu. Danas, koristimo odvojeno čitač novosti i klijentski softver, program koji liči na imejl klijent, ali umesto toga raspolaže Juznet serverima. Neki klijenti kao što je Mozila tanderberd i Autluk ekspres obezbeđuju obe mogućnosti.

Ne koriste svi ISP-ovi, servere za novosti. Server za novosti je jedan od najtežih internet usluga za upravljanje zbog velike količine podataka, malom bazom kupaca ( u poređenju sa matičnim internet uslugama kao što je pristup internetu ili imejl ) i disproporcionalno veliki obim incidenata u podršci korisnika ( često se žale na nedostatak novosti članaka, koji nisu posledica ISP-a). Neke ponude ISP-ovih novosti operacija za stručne sajtove, koji se često pojavljuju korisniku iako ISP sam rukovodi serverom. Mnogi sajtovi imaju ograničen broj novosti, sa ograničenim brojem tematskih grupa. Često izostavljano iz takvih novosti su tematske grupe stranih jezika i alt.binaries hijerarhije koje uglavnom upravljaju softverom, muzikom, videom i slikama, i nalozima preko 99 procenata podataka članaka.

Postoje takođe Juznet provajderi koji su specijalizovani u ponudi servisa korisnicima čiji ISP-ovi ne nose Novosti, ili koji nose ograničen izvor.

Videti i operacije servera za novosti, jer se može videti kako su novi sistemi implementirani.

Čitači novosti uredi

Novostima se najčešće pristupalo sa čitačima novosti, aplikacije koje dozvoljavaju korisnicima da čitaju i odgovaraju na objave u grupama. Ove aplikacije deluju kao klijenti jednom ili više Novosti servera. Iako istorijski gledano, Juznet je povezivan sa Juniksovim operativnim sistemom koji je razvijen u AT&T, čitači novosti su dostupni za sve veće operativne sisteme.[8] Moderni mejl klijenti ili „kolekcija komunikacionih programa“, takođe često ima integrisan čitač novosti. Često su ovi integrisani klijenti lošeg kvaliteta u poređenju sa samostalnim čitačem novosti, i netačno sprovođenim Juznet protokolima, standardima i konvencijama. Mnogi od ovih integrisanih klijenata, na primer onaj u Majkrosoftovom Autluk ekspresu, ne sviđaju se kupcima zbog njihovog nedoličnog ponašanja.[9]

S razvojem svetke mreže, izgled stranica interneta je postao uobličeniji. Izgled internet stranica je smanjio tehničku ulaznu barijeru zahteva na jednu aplikaciju i bez Juznet NNTP serverskog naloga. Posto su brojni internet sajtovi koji nude internet mrežni prolaz ka Juznet grupama, iako su neku ljudi počeli da filtriraju poruke koje su napravili neki internet interfejsi iz jednog ili bilo kog drugog razloga.[10][11] Gugl Grupe[12]su takav internet sajt baziran na izgledu stranica i neki internet pretraživači mogu pristupiti Gugl Grupama preko novosti: direktni linkovi protokola.[13]

Uređene i neuređene diskusione grupe uredi

diskusionih grupa je uređena, što znači da razmena poruka koje su podneli čitaoci nije raspodeljena direktno Juznet-u, već umesto toga je poslata putem imejla moderatorima diskusionih grupa za odobrenje. Moderator će primiti dostavljene članke, pregledati ih, i ubaciti odobrene članke tako da oni mogu biti odgovarajuće rašireni kroz ceo svet. Članci koje je moderator odobrio moraju nositi naslov: Odobreno. Moderatori osiguravaju da poruke koje čitaoci vide u diskusionim grupama budu u skladu sa pravilima diskusionih grupa, iako ne zahtevaju da se prate takva pravila ili smernice.[14] Obično, moderatori su upućeni u predlog za diskusione grupe, i promene moderatora prate sukcesivni plan.[15]

Istorijski, mod.* hijerarhija je Postojala pre Juznet reorganizacije.[16] Sada, izmenjene diskusione grupe se mogu pojaviti u bilo kojoj hijerarhiji, najčešće sa dodatom.moderated grupom.

Juznet diskusione grupe u Big-8 hijerarhiji su kreirane predlogom koji je nazvan Zahtev za raspravu ili RFD. RFD je potreban za sledeće informacije: ime diskusione grupe, checkfroups podatke pristupa, i uređen ili neuređen status. Ako grupa treba da bude uređena, onda mora da bude obezbeđen najmanje jedan moderator sa važećom mejl adresom. Ostale informacije koje su korisne ali nisu neophodne uključuju: pravila, obrazloženja, i polisu uređenja ako grupa treba da bude uređena.[17] Ostale informacije koje su korisne ali nisu neophodne uključuju: pravila, obrazloženja, i polisu uređenja ako grupa treba da bude uređena. Rasprava novih predloga diskusionih grupa sledi, i završena je sa članovima Big-8 Menadžment odborom koji donosi odluku, glasanjem, bilo da odobre ili ne odobre novu diskusionu grupu.

Neuređene diskusione grupe formiraju većinu diskusionih grupa Juznet-a, i poruke koje su poslali čitaoci za neuređene diskusione grupe su objavljene istog trenutka tako da svi mogu da ih vide. Minimalna redakcija za filtriranje sadržaja protiv propagiranja brzine formiraju srž Juznet zajednice. Jedna mala navedena odbrana propagiranja je zabrana širenja poruke, ali nekoliko korisnika Juznet-a koriste ove komande i nekoliko čitača novosti ne nude komande otkazivanja, jednim delom zbog isteka skladištenja članaka u relativno kratkom roku. Malo je falilo da sve neuređene Juznet grupe postanu kolekcija spam-a.[18][19][20]

Stvaranje uređenih diskusionih grupa često postaje vruća tema diskusija, povećavajući probleme što se tiče cenzure i želje podskupa korisnika da formiraju namerne zajednice.

