Википедија

Julija Druzila

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Julija Druzila (Kaligulina kći).

Julija Druzila (lat. Iulia Drusilla)[1] (16. septembar 16.-10. jun 38.) bila je rimska plemkinja iz Julijevsko-Klaudijevske dinastije, ćerka vojkovođe Germanika i Agripine Starije. Imala je dve sestre (Juliju Livilu i caricu Agripinu Mlađu) i tri brata (Nerona Cezara, Druza Cezara i cara Kaligulu). Bila je i praunuka cara Avgusta, bratanica u drugom kolenu cara Tiberija, bratanica cara Klaudija i tetka cara Nerona.

Julija Druzila
Druzila, Gliptoteka u Minhenu
Lični podaci
Datum rođenja16. septembar 16. n. e.
Mesto rođenjaAbitarvijum (današnji Koblenc, Nemačka), Germanija, Rimsko carstvo
Datum smrti10. jun 38. n. e. (21 god.)
Mesto smrtiRim, Rimsko carstvo
GrobAvgustov mauzolej
Porodica
SupružnikLucije Kasije Longin
Marko Emilije Lepid
RoditeljiGermanik
Agripina Starija
DinastijaJulijevci-Klaudijevci

Biografija uredi

Druzila je rođena u Abvitarvijumu (današnji Kolenc, u Nemačkoj). Nakon smrti oca Germanika, zajedno sa braćom i sestrama preselila se u Rim, gde ih je odgajila majka Agripina Starija i baba po ocu Antonija Mlađa. Godine 33. Druzila je udata za Lucija Kasija Longina, prijatelja cara Tiberija.[2] Njen brat Kaligula postao je car 37. godine. Tokom prvih godina svoje vladavine svojim sestrama Druzili, Livili i Agripini Mlađoj dodelio je niz počasti.[3] Dobile su neka od prava, koje su imale samo vestalke, kao npr. da gledaju igre sa prednjih sedišta.[4] Njihova imena su postala sastavni deo godišnje zdravice caru,[4] kao i deo zakletve lojalnosti caru.[3] Nakon Sejanovog pada 31. godine, senat je izričito zabranio da se u zakletvi lojalnosti caru pominje bilo ko drugi sem samoga cara, tako da taj Kaligulin potez predstavlja ključni korak uspona žena carske dinastije i jačanja njihove simboličke uloge.[3] Njihovi likovi su se našli i na novcu.[3]Kaligula je takođe naredio Kasiju da se razvede od Druzile, i udao je za Marka Emilija Lepida, svog prijatelja.[5] Kaligula je iste godine razboleo i Druzilu imenovao svojim naslednikom[6], što je bio prvi slučaj da je žena imenovana za naslednika po volji cara. Ovo je najverovatnije bio pokušaj da su očuva Julijevsko-Klaudijevska dinastija. Porukom je predviđeno da muž služi kao regent.[7] Kaligula je oporavio, ali je Druzila umrla sledeće godine.[5][8] Brat ju je deifikovao i proglasio je sveboginjom (lat. Panthea). Organizovao joj je i veličanstven pogreb i tugovao za njom na takav način da je ostavio utisak ucveljenog udovca, a ne nečijeg brata.[9][10] Tada je, navodno, počeo da ludi.

 
Kaligulin novac sa predstavom njegovih sestara na reversu.

Reputacija uredi

Druzila je imala ugled omiljene sestre svog brata. Takođe su postojale glasine da mu je bila ljubavnica.[11] Međutim, pored niza drugih optužbi protiv Kaligule njegovi neprijatelji Filon i Seneka Mlađi ne pominju incest.[11] Najverovatnije je u pitanju pogrešno razumevanje tadašnjih običaja za stolom.[7] U patricijskim porodicama bilo je uobičajeno da domaćin i domaćica (tj. muž i žena) sedeli na počasnim mestima za vreme obeda. Pošto je Kaligula tada bio neženja, na počasnom mestu naizmenično bi sedele njegove sestre, ali na tom mestu je sedela samo Druzila.[12] Na taj način, Kaligula je predstavio Druzilu kao svoju suprugu i mater familialis, čak i kada se oženio Lolijom Paulinom.

