Juraj Guča
Dr Juraj Guča (svk. Juraj Guča; Bački Petrovac, 29. jun 1876 — Čikago, 30. april 1964) je bio slovačko-američki lekar, učesnik Prvog i Drugog svetskog rata i panslavista.
Juraj Guča | |
|---|---|
| Datum rođenja | 29. jun 1876. |
| Mesto rođenja | Bački Petrovac,  Austrougarska |
| Datum smrti | 30. april 1964. (87 god.) |
| Mesto smrti | Čikago, SAD |
Obrazovanje
urediOsnovnu školu završio je u Bačkom Petrovcu. Niže razrede nemačko-slovačke evangeličke gimnazije završio je u Novom Vrbasu, a više u Sarvašu. Medicinski fakultet završio je u Budimpešti, gde je upoznao mnoge studente, pripadnike slovenskih nacionalnosti, i postao oduševljeni panslavista.[1]
Emigracija
urediGuča je bio razočaran sveprisutnom mađarizacijom u ugarskom delu Austrougarske, i zbog toga odlučuje da emigrira u Sjedinjene Američke Države, gde je 1908. godine počeo da radi kao lekar u Čikagu.[1]
Prvi svetski rat
urediSedam godina kasnije u Njujorku je organizovao mobilnu bolnicu i, zajedno sa još četiri lekara, tri medicinske sestre, tri medicinska asistenta i jednom kuvaricom, uputio se na Solunski front kako bi pomogao srpskoj vojsci. Italijanski parobrod Brindizi sa jugoslovenskim dobrovoljcima iz SAD i Kanade, kojim je Guča putovao u Albaniju, udario je u minu 7. januara 1916. u Jadranskom moru kod Svetog Jovana Medovskog i potonuo.[2][3]Među retkim preživelima bili su medicinska sestra Marija Lamoš i Guča. U Đevđeliji su radili u improvizovanoj bolnici, čiji je kapacitet bio 200, a kasnije 1000 kreveta. Bila je to prva „nacionalna” bolnica, u kojoj je lečeno 80 zarobljenih Čeha (nastavnika, profesora, inženjera i farmaceuta). Guči je pomagala i supruga Selma, koja je bila veoma popularna među ranjenicima, i koju su zvali đevđelijska sestrica. Na Solunskom frontu se zarazila pegavima tifusom, od čega je ubrzo i umrla. Guča, koji je takođe bio inficiran tifusom, kasnije je uspešno zaustavio epidemiju ove bolesti, koja je bila veoma raširena u celoj Metohiji i Srbiji.[1]
Povratak u Bački Petrovac i Drugi svetski rat
urediGodine 1938, u 62. godini života, dr Guča je odlučio da se vrati u rodno mesto. Očekivao je da će moći da radi kao lekar u Bačkom Petrovcu, ali mu to nije bilo dozvoljeno iz nepoznatih razloga. Kao lekar dobrovoljac pristupio je XIV vojvođanskoj (slovačkoj) udarnoj brigadi, i učestvovao je u više bitaka. Uprkos tome, kao „Amerikancu” mu je posle rata oduzeta porodična kuća. Pošto nije imao sredstava za život vratio se u SAD, gde je umro 30. aprila 1964. i sahranjen je u Čikagu.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g „Dr. Juraj Guča, veľký človek a humanista”. www.kulpin.net.
- ^ „260 LOST ON BRINDISI INCLUDED BRONX NURSE; Dr. Edward W. Ryan Says Miss Stephanie Hampl's Body Was Buried in Albania.”. www.nytimes.com.
- ^ Ković, Miloš (2018). „The British Adriatic Squadron and the Evacuation of Serbs from the Albanian Coast 1915–1916” (PDF). Balcanica. XLIX: 35.
Literatura
uredi- Breberina, Milan; Breberina, Nemanja; Dr. Juraj Guča : vel'ký človek a humanista. Báčsky Petrovec: Miestny odbor Matice slovenskej v Srbsku. 2018.