Juraj Rohonj
Juraj Rohonj (svk. Juraj Rohoň; Horni Kalnjik, 15. avgust 1773 — Gložan, 22. oktobar 1831) bio je slovački pesnik, učitelj, prosvetitelj i evangelistički sveštenik.[1]
| Juraj Rohonj | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. avgust 1773. |
| Mesto rođenja | Horni Kalnjik,  Habzburška monarhija |
| Datum smrti | 22. oktobar 1831. (58 god.) |
| Mesto smrti | Gložan, Austrijsko carstvo |
Biografija uredi
Obrazovanje uredi
Poreklom iz zemljoradničke porodice Juraja Rohonja i Zuzane, rođ. Madaz. Osnovnu crkvenu školu verovatno je pohađao u Gornjem Jasenu ili Donjem Kalnjiku, dok je prvi razred evangelističke artikularne gimnazije završio u Njecpalima. Godine 1786. je otišao na školovanje u Bansku Štjavnjicu, gde je završio gramatiku, sintaksu i retoriku.[2]
Vaspitač i učitelj uredi
Uz preporuke profesora Mihala Jarošija i kisačkog sveštenika Franćiška Jesenskog, u avgustu 1795. dolazi u Bački Petrovac, gde je u porodici tamošnjeg sveštenika Ondreja Sćehle bio vaspitač[1] njegovog sina Jana (koji se kasnije oženio njegovom sestrom). U periodu 1796-1801 radio je u Kulpinu kao učitelj u slovačkoj narodnoj školi. Tamo je vršio i mnoge crkvene dužnosti, bio je računovođa kod barona Josipa Brnjakovića, koji je imao pod zakupom tamošnje imanje Stratimirovića.[2]
Sveštenik uredi
Pripravnički ispit položio je 1801. u Zvoljenu, i postao evangelistički sveštenik. Potom je dobio svešteničku službu u Gložanu. Tamo je 1827. postao senior Bačko-sremskog seniorata, i zajedno sa Mihalom Godrom i Pavelom Jozefom Šafarikom 1829. osnovao Čitalačko društvo Sociteas slavica.[1] Nakon Rohonjeve smrti, odlaska Godre u Peštu (1831) i Šafarika u Prag (1833) Društvo je prekinulo aktivnost.
Rohonj je umro od kolere 22. oktobra 1831. god. u Gložanu.[2]
Porodica uredi
Bio je oženjen, imao sinove Juraja, učitelja (umro 1838. godine), i Jana, evangelističkog sveštenika, i ćerku Karolinu (kasnije udatu za Daniela Abafija, majka pisca Leopolda Branislava Abafija). Rohonjov unuk (Jurajev sin) Ferdinand (1823—1884) bio je pisac religioznih dela, kompozitor i učitelj, dok je njegov praunuk (Ferdinandov sin) Jozef Viktor Rohonj (1845-1923) bio preteča slovačkog vojvođanskog amaterskog pozorišta, kasnije lekar, paleontolog i univerzitetski profesor na Karlovom univerzitetu u Pragu. Rohonjov praunuk Jan Bohuslav Abafi (1855–1905) bio je publicista i evangelistički sveštenik a Rohonjova praunuka Jarmila Abafi (1858–1932) bila je udata za pisca i publicistu Mihala Bođickog (1852–1935). Rohonjovi čukununuci Branko i Janko Abafi (sinovi Dr Cirila Abafija) poginuli su u Drugom svetskom ratu kao istaknuti srpski revolucionari.[2]
Poetsko stvaralaštvo uredi
Juraj Rohonj je izdao u stihovima sledeća dela: Chvála Slováků (1791), Ode in honorem [...] Michaeli Járossy (Pesma u čast rođendana Mihala Jarošija... (1791)), Když školy evanjelické šťávnické P. Rektor Mich. Járossy památku jména svého sobě pripomínal (1798), Kratochvílné zpěvy, pro mládež rolníckou (1829) i Lessus quo Spect. condam Dnae Josephae natae Tököly [...] [Kako je 1815. godine oplakivana prevremena smrt Jozefine, rođene Tekeli, udate za Teodora Stratimirovića u Kulpinu] (1815).
Poslednjih godina 18. veka sastavio je prvu hrestomatiju slovačke vojvođanske proze, čiji je naziv Kratochvílne písně pro hospodárskou mládež (Kratke pesme za privrednu omladinu), sačuvanu u rukopisu u zaostavštini Juraja Ribaja. Rohonjevu pesmu Chvála Slovaků 1822. Jan Čaplovič je uvrstio u knjigu Slovenské verše (Slovački stihovi). Deset tekstova iz Rohonjeve rukopisne zbirke slovačkih narodnih pesama Starodávne zpěvy lidu slovenského v Uhrách Jan Kolar je uvrstio u svoje Národné zpievanky (dobio ih je od Rohonja 1827. godine; u ovoj zbirci bilo je i nekoliko originalnih Rohonjevih pesama).
Za izdavanje njegove odbrane u stihovima (napisana u elegijskom distihu 1795. kao odgovor na roman Etelka Karjelben Andrasa Dugonitsa) Palma, quam Dugonics similisque Magyari Slaviae eripere attentarunt, vidicata (Odbranjene zasluge, koje su Slovenima hteli da ukinu Dugonič i njemu slični Mađari) 1832. u Zagrebu, postarao se Ljudevit Gaj a izdao Fran Zupan. Godine 1848. je bila uvrštena u knjigu Der Magyarismus in Ungarn Matije Šuhajde, a na slovački je prevedena samo kao proza tek u zbirkama narodnih odbrana Za reč i narod Jana V. Ormisa 1973. godine).
Rohonjeva Píseň R. P. 1797. pri posvěcení a R. P. 1897 pri storoční památce posvěcení chrámu kysáčského zpívaná (Pesma G.G. 1797. pevana prilikom osvećenja i G.G. 1897. povodom obeležavanja stote godišnjice osvećenja kisačkog hrama) do sada je izdata četiri puta (1897, bez navedene godine, 1910. i 1997).
Od 1993. periodično izlaze u sveskama njegovi Sabrani spisi (Zobrané spisy). Do sada su izašle 1. sveska - Chvála Slováků (Hvala Slovaku) (1993), 12. sveska - Probuzení národu slovanského v Uhřích k srdnatému uchopění zbraně proti Francouzům (1996) i 4. sveska - Píseň ku posvěcení chrámů božích v Hložanoch a Petrovci (Pesma prilikom osvećenja hrama božijeg u Gložanu i Petrovcu) (1997).
Rohonjeve prigodne crkvene pesme i drugi spisi sačuvani su u crkvenim hronikama u evangelističkoj parohiji u Gložanu.[2]