Nakon smrti uredi

Nakon što je oženio Miloniju Cezoniju i dobio ćerku, nazvao ju je Julija Druzila, po svojoj preminuloj sestri. Njen udovac, Lepid, postao je ljubavnik njenih sestara, Livile i Agripine Mlađe.[13] Godine 39. sklopili su zaveru protiv Kaligule koja je bila poznata kao Zavera tri bodeža. Cilj zaverenika bio je da se Lepid dovede na rimski presto.[13] O samoj zaveri i njenim uzrocima gotovo da ništa nije poznato. Međutim, zavera je otkrivena i Lepid je uhapšen i izveden pred sud na kome ga je Kaligula optužio za preljubu, a Livila i Agripina su proterane i oduzeta im je imovina.[14] Car je kao dokazni materijal pokazao pisma u kojima su zaverenici pisali o načinu na koji planiraju da ga smaknu.

U popularnoj kulturi uredi

Lik Druzile se relativno često pojavljuje u delima sa radnjom smeštenom u doba Kaliguline vladavine, s tim da se navodi o incestu uzimaju kao činjenica, odnosno kao ilustracija Kaligulinog ludila.

U romanu „Ja, Klaudije“ Roberta Grevsa, Druzila nosi Kaligulino dete, ali umire nakon što joj je njen brat, želeći da rekonstruiše rođenje Atine, izrezao utrobu.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Druz Klaudije Neron
 
 
 
 
 
 
 
8. Tiberije Klaudije Neron
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Klaudija
 
 
 
 
 
 
 
4. Druz Stariji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Marko Livije Druz Klaudijan
 
 
 
 
 
 
 
9. Livija Druzila
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Aufidija
 
 
 
 
 
 
 
2. Germanik
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Marko Antonije Kretik
 
 
 
 
 
 
 
10. Marko Antonije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Julija Antonija
 
 
 
 
 
 
 
5. Antonija Mlađa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. =28. Gaj Oktavije
 
 
 
 
 
 
 
11. Oktavija Mlađa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. =29. Acija Balba Cezonija
 
 
 
 
 
 
 
1. Julija Druzila
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Lucije Vipsanije Agripa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Marko Vipsanije Agripa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Agripina Starija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. =22. Gaj Oktavije
 
 
 
 
 
 
 
14. Oktavijan Avgust
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. =23. Acija Balba Cezonija
 
 
 
 
 
 
 
7. Julija Starija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Lucije Skribonije Libon
 
 
 
 
 
 
 
15. Skribonija
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sencija
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ E. Groag, A. Stein, L. Petersen - e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 - I 664
  2. ^ Svetonije, „Životi dvanaest Cezara“, Život Kaligulin, 21
  3. ^ a b v g Barrett, "Agrippina" pp. 53
  4. ^ a b Barrett, "Agrippina", pp. 52
  5. ^ a b Kasije Dion, 59.11.1
  6. ^ Svetonije, „Životi dvanaest Cezara“, Život Kaligulin, 24
  7. ^ a b Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482
  8. ^ Svetonije, „Životi dvanaest Cezara“, Život Kaligulin, 24.2
  9. ^ Svetonije, „Životi dvanaest Cezara“, Život Kaligulin, 24.
  10. ^ Kasije Dion, 59.11.1-5
  11. ^ a b ^ Barrett, "Agrippina", pp. 54
  12. ^ Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (Jul., 1995), pp. 457-482
  13. ^ a b Barrett, "Agrippina", pp. 63
  14. ^ Barrett, "Agrippina", pp. 69

Spoljašnje veze uredi

 
Julija Druzila na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулија_Друзила&oldid=27751602”