Његов последњи подвиг (pripovetka)
„Njegov poslednji podvig: Ratna služba Šerloka Holmsa” (engl. His Last Bow: The War Service of Sherlock Holmes), ili samo „Njegov poslednji podvig”, jedna je od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl. Prvi put je objavljena u septembru 1917. u časopisu The Strand Magazine i uključena je kao poslednja pripovetka u antologiji od osam priča pod naslovom Njegov poslednji podvig sledećeg meseca. Pripovedanje je u trećem licu, umesto naracije u prvom licu koju obično pruža lik doktora Votsona, a ova pripovetka je takođe špijunska priča, a ne detektivska misterija. Zbog prikaza britanskih i nemačkih špijuna uoči rata, objavljivanja tokom Prvog svetskog rata i patriotskih tema, priča je protumačena kao propagandno sredstvo namenjeno podizanju morala britanskih čitalaca.
| Njegov poslednji podvig | |
|---|---|
 Ilustracija iz 1917. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | His Last Bow |
| Autor | Artur Konan Dojl |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1917. |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Đavolje stopalo |
| Naslednik | Ugledni klijent |
Radnja
uredi
,_vol._65,_no._321,_September_1917.jpg)
Uoči Prvog svetskog rata, nemački agent Fon Bork se sprema da napusti Englesku sa svojom ogromnom kolekcijom obaveštajnih podataka, prikupljenih tokom četvorogodišnjeg perioda. Njegova surpruga i domaćinstvo su već otišli iz Heriča u Flešing u Holandiji, ostavljajući samo njega i njegovu stariju englesku pomoćnicu.[1] Fon Borkov saradnik, Baron fon Herling, diplomata iz nemačke ambasade, impresioniran je sticanjem vitalnih britanskih vojnih tajni, i kaže Fon Borku da će ga u Berlinu primiti kao heroja. Fon Bork kaže da čeka poslednju transakciju sa svojim irsko-američkim obaveštajcem, Altamontom, koji će uskoro stići sa vrednim blagom: pomorskim signalima.
Fon Herling odlazi neposredno pre Altamontovog dolaska. Fon Borkova domaćica je ugasila svetlo i povukla se. Altamont pokazuje Fon Borku paket. Altamont omalovažava Fon Borkov sef, ali Fon Bork s ponosom kaže da ga njegova konstrukcija i dvostruka brava sa kombinacijom čine neprobojnim. On govori Altamontu da je kombinacija „avgust 1914”. Altamont je, pominjući slučajeve u kojima je nekoliko nemačkih doušnika završilo u zatvoru, nepoverljiv prema Fon Borku i odbija da dostavi pomorske šifre dok ne dobije isplatu. Fon Bork odbija da plati dok ne ispita Altamontove obaveštajne podatke.
Altamont mu predaje paket, a Fon Bork otkriva da je to zapravo knjiga pod nazivom Praktični priručnik pčelinje kulture, a ne ono što je očekivao. Još manje očekivana je krpa natopljena hloroformom koju mu Altamont drži u licu trenutak kasnije. Altamont je zapravo prerušeni Šerlok Holms, a šofer koji ga je doveo je doktor Votson. Holms je zapravo odgovoran za zatvorene agente o kojima je „Altamont” govorio, a oni su takođe snabdeli Nemce potpuno nepoverljivim obaveštajnim podacima. Holms se povukao iz detektivskog posla i provodio je dane baveći se pčelarstvom na selu, ali se vratio nakon što su ga posetili ministar spoljnih poslova i premijer. Holms je na ovom slučaju već dve godine i on ga je odveo u Čikago, Bafalo i Irsku, gde je naučio da igra ulogu ogorčenog irskog Amerikanca, čak i stekavši akreditive člana tajnog društva. On je identifikovao curenje informacija kroz koje su britanske tajne stizale do Nemaca, a zatim je krenuo da uhapsi i same agente koji su primali poruke. Domaćica je bila jedan od Holmsovih agenata: svetlo koje je ugasila bilo je signal Holmsu i Votsonu.
Holms i Votson dovode Fon Borka i dokaze u Skotland Jard. Pozivajući se na predstojeći rat, Holms kaže: „Dolazi istočni vetar, Votsone.” Votson pogrešno tumači značenje reči i odgovara: „Ne mislim tako, Holmse. Veoma je toplo”, na šta Holms odgovara:
„Dobri stari Votsone! Ti si jedina fiksna tačka u ovom promenljivom dobu. Istočni vetar dolazi svejedno, takav vetar kakav još uvek nije duvao u Engleskoj. Biće hladno i gorko, Votsone, i mnogi od nas će možda uvenuti pre nego što prohuji. Ali to je svejedno Božji vetar, a zelenija, bolja, jača zemlja ležaće pod suncem kada se oluja raščisti.”
Istorija objavljivanja
urediPripovetka je objavljena u britanskom časopisu The Strand Magazine u septembru 1917, kao i u američkom časopisu Collier's istog meseca.[2] Priča je objavljena sa tri ilustracije Alfreda Gilberta (najpoznatijeg kao vajara Memorijalne fontane Šeftsberi) u časopisu The Strand, kao i sa pet ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's.[3] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Njegov poslednji podvig,[3] koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u oktobru 1917. godine.[4]
Nasleđe
urediOva pripovetka je hronološki poslednja priča o Holmsu. Arhiva Šerloka Holmsa, smeštena pre ove priče, objavljena je kasnije.