Tehnički detalji uredi

Juznet je skup protokola za proizvodnju, čuvanje i preuzimanje novinarskih ’’članaka” ( koji liče na Internet mejl poruke ) i za njihovu razmenu između čitaoca, koji su potencionalno u širokoj upotrebi. Ovi protokoli najčešće koriste algoritam poplave koji širi kopije kroz mrežu servera sa pravom učešća. Kada poruka stigne do servera, taj server prosleđuje tu poruku svim mrežnim susedima koji još uvek nisu videli članak. Samo jedna kopija poruke se skladišti po serveru, i svaki server ih pravi dostupnim na zahtev čitalaca ( najčešće lokalno ) da pristupe tom serveru. Kolekcija Juznet servera je na taj način imala određene ravnopravne karaktere u kojima dele resurse razmenjujući ih, granularnost razmene je međutim na drugačijoj skali nego moderni ravnopravni sistemi i ova karakteristika isključuje aktuelne korisnike sistema koji se povezuju na servere novosti sa tipičnom klijent-server aplikacijom slično kao i mejl čitač

RFC 850 je bila prva formalna specifikacija poruka razmenjenih putem Juznet servera. Zamenjen je RFC 1036 i nakon toga RFC 5536 u RFC 5537

U slučajevima gde je postavljen neprikladan sadržaj, Juznet je imao podršku za automatsko uklanjanje objave sa cele mreže kreirajući otkaznu poruku ( cancel message ), iako zbog nedostatka autentikacijske i nastale zloupotrebe, ova mogućnost je često onemogućena. Vlasnici autorskih prava i dalje mogu zatražiti ručno brisanje materijala koje krši autorska prava koristeći provizije svetske organizacije za intelektualnu svojinu sporazumnih implementacija, kao što je Online Copyright Infringement Liability Limitation Act Sjedinjenih Američkih Država.

Na internetu, Juznet je transportovan putem protokol za transfer veb novosti( NNTP) na TCP Portu 119 za standardne nezaštićene konekcije i na TCP portu 536 za SSL kodne konekcije koje su ponuđene samo putem nekoliko sajtova.

Organizacija uredi

 
Velika devetka hijerarhija Juzneta

Veliki skup široko upotrebljivanih diskusionih grupa je sadržan u devet hijerarhija, 8 od kojih su upravljane pod pristankom smernica koje određuju njihovu administraciju i imenovanje. Trenutna Velika osmica je:

  • comp.* – diskusije vezane za (comp.software, comp.sys.amiga)
  • humanities.* – fina umetnost, književnost i filozofija  (humanities.classics, humanities.design.misc)
  • misc.* – raznovrsne teme (misc.education, misc.forsale, misc.kids)
  • news.* – diskusije i obaveštenja o vestima ( što znači Juznet, ne trenutni događaji )(news.groups, news.admin)
  • rec.* – rekreacija i zabava (sci.psychology, sci.research)
  • sci.* – diskusije u vezi nauke (rec.music, rec.arts.movies)
  • soc.* – socijalne diskusije (soc.college.org, soc.culture.african)
  • talk.* – rasprave o raznovrsnim kontroverznim temama (talk.religion, talk.politics, talk.origins)

Videti i Great Renaming.

alt.* hijerarhija nije predmet procedura kontrole grupa u velikoj osmici, i kao rezultat toga, manje je organizovana. Grupe u alt.* hijerarhiji nastoje da budu specijalizovanije ili specifičnije- na primer, može postojati komunikaciona grupa u velikoj osmici koja sadrži diskusije o dečijim knjigama, ali grupa u alt hijerarhiji, može biti posvećena jednom specifičnom autoru dečijih knjiga. Binarne vrednosti su postavljene u alt.binaries.*, čineći ih najvećim među svim hijerarhijama.

Mnoge druge hijerarhije komunikacionih grupa su distribuirane zajedno sa ovima. Regionalne i hijerarhije specifičnih jezika, kao što su japan.*, malta.* i ne.* služile su specifičnim zemljama i regionima kao što su Japan, Malta i Nova Engleska. Kompanije i projekti upravljaju sopstvenim hijerarhijama da bi diskutovali svoje proizvode i ponudili komunalnu tehničku podršku, kao što je istorijska gnu.* hijerarhija iz zadužbine za slobodni softver. Majkrosoft je zatvorio svoj server novosti u junu 2010, obezbeđujući podršku za svoje proizvode sada preko foruma.[21] Neki korisnici radije koriste termin ’’Juznet” da bi uputili na hijerarhije velike osmice; ostale uključuju alt takođe. Opštiji termin ’’netsNovosti” inkorporiše celokupnu mediju, uključujući privatne organizacije sistema vesti.

Postoje takođe neformalne sub-hijerarhije. *.answers su tipično uređene unakrsne grupe objava za FAQ ( često postavljana pitanja ). FAQ bi bio postavljen u sklopu jedne grupe i unakrsni post na *.answers grupi na početku hijerarhije bi bio viđen kao prečišćenje informacija u toj komunikacionoj grupi. Neke podgrupe su rekurzivne- do tačke nekih budalaština u alt.*.

Binarni sadržaj uredi

 
Vizuelni primer mnogih kompleksnih koraka koji su potrebni da bi se pripremili podaci koje treba postaviti u komunikacionim grupama Juznet-a. Ovi koraci se moraju ponoviti unazad da bi se skinuli podaci sa Juznet-a

Juznet je prvobitno napravljen za distribuciju tekstualnog sadržaja kodiranog u 7-bit ASCII paketu karaktera. Uz pomoć programa koji kodiraju 8-bitne vrednosti u ASCII, postalo je praktično da se raspoređuju binarni fajlovi kao sadržaj. Binarne objave, zbog svojih veličina i često sumnjivih statusa autorskih prava, bile su na jedno vreme zabranjene određenim komunikacijskim grupama, olakšavajući administratorima da dozvole ili zabrane promet.

