Jukatan
Jukatan (šp. Yucatán, majatan Yucal Peten),[1] je poluostrvo u Srednjoj Americi, koje deli Meksički zaliv od Karipskog mora. On ima površinu od oko 181,000 km2 (69,884 sq mi), i skoro u potpunosti se sastoji od krečnjaka.[2][3] Leži istočno od zemljouza Tekuantepek, geografske pregrade koja razdvaja Srednju i Severnu Ameriku. Severni deo poluostrva politički pripada Meksiku, i to trima njegovim saveznim državama: Jukatanu, Državi Kampeče i Kintana Ro. Jug poluostrva pripada državama Gvatemali i Belizu. Uz istočnu obalu Jukatana nalazi se najveće ostrvo Meksika Kozumel.
Stanovništvo poluostrva čine domoroci iz naroda Maja, mestici, i manjim delom potomci doseljenika iz Evrope. Deo stanovništva koristi domorodačke jezike. Zvanični i najčešći jezik u upotrebi je španski, koji je u lokalnoj verziji pretrpeo jak uticaj jezika maja. Najveći gradovi su: Merida, Kankun, Kampeče, Sijudad del Karmen i Četumal (svi u Meksiku).
Ime uredi
Na lokalnom jeziku ime ovog poluostrva je Jukal Peten (Yucal Peten). Značenje ovog imena je: u (kragna), cal (vrat) i peten (ostrvo, region), zajedno „vrat-ostrvo“, u značenju poluostrvo. Nije poznato da li su Španci uzeli ime od ovog, ili iz drugih izvora.[4][5][6][7]
Najčešće pominjana verzija o poreklu imena je da je ono rezultat nesporazuma između Španaca i domorodaca naroda Maja. Španci su pitali za ime ove zemlje, na šta su domoroci odgovorili: Juk ak katan (Yuk ak katán, ili Ma 'n u'uyik a t'àani), što znači: „Ne razumem tvoj jezik“.[8][9]
Kao ime poluostrva se nekad pominje i ime iz jezika navatl: Jukatla (Yuhcatla, napušteno mesto).
Klima uredi
Klima na poluostrvu je tropska i vruća.
Temperature u ovoj oblasti se penju do 38° °C, dok zimi retko padaju ispod 16° °C.
Na vlažnom jugu tropske šume čine veći deo vegetacije.
U srednjem delu dominiraju guste šume.
Područje poluostrva je ravničarsko, sa izuzetkom brežuljaka na jugu.
Na krečnjačkom tlu, često se može naići na jezerca ili bazene (cenote). Oni su izvor vode za stanovništvo, jer na poluostrvu nema reka.
Sever poluostrva je suvlji.
Jukatan se nalazi u zoni uragana.
Istorija uredi
Na krajnjem severozapadu poluostrva Jukatan, pre 65 miliona godina, veliki asteroid od najmanje 10 km u prečniku, pogodio je Zemlju i stvorio krater Čiksulub.[10][11] To je prouzrokovalo veliko globalno pustošenje, i verovatno doprinelo izumiranju dinosaurusa. Ovaj događaj je označio kraj geološke ere krede i početak tercijara.
Od 4. do 10. veka Jukatan je bio centar najznačajnije srednjoameričke kulture, kulture Maja, koja je za sobom ostavila brojna arheološka nalazišta. Najpoznatija od njih su: Čičen Ica, Usmal, Tulum, Edzna i Tikal.
Kolonijalno doba uredi
- Vidi još: Špansko osvajanje Jukatana
Evropljani su stigli u ovaj region u periodu 1517—1518.
Prvi su do obala Jukatana stigli Fransisko Ernandez de Kordoba i Huan de Grihalva.
Fransisko de Montiho je zauzeo Jukatan 1527. i postavio glavni grad u grad To (današnja Merida).
Uprava je tokom kolonijalnog doba bila naizmenično u okviru Nove Španije (današnji Meksiko) i Gvatemale.
Meksiko i Republika Jukatan uredi
Dana 2. novembra 1821. Jukatan se priključio novoj državi Meksiko, kao savezna država Jukatan. Danas je ova teritorija podeljena na 3 savezne države: Jukatan, Kampeče i Kintana Ro.
Predsednik Meksika Santa Ana je pokušao da centralizuje meksičku državu, čemu se suprotstavila politička elita Jukatana. Godine 1841. proglašena je nezavisnost Republike Jukatana. Predsednik Santa Ana je blokirao svu trgovinu sa Jukatanom i 1843. poslao armiju na otcepljenu državu. Vojna intervencija nije uspela. Političari Jukatana su shvatali značaj ekonomskih veza sa Meksikom. Dogovor je postignut 1843. po kome je Jukatan vraćen u sastav Meksika, a predsednik Santa Ana je garantovao da će Jukatanu vratiti autonomna prava iz ustava iz 1825.