Holmsov patriotski odlomak je naširoko citiran, a kasnije je korišćen u poslednjoj sceni filma Šerlok Holms i glas straha (1942), koji je labavo zasnovan na ovoj pripoveci, iako je smešten tokom Drugog svetskog rata.
Događaji koji su doveli do i nakon ove priče su opisani u romanu Šerlok Holms i železnički manijak, koji je napisao Bari Roberts. Kraj romana Nikolasa Majera iz 1993, The Canary Trainer, povezuje se sa ovom pripovetkom, pri čemu su Edvard Grej i Herbert Henri Askvit prišli Holmsu, zahtevajući da izađe iz penzije kako bi istražio čoveka po imenu Fon Bork. Deset godina iza Ulice Bejker Keja Van Eša smešten je tokom Holmsove tajne potrage za Fon Borkom; govori kako deli svoje vreme između svog zadatka protiv špijunaže i potrage za ser Denisom Najlandom Smitom, za koga se veruje da ga je kidnapovao Fu Manču; tako, Van Eš kombinuje svetove koje su stvorili Konan Dojl i Saks Romer .
Priča je nastavljena u romanu Roberta Rajana iz 2015, Studija o ubistvu, trećem u njegovom detektivskom serijalu „Dr Votson”, u kojoj Fon Bork muči doktora Votsona, sada ratnog zarobljenika u Nemačkoj, i organizuje njegovu razmenu za Šerloka Holmsa da bi mogao da izvrši svoju osvetu.
Piter Braun je napisao: „Svako ko ima bilo kakvo znanje ili iskustvo o stvarnom obaveštajnom radu nije mogao da izbegne uzdah užasa zbog onoga što Šerlok Holms radi u 'Njegovom poslednjem podvigu'. Pošto je strpljivim napornim radom utvrdio svoje akreditive sa Nemcima i bio u savršenoj poziciji da ih snabde lažnim informacijama do kraja rata, Holms bez ikakvog razloga razotkrije svoju masku i uništi sve. Zašto, zaboga? Zašto? Kako bih voleo da mogu da posegnem u tu sobu i viknem na Holmsa: 'Stani! Šta radiš? Jesi li lud?'. Avaj, ova priča sa svojom monumentalnom greškom mora da ostane zauvek takva kakva jeste. Konan Dojl je imao široko znanje o mnogim temama − očigledno, obaveštajni rad nije bio jedan od njih. U Engleskoj 1916. su postojali neki ljudi sa kojima je mogao profitabilno da se konsultuje o toj temi”.[5]
Adaptacije
urediFilm i televizija
urediKratki nemi film zasnovan na priči objavljen je 1923. godine, kao deo filmskog serijala o Šerloku Holmsu u kome su glumili Eje Norvud kao Holms i Hjubert Vilis kao Votson.[6]
Jedna epizoda animirane televizijske serije Šerlok Holms u 22. veku zasnovana je na ovoj priči. Epizoda pod nazivom „Tajni sef” emitovana je 2001. godine.[7]
Radio
urediEdit Mejzer je dramatizovala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 12. oktobra 1932. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[8]
Priču je za BBC radio 1969. adaptirao Majkl Hardvik, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson.[9]
Pripovetka je dramatizovana za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Norman Rodvej kao Stamford, Majkl Kokrejn kao kapetan Kel i Preston Lokvud kao Herbert Henri Askvit.[10]
Godine 2015, priča je adaptirana kao epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[11]
Reference
uredi- Napomene
- ^ Doyle. Sherlock Holmes. Bantam Classics.
- ^ Smith 2014, str. 180
- ^ a b Cawthorne 2011, str. 149
- ^ Cawthorne 2011, str. 151
- ^ Peter E. Brown, "Fictional Spies and Real Spies" in Brigitte Knowels (ed.) "Multidisciplinary Round Table on the Inter-Relationship of Fact and Fiction".
- ^ Eyles, Allen (1986). Sherlock Holmes: A Centenary Celebration. Harper & Row. str. 132. ISBN 9780060156206.
- ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 225. ISBN 9780857687760.
- ^ Dickerson 2019, str. 48
- ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 392. ISBN 0-517-217597.
- ^ Bert Coules. „His Last Bow”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016.
- ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 11. 6. 2020.
- Izvori
- Cawthorne, Nigel (2011). A Brief History of Sherlock Holmes. Running Press. ISBN 978-0762444083.
- Dickerson, Ian (2019). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. ISBN 978-1629335087.
- Smith, Daniel (2014) [2009]. The Sherlock Holmes Companion: An Elementary Guide (Updated izd.). Aurum Press. ISBN 978-1-78131-404-3.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Njegov poslednji podvig na Vikimedijinoj ostavi- "His Last Bow" na projektu Gutenberg
His Last Bow public domain audiobook at LibriVox