Najstarija široko korišćena metoda kodiranja za binarni sadržaj je uuencode, iz Juniksovog UUCP paketa. U kasnim 1980-im, Juznet članci su bili često ograničeni na 60.000 karaktera, i veće, rigoroznije granice postoje i danas. Fajlovi su stoga često razdvajani u sekcije koje zahtevaju od čitaoca ponovni sastav

Sa ekstenzijama zaglavlja i Base64 i citiranom verzijom MIME kodiranja, nastala je nova generacija binarnog transporta. U praksi, MIME je video povećano prihvatanje u tekstualnim porukama, ali je izbegavan u većini binarnih priloga. Neki operativni sistemi sa meta fajlovima koriste specijalizovane kodne formate. Za Mek OS, korišćeni su i BinHeks i specijalni formati MIME vrste.

Manje poznati kodni sistemi koji su možda korišćeni neko vreme, bili su BTOA, XX kodiranje, BOO, i USR kodiranje.

U pokušaju da se smanji vreme transfera fajlova, neformalno kodiranje fajlova poznato kao yEnc je predstavljen u 2001. Postigao je oko 30% redukcije u razmenjenim podacima pod pretpostavkom da većina 8-bitnih karaktera može sigurno biti prebačena kroz mrežu bez prvobitnog 7-bit ASCII prostora.

Najuobičajenija metoda postavljanja velikih binarnih objava na Juznet je da konvertuje fajlove u RAR arhive i kreira Parchive fajlove za njih. Jednaki fajlovi su korišćeni da se iznova stvore nedostajući podaci svaki put kada deo fajla ne stigne do servera.

Binarno retenciono vreme uredi

 
Ovo je lista nekih najvećih binarnih grupa. Sa preko 1317 dana retencije, binarno Juznet skladište iznosi preko 9 petabajta ( 9000 terabajta ).[22]

Svaki News server generalno izdvaja određenu količinu mesta za skladištenje za sadržaj objava u svakoj diskusionoj grupi. Kada je ovo skladište popunjeno, svaki put kada stigne nova objava, stare objave su obrisane da bi se napravilo mesto za nov sadržaj. Ako mreža dostupna serveru visoka ali je izdvojeno skladište malo, moguće je da dođe do ogromne poplave dolazećeg sadržaja koja bi mogla da preplavi alokaciju i istera sve što se pre nalazilo u grupi. Ako je poplava dovoljno velika, početak poplave će početi da se briše čak i pre nego što je zadnji deo poplave objavljen.

Binarne diskusione grupe su u mogućnosti da funkcionišu pouzdano ako ima dovoljno izdvojenog skladišta grupe da dozvoli čitaocima dovoljno vremena da skinu sve delove binarnih objava pre nego što su izbačene iz izdvojenog grupnog skladišta. Ovo je u jedno vreme bio način objavljivanja nepoželjnog sadržaja koji je bio suprotstavljen; diskusione grupe bi bile preplavljene sa nasumičnim đubretom objavljenih podataka, ili dovoljnim brojem, da se izbaci sav sadržaj. Ovo su nadoknadili servisni provajderi koji su izdvojili dovoljno skladišta da bi zadržali sve objave svakog dana, uključujući takve nepoželjne poplave, bez brisanja ičega.

Prosečna dužina vremena koje je dostupno objavama da ostanu u grupi pre nego što budu izbrisane, obično je nazvano vreme retencije. Generalno veći serveri Juznet-a imaju dovoljno kapaciteta da arhiviraju nekoliko godina binarnog sadržaja čak i ako je preplavljen novim sadržajem na maksimalnoj dozvoljenoj dnevnoj brzini. Dobri provajderi binarnih servisa, moraju ne samo prilagoditi korisnicima brže konekcije ( 3 megabita ) već takođe i korisnicima sporih konekcija ( 256 kilobita ili manje ) kojima je potrebno više vremena da skinu sadržaj preko perioda od nekoliko dana ili nedelja.

Glavni NSP imaju vreme retencije duže od 4 godine.[23] Ovo rezultira u više od 9 petabajta ( 9000 terabajta ) skladišta.[24]

Delom zbog tako dugog vremena retencije, kao i rastućih internet brzina objavljivanja, Juznet su takođe koristili individualni korisnici da bi sačuvali bekap podatke u praksi koja je nazvana Juznet bekap, ili uBekap.[25] Dok su komercijalni provajderi nudili jednostavniji način korišćenja onlajn bekap usluge čuvanja podataka, na Juznet-u je besplatno ( iako pristup samom Juznet-u ne mora da bude ). Metoda zahteva od korisnika da ručno izabere, pripremi i objavi podatke. Zato što svako može potencijalno da skine bekap fajlove, podaci su tipično šifrovani. Nakon što su podaci objavljeni, onaj koji je objavio podatke nema nikakvu kontrolu nad njima; fajlovi su automatski kopirani na svim Juznet provajderima, tako da će postojati više kopija podataka koje će se raširiti kroz različite geografske šeme širom sveta- poželjna bekap šema

Legalni problemi uredi

Dok binarne komunikacione grupe mogu biti korišćene za distribuciju sasvim legalnih dela, softver otvorenog koda, i materijal javnog domena, neke binarne grupe su korišćene da ilegalo distribuiraju komercijalnim softverom, medijem pod zaštićenim autorskim pravima, i nepristojnim materijalima.