Već 1845. vlada Meksika je prestala da poštuje odredbe ovog ugovora. Prvog januara 1846. Jukatan je ponovo proglasio nezavisnost i neutralnost u aktuelnom ratu Meksika i SAD. Situacija se dodatno komplikovala izbijanjem Rata kasti (Guerra de Castas) 1847, između domorodaca Maja i viših klasa iz redova potomaka španskih doseljenika (kreola). Sve stanovništvo evropskog porekla je proterano 1848. u utvrđene gradove Kampeče i Merida. Vlada Jukatana je pokušala da sklopi ugovor sa stranim silama koje bi poslale vojnu pomoć za slamanje ustanka Maja. Na to je pristala vlada Meksika, pa se Jukatan opet pridružio meksičkoj federaciji avgusta 1848. Do 1850. stvorila se situacija gde su pobunjenici vladali na jugoistoku, a vladine trupe na severozapadu.
U narednim decenijama nastavili su se veći i manji sukobi vlade i ustanika. Meksička armija je 1901. zauzela glavni grad pobunjenika Čan Santa Kruz. Neke grupe pobunjenika su pružale otpor sve do 1930-ih.
Zapadni deo države Jukatan je 1857. odvojen u novu državu Kampeče. Istočni deo države, Kintana Ro, je 1902. odvojen u teritoriju pod centralnom državnom upravom, a status savezne države je dobio 1974.
Beliz i Gvatemala uredi
Španci nikada nisu uspeli da ostvare efikasnu kontrolu nad delom poluostrva koje danas pripada državi Beliz.
Englezi su ovde stvorili koloniju za eksploataciju drveta u kasnom 18. veku. U ranom 19. veku, naselje je dobilo ime Britanski Honduras, da bi 1871. postalo zvanična krunska kolonija. Beliz je postao nezavistan 1981.
Gvatemala je 1840-ih poslala malu grupu vojnika u oblast Peten na jugu Jukatana. Meksiko i Jukatan su odlučili da ne osporavaju suverenitet Gvatemale nad ovim područjem.
Privreda uredi
Što se tiče privrede, ovo je oblast u kojoj je bio rasprostranjen uzgoj stoke, šumarstvo i proizvodnja prirodne gume i agave.
Sedamdesetih godina 20. veka opada potreba za prirodnom gumom i agavom na svetskom tržištu zbog pojave sintetičkih materijala.
Tada Jukatan okreće svoju ekonomiju turizmu. Po razvijenom turizmu naročito je poznat Kankun i njegova okolina.
Reference uredi
- ^ „Yucatán”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 26. 7. 2019.
- ^ McColl, R. W. (2005). Encyclopedia of World Geography. New York: Facts On File. str. 1002–1003. ISBN 0816057869.
- ^ Scheffel, Richard L.; Wernet, Susan J., ur. (1980). Natural Wonders of the World. United States of America: Reader's Digest Association, Inc. str. 420. ISBN 978-0-89577-087-5.
- ^ Mayr, Renate Johanna (2014). Belize : tracking the path of its history : from the heart of the Maya Empire to a retreat for buccaneers, a safe-haven for ex-pirates and pioneers, a crown colony and a modern nation. LIT Verlag Münster. str. 36. ISBN 9783643904812. Pristupljeno 9. 2. 2020.
- ^ Castaneda, Quetzil (1. 8. 2002). „Post/Colonial Toponymy: Writing Forward 'in Reverse'”. Journal of Latin American Cultural Studies Travesia. 11 (2): 119-134. S2CID 161263168. doi:10.1080/1356932022000004166.
- ^ Cartas y relaciones de Hernan Cortés al emperador Carlos V (na jeziku: španski). Paris: A. Chaix y ca. 1866. str. 1 footnote 2. Pristupljeno 13. 12. 2010.
- ^ „Ibero-American Electronic Text Series: Primera Carta de Relación, PREÁMBULO” (na jeziku: španski). Board of Regents of the University of Wisconsin System. 1945. Pristupljeno 13. 12. 2010.
- ^ Kane, Njord (2016). The Maya: The Story of a People. Spangenhelm Publishing. ISBN 9781943066049. Pristupljeno 9. 2. 2020.
- ^ González, John Morán; Lomas, Laura (2018). The Cambridge History of Latina/o American Literature. Cambridge University Press. str. 36. ISBN 9781316873670. Pristupljeno 9. 2. 2020.
- ^ Renne, P. R.; Deino, A. L.; Hilgen, F. J.; Kuiper, K. F.; Mark, D. F.; Mitchell, W. S.; Morgan, L. E.; Mundil, R.; Smit, J. (2013). „Time Scales of Critical Events Around the Cretaceous-Paleogene Boundary”. Science. 339 (6120): 684—687. Bibcode:2013Sci...339..684R. PMID 23393261. S2CID 6112274. doi:10.1126/science.1230492.