Juznet serveri koji upravljaju ISP-om često zabranjuju pristup svim alt.binaries.* grupama da bi oboje smanjile mrežni saobraćaj i da bi izbegli povezane legalne probleme. Komercijalni Juznet uslužni provajder tvrdi da upravlja kao telekomunikacioni servis, i tvrdi da oni nisu odgovorni za binarni sadržaj koji objavljuju korisnici prenesen putem njihove opreme. U Sjedinjenim Američkim Državama, Juznet provajderi mogu da se kvalifikuju za zaštitu pod DCMA Safe Harbor regulacije, pod pretpostavkom da su ustanovili mehanizam u skladu sa time i odgovorni su za preuzimanje obaveštenja od vlasnika autorskih prava.[26]

Otklanjanje sadržaja autorskih prava sa cele Juznet mreće je skoro nemoguć zadatak, zbog brze propagande između servera i izvršene retencije svakog servera. Podnošenje molbe Juznet provajderu za uklanjanje, uklanja se samo sa retencionog keša jednog servera, ali ne i sa drugih. Moguće je da specijalno otkazivanje objave poruke bude distribuirano da se ukloni sa svih servera, ali mnogi provajderi ignorišu otkazne poruke standardnom polisom, zato što lako mogu biti falsifikovane i bilo ko ih može podneti.[27][28]Da bi uklanjanje bilo najefikasnije kroz celu mrežu, trebalo bi da se pošalje originalnom serveru u kojem je sadržaj objavljen, pre nego što je prosleđen ostalim serverima. Odstranjivanje sadržaja u ovim ranim fazama bi sprečilo dalje širenje poruke, ali sa modernim brzim linkovima, sadržaj može biti prenet već kada stigne, ne dozvoljavajući ikakvo vreme da se sadržaj pregleda i ukloni izdanje vlasnika autorskih prava.[29]

Utvrđivanje identiteta osobe koja objavljuje ilegalan sadržaj je jednako težak zbog dizajna zasnovanom na poverenju mreže. Kao SMTP i mejla, serveri generalno pretpostavljaju da je zaglavlje i poreklo informacije u objavi tačno i precizno. Međutim, kao u SMTP i mejlu, Juznet zaglavlja je lako falsifikovati toliko da zamagle pravi identitet i lokacije izvora poruke.[30] Na ovaj način, Juznet je značajno drugačiji od modernih P2P servisa; većina korisnika P2P koji raspodeljuju sadržaj su tipično odmah prepoznatljivi svim ostalim korisnicima njihove mrežne adrese, ali originalna informacija za Juznet objavljivanje može biti potpuno zamagljena i van domašaja kada se jednom raširi.[31]

Takođe za razliku od modernih P2P servisa, identitet korisnika koji skidaju podatke je sakriven. Na P2P servisima osoba koja skida podatke je vidljiva svim ostalim korisnicima njihove mrežne adrese. Na Juznet-u, preuzimač se povezuje direktno na server, i samo server zna adresu onog koji se na nju povezuje. Neki Juznet provajderi čuvaju prijave korisnika, ali ne prave svi ove informacije prijavljivanja koje su nemarno dostupne stranim partijama kao što je Američko udruženje diskografskih kuća.[32][33] 

Istorija uredi 

UUCP/Јузнет логичка мапа  —   1. јун 1981. године / мод од стране С. МекГидија 19. новембар, 1981. године

            (ucbvax)
+=+===================================+==+
| |                                   |  |
| |                wivax |  |
| |                  |                |  |
| |         microsoft| uiucdcs |  |
| |  genradbo | | |  |           |  |           (Tektronix)
| |     |          | | |  | purdue |  |
| decvax+===+=+====+=+=+  | |         |  |
|       |   | |      |    | | pur-phy |  |                        tekmdp
|       |   | |      |    | |     |   |  |                           |
+@@@@@@cca | |      |    | |     |   |  |                           |
|       |   | |  +=pur-ee=+=+=====+===+  |                           |
|    csin | |  |   |                   |                           |
|           | +==o===+===================+==+========+=======+====teklabs=+
|           |    |                                                        |
|           |    |                    pdp phs   grumpy  wolfvax |
|           |    |                     |   |      |        |              |
|           | cincy                unc=+===+======+========+              |
|           |   |        bio |                                      |
|           |   |  (Misc) |        |            (Misc)                    |
|           |   | sii  reed |    dukgeri duke34  utzoo |
|           |   |  |    |          |         |   |       |                |
|      +====+=+=+==+====++======+==++===duke=+===+=======+==+=========+   |
|      |      |    |     |      |   |                       |         |   | u1100s
|    bmd70  ucf-cs ucf | andiron |                       |         |   |   |
|                        |          |                       |         |   |   |
|                  red |          |                       |         |   | pyuxh
|                   |    |          |     zeppo |         |   |   |
|       psupdp---psuvax |          |       |               |         |   |   |
|                   |    |          | alice |   whuxlb | utah-cs |   | houxf
|                allegra |          | |     |     |         |   |     |   |   |
|                     |  |          | |     |     |         |   |  +--chico---+
|                 +===+=mhtsa====research |   /=+=======harpo=+==+     |    |
|                 |   |  |  |               |  /            |            |    |
|               hocsr |  |  +=+=============+=/           cbosg---+      |    |
|    ucbopt |  |    |                             |     |   esquire |
|       :             |  |    |                           cbosgd |           |
|       :             |  |    |                                   |           |
|    ucbcory |  | eagle==+=====+=====+=====+=====+       |           |
|       :             |  |  |     |     |     |     |     |       |  +-uwvax--+
|       :             |  |  |   mhuxa mhuxh mhuxj mhuxm mhuxv |  |
|       :             |  |  |                                     |  |
|       :             |  |  |        +----------------------------o--+
|       :             |  |  |        |                            |
|    ucbcad |  |  |      ihpss    mh135a |
|       :             |  |  |        |         |                  |
|       :             \--o--o------ihnss----vax135----cornell |
|       :                |  |        |         |                  |
+=+==ucbvax==========+===+==+=+======+=======+=+========+=========+
  (UCB) :            |        |              |          | (Silicon Valley)
     ucbarpa      cmevax |              |        menlo70--hao
        :                     |              |        |    |
     ucbonyx |              |        |   sri-unix
                              |           ucsfcgl |
                              |              |        |
Legend:                       |              |      sytek====+========+
-------                       |              |               |        |
- | / \ + = Uucp           sdcsvax=+=======+=+======+     intelqa   zehntel
= "Bus"                  |       |        |
o           jumps               sdcarl  phonlab  sdcattb
:           Berknet
@           Arpanet

UUCP/Juznet logička mapa, original čiji je tvorac Stiven MekGidi. Copyright© 1981, 1996

Brus Džons, Henri Spenser, Dejvid Vajsmen. Kopirano sa dozvolom od

The Usenet Oldnews Archive: Compilation.[34]

Eksperimenti diskusionih grupa prvo su se održavali u 1979. Tom Traskot i Džim Elis sa Djuk univerziteta su smislili ideju kao zamenu za lokalno objavni program i ustanovili link sa obližnjim univerzitetom Severne Karoline koristeći skripte Bourne ljuske  koju je napisao Stiv Belovin. Izdavanje novosti u javnost je bio oblik konvencionalnog sastavnog softvera, koje je napisao Stiv Danijel i Traskot.[35][36] 1980, Juznet je bio povezan sa ARPANET kroz UC Berkli koji je imao veze i sa Juznet-om i sa ARPANRT-om. Mark Horton, student koji je namestio konekciju počeo je sa ’’izvorom ejlink lista od ARPANET-a do Juznet-a” sa ’’fa” ( sa ARPANET-a [37]) identifikatorom.[38] Juznet je dobio 50 članova sa sajtova u prvoj godini, uključujući Rid koledž, Univerzitet u Oklahomi, i Bel Labs,[2] i broj ljudi koji koristi mrežu se drastično povećao.[39] Posle 32 godine, Juznet link vesti Unverziteta severne Karoline u Cjapel Hillu ( Novosti.unc.edu) otišao je u penziju 4. februara 2011.

Mreža uredi

UUCP mreže brzo su se širile zbog jeftinijih uloženih cena, i mogućnosti da se iskoriste postojeće iznajmljene linije, X.25 linkovi ili čak ARPANET konekcije. Do 1983, na hiljade ljudi je učestvovalo u kompanijama koje su uključivale Juniks; broj domaćina se strogo dvostručio na 940 u 1984. Postojalo je više od 100 tematskih grupa, više od 20 posvećenih Juniksu i ostalim temama koje se odnose na računare, i najmanje trećina rekreacije.[40][2]Dok su se mrežni UUCP domaćini brzo širili, postalo je poželjno da se napravi razlika između Juznet-ovog podseta iz celokupne mreže. Glasano je 1982 na Juniksovoj konferenciji, da bi trebalo da se izabere novo ime. Zadržano je ime Juznet, ali je utvrđeno da će se ono odnositi samo na vesti.[41] Ime UUCPNET je postalo novo uobičajeno ime za celokupnu mrežu.

Kao dodatak UUCP, rani primer Juznet-a je takođe bio razmenjivan sa Fidonet i ostalim dajal-ap BBS mrežama. Raširena upotreba Juzneta BBs zajednicom je bila olakšana uvođenjem UUCP izvora koji je omogućio MS-DIS implementaciju UUCP, kao što je UFGATE ( UUCP na FidoNet kapiji ), FSUUCP i UUPC. 1986, RFC 997 je obezbedio specifikacije protokola za transfer veb novosti ( NNTP ) za distribuciju Juznet članaka preko TCP/ IP kao fleksibilniju alternativu za neformalne Internet transfere UUCP prometa. Od koda je postao popularni Internet, 90-ih, i skoro sva distribucija Juzneta je bila preko NNTP-a.[42]

Softver uredi

Rane verzije Juzneta koristile se Djuk-vov A News softver, dizajniran za jedan ili dva članaka na dan. Matt Glickman i Horton Berkeley proizveli su poboljšanu verziju i nazvali je B News koja ja mogla da izdrži povećan protok ( oko 50 članaka na dan od kasne 1983).[2] Sa formatom poruke koja je nudila kompatibilnost sa Inetrnet postom i poboljšanom performansom, postala je dominantni serverski softver. C News, koje su razvili Geof Koljer i Henri Spenser na univerzitetu Toronta, mogle su da se porede sa B Novosti u odlikama ali je druga nudila mnogo bržu obradu podataka. U ranim 1990-im, Internet novosti Riča Salca su razvijene da bi se iskoristio kontinualni protok poruka koji je bio obogaćen putem NNTP protiv serije sačuvaj-i-prosledi dizajna UUCP-a. Od tog vremena, INN razvoj se nastavio, i ostali News serverski softtveri su takođe bili razvijani.[43]

Mesto javnosti uredi

Juznet je bila prva internet zajednica i mesto za mnoge najpopularnije javne razvoje u dobu pre interneta. To je bilo mesto gde jeTim Berners-Li objavio lansiranje svetske mreže,[44] gde je Linus Torvalds objavio Linuks projekat,[45] i gde je Mark Andersen objavio stvaranje Mozaik pretraživača i uvod u tag slike,[46] koja je veoma značajna za svetsku mrežu.