- ^ Osterloff, Emily (2018). „How an asteroid ended the age of the dinosaurs”. London: Natural History Museum. Arhivirano iz originala 26. 4. 2022. g. Pristupljeno 18. 5. 2022.
Literatura uredi
- McColl, R. W. (2005). Encyclopedia of World Geography. New York: Facts On File. str. 1002–1003. ISBN 978-0-8160-5786-3.
- Juan Luis Pena Chapa, Manuel Martin Castillo, and Juan Carlos Gonzalez Avila, The Performance of the Economy of the Yucatan Peninsula from 1970–1993 [1]
- Marcio L. Teixeira,The Impact of the Geologic History of the Yucatán Peninsula on the Present Day Aquifer,2004 [2]
- Angelo Heilprin,Observations on the Flora of Northern Yucatan [3]
- Cowen, R. (2000). „The K–T extinction”. University of California Museum of Paleontology. Pristupljeno 2007-08-02.
- DePalma, Robert A.; et al. (1. 4. 2019). „A seismically induced onshore surge deposit at the KPg boundary, North Dakota”. PNAS. 116 (17): 8190—8199. Bibcode:2019PNAS..116.8190D. PMC 6486721
. PMID 30936306. doi:10.1073/pnas.1817407116 . - Fortey, Richard (2005). Earth: An Intimate History. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-375-70620-2. OCLC 54537112.
- Papers and presentations resulting from the 2016 Chicxulub drilling project—The Geological Society of America, GSA Annual Meeting in Seattle, Washington, USA - 2017, Session No. 192
- Kring, D.A. (2005). „Chicxulub impact event: Understanding the K–T boundary”. NASA Space Imagery Center. Arhivirano iz originala 29. 6. 2007. g. Pristupljeno 2007-08-02.
- Preston, Douglas (8. 4. 2019). „The Day the Dinosaurs Died”. The New Yorker. str. 52—65. „Robert A. de Palm has found strong evidence that the dinosaurs—and nearly all other life on Earth—were indeed wiped out 66 million years ago by the Chicxulub asteroid”
- Braswell, Geoffrey E. (2003). The Maya and Teotihuacan: Reinterpreting Early Classic Interaction. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70914-0. OCLC 49936017.
- Braswell, Geoffrey E. (2014). The Maya and their Central American Neighbors: Settlement patterns, architecture, hieroglyphic texts, and ceramics. Oxford, UK and New York: Routledge. ISBN 978-0-415-74487-4. OCLC 857897947.
- Christie, Jessica Joyce (2003). Maya Palaces and Elite Residences: An Interdisciplinary Approach. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71244-7. OCLC 50630511.
- Demarest, Arthur Andrew; Prudence M. Rice; Don Stephen Rice (2004). The Terminal Classic in the Maya Lowlands: Collapse, Transition, and Transformation
. Boulder, Colorado: University Press of Colorado. ISBN 978-0-87081-739-7. OCLC 52311867. - Fitzsimmons, James L. (2009). Death and the Classic Maya Kings. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71890-6. OCLC 699216836.
- Garber, James (2004). The Ancient Maya of the Belize Valley: Half a Century of Archaeological Research. Gainesville, Florida: University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-2685-5. OCLC 52334723.
- Herring, Adam (2005). Art and Writing in the Maya cities, AD 600–800: A Poetics of Line. Cambridge, England; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84246-4. OCLC 56834579.
- Lohse, Jon C.; Fred Valdez (2004). Ancient Maya Commoners. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70571-5. OCLC 54529926.
- Lucero, Lisa Joyce (2006). Water and Ritual: The Rise and Fall of Classic Maya Rulers. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70999-7. OCLC 61731425.
- McKillop, Heather Irene (2005). In Search of Maya Sea Traders. College Station, Texas: Texas A & M University Press. ISBN 978-1-58544-389-5. OCLC 55145823.
- McKillop, Heather Irene (2002). Salt: White Gold of the Ancient Maya. Gainesville, Florida: University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-2511-7. OCLC 48893025.
- Rice, Prudence M. (2004). Maya Political Science: Time, Astronomy, and the Cosmos (1st izd.). Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70261-5. OCLC 54753496.
- Tiesler, Vera; Andrea Cucina (2006). Janaabʼ Pakal of Palenque: Reconstructing the Life and Death of a Maya Ruler. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. ISBN 978-0-8165-2510-2. OCLC 62593473.
- Webster, David L. (2002). The Fall of the Ancient Maya. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05113-9.
- Beding, Silvio A. (2016). The Christopher Columbus encyclopedia. Springer. str. 304. ISBN 9781349125739. Pristupljeno 9. 2. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Hajovsky, Ric (2011). „How Yucatan got its name”. Everything Cozumel. Pristupljeno 3. 2. 2020.