Internet žargon i istorija uredi

Mnogo žargonskih termina sada je u čestoj upotrebi na internetu, poreklom su ili su bili popularizovani na Juznet-u.[47] Isto tako, mnogi konflikti koji su se kasnije raširili na ostatak interneta, kao što su trenutne teškoće povodom neželjenih sadržaja ( spaming ), počeli su na Juznet-u.[48]

Pad uredi

Saša Segan iz PC Magazina rekla je u 2008 da Juznet već godinama umire. Segan je rekla da neki ljudi ukazuju na večiti septembar u 1993 kao početak pada Juzneta. Segan veruje da kada su pornografi i softver pirati počeli da objavljuju velike fajlove na Juznetu do kasnih 1990-ih, Juznet prostor diska i prometa se povećao u skladu s tim. Internet servis provajderi pitali su se zašto su morali da naprave mesta za pornografiju i piratske softvere. Kada je Njujork država otvorila istragu povodom dečije pornografije koja je korišćena na Juznet-u, mnoge ISP su oborene svim Juznet pristupima ili pristup alt.* hijerarhiji.[49]

Kao odgovor tome, Džon Bigz iz Teh Kranč-a je izjavio ’’ Dok god postoje ljudi koji će misliti da je komandna linija bolja od miša, originalne tekstualne socijalne mreže će preživeti”.[50]

AOL je prekinuo pristup Juznetu 2005 godine. U maju 2010, Djuk univerzitet, čije su implementacije otpočele u Juznetu pre više od 30 godina, obradio je svoj Juznet server, nadvodeći nisku korist i rastuće cene.[51][52]

Juznet promet uredi

Tokom vremena, količina Juznet prometa je počela postepeno da raste. Od 2010 broj svih tekstualnih objava u tematskim grupama velike osmice je u proseku iznosio 1800 novih poruka svakog sata, sa prosekom od 25000 poruka svakog dana.[53] Međutim, ovi proseci su minijaturni u poređenju sa prometom u binarnim grupama.[54]Većina povećanja ovog protoka ne odražava se na porast diskretnih korisnika ili diskusija tematskih grupa, već na kombinaciju masivnog automatskog spama i povećanja u upotrebi binarnih tematskih grupa[53] u velikim fajlovima, koji su često objavljeni javno. Mali primer promena:

 
Dnevna količina Datum Izvor
4.5 GB 1996 Dec Altopia.com
9 GB 1997 Jul Altopia.com
12 GB 1998 Jan Altopia.com
26 GB 1999 Jan Altopia.com
82 GB 2000 Jan Altopia.com
181 GB 2001 Jan Altopia.com
257 GB 2002 Jan Altopia.com
492 GB 2003 Jan Altopia.com
969 GB 2004 Jan Altopia.com
1.30 TB 2004-09-30 Octanews.net
1.38 TB 2004-12-31 Octanews.net
1.52 TB 2005 Jan Altopia.com
1.34 TB 2005-01-01 Octanews.net
1.30 TB 2005-01-01 Newsreader.com
1.81 TB 2005-02-28 Octanews.net
1.87 TB 2005-03-08 Newsreader.com
2.00 TB 2005-03-11 Various sources
2.27 TB 2006 Jan Altopia.com
2.95 TB 2007 Jan Altopia.com
3.07 TB 2008 Jan Altopia.com
3.80 TB 2008-04-16 Newsdemon.com
4.60 TB 2008-11-01 Giganews.com
4.65 TB 2009 Jan Altopia.com
6.00 TB 2009 Dec Newsdemon.com
5.42 TB 2010 Jan Altopia.com
8.00 TB 2010 Sep Newsdemon.com
7.52 TB 2011 Jan Altopia.com
8.25 TB 2011 Okt Thecubenet.com
9.29 TB 2012 Jan Altopia.com
11.49 TB 2013 Jan Altopia.com
14.61 TB 2014 Jan Altopia.com
15.50 TB 2014 Feb Newsdemon.com
17.50 TB 2015 Jan Newsdemon.com
17.87 TB 2015 Jan Altopia.com
23.50 TB 2015 Nov Newsdemon.com
22.63 TB 2016 Jan (prve dve nedelje) Altopia.com

U 2008 , Verizon Komunikacije, Tajm Varner Kejbl i Sprint Nekstel su potpisali ugovor sa generalom pravobranilaštva u Njujorku , Endruom Kuomom, da zabrane pristup izvorima dečje pornografije.[55] Tajm Varner Kejbl je prestao da nudi pristup Juznetu. Verzion je ograničio svoj pristup hijerarhijama velike osmice. Sprint je zaustavio pristup alt.* hijerarhijama. AT&T je zautavio pristup svim hijerarhijama alt.binaries.* Kuomo nikada posebno nije imenovao Juznet u svojoj anti-dečijoj pornografskoj kampanji. Dejvid DeŽen iz  PC World-a je rekao da su neki zabrinuti da ISP-ovi koriste Kuomovu kampanju kao izgovor da se okonča Juznet pristup, jer je to skupa internet. U 2008 Aol, koji više nije nudio pristup Juznetu i četiri provajdera koja su odgovarala na Cuomo kampanju su bili u 5 najvećih internet servis provajdera u SAD; imali su preko 50% SAD-ovih ISP deonica.[56] 8. juna 2009, AT&T je objavio da više neće obezbeđivati pristup Juznet servisima od 15. jula 2009.[57]

AOL je objavio da će prekinuti svoj integrisani Juznet servis u tajnoj 2005, navodeći rastuću popularnost internet blogova, čet foruma, i onlajn konferencije.[58] Aol zajednica je imala neverovatno bitnu ulogu u popularizaciji Juzneta pre 11 godina.[59]

Avgusta 2009, Verizon je objavio da će prestati sa pristupom Juznet-a 30. septembra 2009 godine.[60][61] JANET(UK) je naveo da će prestati sa uslugama Juzneta sa početkom od 31. jula 2010, navodeći Gugl grupe kao alternativu.[62] Majkrosoft je objavio da će prestati sa podrškom svojih tematskih grupa ( msNovosti. Majkrosoft.com) od 1. juna 2010, nudeći internet forume kao alternativu.[63]

Primarni razlozi navedeni za ukidanje usluga Juznet-a od strane ISP-a uključuju pad u obimu pravih čitalaca zbog konkurencije blogova, zajedno sa cenom i brigom od povećavanja proporcije prometa.[64][65]

Neki ISP ne uključuju pritisak agresivne kampanje generala pravobranilaštva u Njujorku, Endrua Kuomoa, protiv dečije pornografije kao jedan od njihovih razloga za obustavljanje Juznet izvora kao dela njihovih servisa.[66]ISP Codž i Atlantic Communications su odolevali ovom trendu do 2008, ali oboje su na kraju odbacili svoju perspektivu za izvore Juzneta u 2010.[67][68][69]

Arhive uredi

Javne arhive Juznet članaka su postojale od početka Juzneta, kao i sistemi koje je kreirao Kenneth Almquist u kasnoj 1982.[70][71] Distribuirano arhiviranje Juznet objava je predložio u novembru Scott Orshan, koji je predložio da ’’ Svaki sajt bi trebalo da čuva sve svoje članke koje su objavljeni, zauvek”[72]Takođe u novembru te godine, Rick Adams je odgovorio na objavu postavljajući pitanje ’’ Da li je neko arhivirao diskusione grupe ili da li neko planira da to uradi ’’ izjavljujući da ga je ’’ strah da prizna, ali počeo je arhivirati najkorisnije diskusione grupe od 18. septembra.’’[73] U junu 1982. Gregory G. Njoodbury je predložio automatski pristup arhivama, sistem koji se sastojao od automatskih odgovora ili poruka fiksiranih formata ka specijalnom primaocu mejla na određenoj mašini”.[74]

U 1985, dva arhivaciona sistema vesti i jedan RFC su objavljeni na internetu, prvi sistem, koji je nazvan čuvar vesti, Marka M. Svensona iz Univerziteta Arizone, opisan je kao ’’ program koji pokušava da snabde razuman način izvlačenja i čuvanja informacija koje dobijemo putem Juznet-a”. Glavna prednost ovog sistema je što dozvoljava korisnicima da označe članke koje vredi zadržati.[75] Drugi sistem, YA Novosti Archiver Čaka Von Rospach, bio je sličan čuvaru vesti, ali je dizajniran da radi sa mnogo većim arhivama gde dugo kvadrantno vreme pretrage koje odlikuje Juniks... postaje pravi problem[76]Von Rospach u početku 1985 je objavio detaljan RFC za arhiviranje i pristup Juznet člancima sa pretragom ključne reči. Ovaj RFC opisan program koji je mogao da generiše i održava arhivu Juznet članaka i dozvoljava pretragu članaka koji su osnovani na člancima, linijom predmeta, ili ključnim rečima izvučenih iz samog članaka. C kod je takođe bio uključen za inicijalne strukture podataka sistema.[77]

Želja da ima kompletan indeks za pretraživanje arhiviranih novinskih članaka nije nova, a jedan takav zahtev je postignut u aprilu 1991. godine od strane Aleks Marteli koji je pokušao da "gradi neku vrstu indeksa ključnih reči za [arhiva vesti]."[78]Početkom maja, gospodin Marteli je poslao rezime svojih odgovora na Juznet, napominjući da je "najpopularniji nagrada za predlog mora definitivno ići u 'lq-text' paket, Liam Kvin, nedavno napisano u alt.sources."[79]

Veliki sajt http://asstr.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jun 2007) arhivira i snima erotske i pornografske priče objavljene na Juznet grupama alt.sedž.štories.

Danas, arhiviranje Juznet-a je dovelo do straha od gubitka privatnosti.[80] Arhiva pojednostavljuje načine dolaska do profila ljudi. Ovo je delom suprotstavljeno sa uputstvom zaglavlja X-No-Archive: Yes, koji je i sam bio kontroverzan.[81]

Arhive Gugl Gupa i DejaNews uredi

Veb zasnovano arhiviranje Juznet objava počelo je 1996 u Deja novosti sa veoma velikom, bazom podataka. U 2001, ovu bazu podataka je zahtevao Gugl.[82]

Gugl Grupe poseduju arhivu Juznet objava koje datiraju još od maja 1981 do juna 1991, a donirao ih je Gugl-u Univerzitet u zapadnom Ontariju uz pomoć Dejvida Vajsmena i drugih,[83] a prvenstveno je arhivirao Henri Spenser na Univerzitetu Torontovog Zoološkog odeljenja.[84] Arhive za kasnu 1991 i kroz ranu 1995 je obezbedio Kent Landfield iz NetNovosti CD serije [85] i Jürgen Chrištoffel iz GMD-a.[86] Arhive objava od marta 1995 pa nadalje je počela kompanija DejaNovosti ( kasnije Deja), koju je kupio Gugl u Februaru 2001. Gugl je počeo da arhivira objave Juznet-a za sebe početkom druge nedelje avgusta 2000.

Vice i Wired saradnici su kritikovali Gugl kao i bivši radnici za njegovo upravljanje arhivama i za kvarenje funkcionalnosti pretrage.[87][88][89]

Reference uredi

  1. ^ a b Lueg & Fisher 2003
  2. ^ Emerson 1983, str. 10–2.
  3. ^ "Invitation to a General Access UNIX Network Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. septembar 2012)", James Ellis and Tom Truscott, in First Official Announcement of USENET, NewsDemon (K&L Technologies, Inc), 1979
  4. ^ Lehnert, Wendy G.; Kopec, Richard (2007).
  5. ^ "Store And Forward Communication: UUCP and FidoNet".
  6. ^ "USENET Newsgroup Terms – SPAM" Arhivirano 2012-09-15[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  7. ^ Kozierok, Charles M. (2005).
  8. ^ "Open Directory Usenet Clients".
  9. ^ Jain, Dominik (July 30, 2006).
  10. ^ "Improve-Usenet".
  11. ^ "Improve-Usenet Comments".
  12. ^ "Google Groups".
  13. ^ "News: links to Google Groups" Arhivirano 2012-07-12[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  14. ^ "Who can force the moderators to obey the group charter?" Arhivirano 2012-07-19[Timestamp length] na sajtu Archive.today
  15. ^ "How does a group change moderators?" Arhivirano 2012-07-19[Timestamp length] na sajtu Archive.today
  16. ^ "Early Usenet Newsgroup Hierarchies" Arhivirano 2012-09-21[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  17. ^ "How to Create a New Big-8 Newsgroup" Arhivirano 2012-07-22[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  18. ^ Donath 2014, str. 168.
  19. ^ "Unraveling the Internet’s oldest and weirdest mystery" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2015).
  20. ^ "The American Way of Spam". ...many of the newsgroups have since been overrun with junk messages.
  21. ^ Microsoft Responds to the Evolution of Communities, Announcement, undated.
  22. ^ "Usenet storage is more than 9 petabytes (9000 terabytes)". binsearch.info.
  23. ^ "Giganews FAQ – How long are articles available?" Arhivirano 2012-09-04[Timestamp length] na sajtu Archive.today
  24. ^ "9 petabyte of usenet storage on giganews.com". giganews.com.
  25. ^ "usenet backup (uBackup)".
  26. ^ "Digital Millenium Copyright Act".
  27. ^ "Cancel Messages FAQ".
  28. ^ Microsoft knowledgebase article stating that many servers ignore cancel messages "Support.microsoft.com".
  29. ^ "Microsoft Word - Surmacz.doc" (PDF).
  30. ^ ...every part of a Usenet post may be forged apart from the left most portion of the "Path:" header.
  31. ^ "Better living through forgery".
  32. ^ "Giganews Privacy Policy" Arhivirano 2012-07-31[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  33. ^ "Logging Policy" Arhivirano 2012-07-08[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  34. ^ „Quux.org”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2012. g. Pristupljeno 14. 12. 2010. 
  35. ^ Emerson, Sandra L. (October 1983).
  36. ^ LaQuey, Tracy (1990).
  37. ^ "And So It Begins".
  38. ^ "History of the Internet, Chapter Three: History of Electronic Mail".
  39. ^ Hauben, Michael and Hauben, Rhonda.
  40. ^ Haddadi, H. (2006).
  41. ^ Horton, Mark (December 11, 1990).
  42. ^ Huston, Geoff (1999).
  43. ^ "Unix/Linux news servers".
  44. ^ Tim Berners-Lee (August 6, 1991).
  45. ^ Torvalds, Linus.
  46. ^ Marc Andreessen (March 15, 1993).
  47. ^ Kaltenbach, Susan (December 2000).
  48. ^ Campbell, K. K. (October 1, 1994).
  49. ^ Sascha Segan (July 31, 2008).
  50. ^ ""Reports of Usenet's Death Are Greatly Exaggerated".
  51. ^ Cara Bonnett (May 17, 2010).
  52. ^ Andrew Orlowski (May 20, 2010).
  53. ^ a b "Top 100 text newsgroups by postings" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2006).
  54. ^ "Top 100 binary newsgroups by postings" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2006).
  55. ^ Rosencrance, Lisa. "3 top ISPs to block access to sources of child porn".
  56. ^ DeJean, David.
  57. ^ "ATT Announces Discontinuation of USENET Newsgroup Services" Arhivirano 2012-09-21[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  58. ^ Hu, Jim.
  59. ^ "AOL Pulls Plug on Newsgroup Service".
  60. ^ Bode, Karl.
  61. ^ ""Verizon Newsgroup Service Has Been Discontinued".
  62. ^ Ukerna.ac.uk[mrtva veza][dead link]
  63. ^ "Microsoft Responds to the Evolution of Communities". microsoft.com.
  64. ^ "AOL shutting down newsgroups". cnet.com/.
  65. ^ "Verizon To Discontinue Newsgroups". dslreports.com.
  66. ^ "The Comcast Newsgroups Service Discontinued". dslreports.com.
  67. ^ "Cox to Drop Free Usenet Service June 30th" Arhivirano 2012-09-21[Timestamp length] na sajtu Archive.today.
  68. ^ "Cox Discontinues Usenet, Starting In June".
  69. ^ "Cox Communications and Atlantic Broadband Discontinue Usenet Access" Arhivirano 2012-09-12[Timestamp length] na sajtu Archive.today. thundernews.com.
  70. ^ "How to obtain back news items".
  71. ^ "How to obtain back news items (second posting)".
  72. ^ "Distributed archiving of netnews".
  73. ^ "Re: Archive of netnews".
  74. ^ "Automatic access to archives".
  75. ^ "keepnews – A Usenet news archival system".
  76. ^ "YA News Archiver".
  77. ^ "RFC usenet article archive program with keyword lookup".
  78. ^ "Looking for fulltext indexing software for archived news".
  79. ^ "Summary: search for fulltext indexing software for archived news".
  80. ^ Segan, Sascha (January 1, 1970).
  81. ^ Strawbridge, Matthew (2006).
  82. ^ Cullen, Drew (February 12, 2001).
  83. ^ Wiseman, David.
  84. ^ Mieszkowski, Katharine.
  85. ^ Feldman, Ian.
  86. ^ "Google Groups Archive Information".
  87. ^ Poulsen, Kevin.
  88. ^ Braga, Matthew.
  89. ^ Edwards 2011

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јузнет&oldid=27278629”